U Izveštaju o Srbiji za 2016. godinu Evropska komisija kao probleme navodi i pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara. Ističe da su istrage i presude za napade i zastrašivanja retke, dok pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju
Govor mržnje u medijima, autocenzura, niske plate novinara, pretnje i napadi, kao i “mlake” reakcija pravosuđa, ali i nejasan status Tanjuga i manjak nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), neki su od gorućih problema koje je pobrojala Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji za 2016. godinu, predstavljenom danas u Beogradu.
U Izveštaju se navodi da je Srbija dostigla određeni nivo pripremljenosti kada je reč o slobodi govora, ali da nije napredovala u proteklih godinu dana.
“Postoji potreba da se održe i podstiču politički dijalog, kritička diskusija i debata kao i izražavanje različitih mišljenja kako u mejnstrim medijima tako i na društvenim mrežama”, navodi se u izveštaju.
Tokom izborne kampanje medijsko izveštavanje je bilo pristrasno, dominantne stranke su imale neopravdanu prednost, a granica između partijskih i državnih aktivnosti bila je zamagljena.
“Politička kontrola medijskog sektora rezultirala je raširenom autocenzurom, a falio je i efikasan mehanizam za monitoring medija tokom kampanje”, stoji u ovom dokumentu.
I govor mržnje se, prema oceni Evropske komisije, često toleriše u medijima, a biva procesuiran veoma retko.
“Izjave državnih zvaničnika u vezi sa istraživačkim radom novinara nisu išle u prilog svaranju okruženja u kome bi sloboda izražavanja mogla da postoji bez prepreka”, dodaje se u izveštaju.
Novinari i dalje ugroženi
Kao zabrinjavajući problem, Evropska komisija navodi i pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, dok su istrage i presude za napade i zastrašivanje retke, a pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju.
Ni Komisija za istraživanje ubistva novinara iz 1999. i 2000, prema oceni EK, nije napravila dalji napredak, a i pravosuđe tapka u mestu kada je reč o istraživanju nekoliko slučajeva napada na vebsajtove od 2014. godine.
“U narednom periodu bi Srbija trebalo da omogući okruženje bez smetnji za slobodu izražavanja, a pretnje, fizički napadi, podstrekivanje na nasilje i slučajeve zadiranja u privatnost novinara i blogera da se na odgovarajući način prate od strane pravosudnih organa i javno osude”, preporuke su koje se navode.
Novinari su, prema izveštaju, ugroženi i ekonomski, pa niske plate i nedostatak sigurnosti u poslu nastavlja da ih čini “osetljivim na pritisak i uticaje”, zbog čega se ocenjuje da “celokupno medijsko okruženje ohrabruje autocenzuru”.
Finansiranje RTS-a i RTV-a da se uskladi sa zakonom
Iako se javni servisi — Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine — podseća se u ovom dokumentu, finansiraju i kroz pretplatu, finansije iz budžeta treba da budu raspoređene prema jasnijim kriterijumima. Sredstva koja su im dostupna, ocenjuju u Komisiji, nisu dovoljna da ovi servisi ispune svoje zakonske obaveze pa ih ovaj “privremeni model finansiranja čini osetljivim na političke uticaje”.
Treba razjasniti, kako se navodi, i način na koji se finansira Tanjug, kao i celokupnu situaciju sa ovom novinskom agencijom.
Kako se finansiraju mediji nakon privatizacije nije dovoljno jasno u nekim slučajevima, jer “privatizacija državnih medija nije dovela i do transparentnosti vlasništva ili finansiranja, uključujući i državno finansiranje”.
I konkursno sufinansiranje bi trebalo da se uskladi sa zakonom, uz fer i transparentne procedure i bez mešanja državne administracije, naročito na lokalu.
“REM da bude nezavistan od političkih uticaja”
Evropska komisija konstatuje da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već neko vreme radi u nepotpunom sastavu, s obzirom na to da je imenovano šest od devet članova.
“Postavljanje članova REM-a treba da bude nezavisno od političkog uticaja. Regulatoru i dalje fali nezavisnost u monitoringu emitera, koji bi trebalo da osigura ispunjavanje programskih obaveza”, stoji u dokumentu.
Još uvek se čeka, podsećaju iz Evropske komisije, na procenu REM-a o tome koliko su mediji poštovali zakonske procedure tokom izborne kampanje aprila 2016. godine.
Savet za štampu ulaže napore
U dokumentu je samo Savet za štampu ocenjen pozitivno, uz konstataciju da je ovo telo “intenziviralo napore da zabeleži i izrekne kazne za kršenje profesionalnih standarda u štampanim medijima”.
“Savet je zabeležio da je kršenje kodeksa u porastu, pre svega kada je reč o istinitosti objavljenih informacija. Medijskim izveštavanjem baziranim na anonimnim izvorima ili izvorima iz istrage nastavlja se potkopava poverenja u pravosudne institucije, krše se standardi zaštite ličnih podataka i pretpostavka nevinosti”, stoji u izveštaju.
Zbog toga bi, prema preporukama, vlasnici i urednici morali više da poštuju profesionalne standarde.
Inače, Srbija je za poglavlje 10 koje se tiče informatičkog društva i medija ocenjena kao umereno pripremljena, ali pre svega zbog određenog napretka koji je, kako se navodi, ostvaren usvajanjem Zakona o informacijskoj bezbednosti.
Kako je navedeno, u predstojećem periodu Srbija će morati pre svega da obezbedi nezavisnost RATEL-a kao i da ojača kapacitet resornog ministarstva, ali i da reguliše oblast reklamiranja.
____________________________________________________________________________________________________
Davenport: Fokusirani na probleme privatizacije i finansiranja medija
“Procena situacije u Srbiji je slična kao i za druge zemlje. Izveštaj konstatuje činjenicu da zakoni koja je usvojena, ali ove godine smo u prilici da procenjujemo implementaciju tih zakona. Ovaj Izveštaj se fokusira na nedostatke u toj implementaciji, na primer na mane kada je reč o privatizaciji medija, bilo na nacionalnom ili lokalnom nivou, kao i na mane implementacije u oblasti finansiranja medija. Važno je reći i da smo doneli i neke preporuke za ključne probleme po ekonomskim, političkim i drugim kriterijumima, što to su koraci koji bi trebalo da se preduzmu”.
____________________________________________________________________________________________________
Marija Vučić
www.cenzolovka.rs
