Srbi često precenjuju političke tehnologe sa Zapada, što je verovatno posledica naših nacionalnih neuspeha iz 90-tih i s njima povezanih trauma, a kolektivne traume su, to nikad ne bi trebalo smetnuti s uma, važan instrument u svakom kognitivnom ratu. Da su zapadni politički tehnolozi znatno manje inventivni nego što se kod nas obično misli, potvrđuje sadržaj najnovije Rezolucije Evropskog parlamenta. Pritom, nemašatovitost u ovom slučaju svakako ne dolazi od neznanja, već od gordosti i bahatosti, koje su naročito svojstvene onim istrošenim subjektima čija se moć, posle decenija hegemonije, ubrzano topi, ali koji nisu spremni da se sa tim suoče. Reč je o zakonitosti, koja ne važi samo za ljude, već i za ljudske tvorevine.
A pomenuta Rezolucija kristalno jasno pokazuje kakav je pogled i kakve su namere Evropske unije prema aktuelnoj ozbiljnoj i dubokoj političkoj i društvenoj krizi u Srbiji. Time su evroposlanici zapravo učinili uslugu Srbiji, jer bi ona, odnosno njena politička elita, s obzirom na geostrateške ciljeve EU na Balkanu, trebalo da u narednim danima i mesecima uradi ono što je suprotno zahtevima i očekivanjima Evropskog paralmenta.
NAMERE EVROPSKE UNIJE
U dugačkom tekstu Rezolucije Evropskog parlamenta uočava se nekoliko ključnih stvari:
Jasno se pokazuje namera Evropske unije da iskoristi postojeću duboku društvenu i političku krizu za povećanje svog uticaja u Srbiji, pre svega dobijanjem, pod pritiscima i ucenama, novih političkih koncesija od strane vlasti, uspostavljanjem nadzora nad radom bezbednosnih službi i pravosuđa, te arbitriranjem u političkom dijalogu vlasti i opozicije (tač. 3, 4, 5, 7, 13, 15, 19. i 26);
Evropska unija ovim dokumentom, takođe, jasno pokazuje da želi da iskoristi postojeću krizu da izdejstvuje od Srbije eliminaciju poslednjih ostataka multivektorske spoljne politike, budući da od Vlade Srbije traži da onemogući rusku propagandu, što je zapravo poziv za gašenje ruskih medija u Srbiji, kao i da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, koje bi u početnoj fazi mogle da se realizuju i u formi nacionalizacije ruske imovine (tač. 13. i 24)
Ovim dokumentom Evropskog parlamenta Srbiji je poručeno da neće biti daljeg napretka u evrointegracijma, odnosno otvaranja novih pregovaračkih poglavlja, bez potpunog usaglašavanja spoljne i bezbedonosne politike sa politikom EU, kao i bez novih reformi u oblasti pravosuđa, medija i borbe protiv korupcije, što u prevodu znači bez uspostavljanja sudokratije, parapolicijskog antikorupcijskog sistema i prilagođavanja medijskog narativa rusofobnim standardima zapadne kensel-kulture (tač. 2, 17. i 24);
Stavom da Evropski parlament „ostaje zabrinut zbog prisustva nacionalističkih narativa u delovima protestnog pokreta“, kao i da „žali zbog kontinuirane upotrebe narativa kao što su ‚Velika Srbija’ i ‚Srpski svet’, koje su u prošlosti promovisali pojedini članovi srpske vlade“, te podsećanjem „da takva retorika nema mesta u odnosima EU–Srbija i narušava regionalnu stabilnost“ (tač. 17), Evropska unija je jasno poručila da pobornici srpskog stanovišta nisu dobrodošli na političkoj sceni, te da srpske patriotske stranke moraju u Srbiji biti marginalizovane, kao što moraju biti marginalizovani protivnici pristupanja Srbije Evropskoj uniji, pri čemu se ovi poslednji u cilju difamacije izjednačavaju sa ruskim propagandistima i onima koji javno promovišu nasilje (tač. 2).
STARI I NOVI INSTRUMENTI PRITISKA
Evropski parlament i ne skriva ni instrumente pomoću kojih EU misli da izvrši pritisak na vlast u Srbiji, da stavi pod dodatni nadzor njene organe bezbednosti, pravosuđe i medije i da izvrši presudni uticaj na opozicione proteste i opoziciju uopšte.
Tu su najpre neki od starih instrumenata uticaja EU u Srbiji. Reč je o nevladinom sektoru, koji se ponovo proglašava ključnim subjektom unutrašnjih političkih procesa, a od Vlade Srbije se traži da mu obezbedi posebnu zaštitu i finansijsku podršku (tač. 25). Potom, nacionalne manjine, koje uživaju posebnu brigu i zaštitu od strane Evropske unije (tač. 3).
Od novih instrumenata uticaja i pritiska, predlaže se slanje „ad hoc“ misije Evropske unije u Srbiju, koja bi na licu mesta izvršila neku vrstu istrage u oblasti represivne politike, što podrazumeva kontrolu rada policije, obaveštajnih službi, tužilaštva i suda, ali bi se bavila i tekućim protestima i stanjem demokratije, pa bi s tim u vezi ostvarila kontakte sa opozicijom, studentskim protestom i univerzitetom (tač. 26). Prihvatanje takve misije od strane Srbiju otvorilo bi pravu Pandorinu kutiju kada su u pitanju unutrašnji politički i izborni procesi, a u konačnom zbiru njeno delovanje dovelo bi do dalje desuverenizacije države i ograničavanja njene nezavisnosti.
SANKCIJE-MIRNODOPSKA ZAMENA ZA ORUŽJE
Rezolucijom se predlaže Evropskoj komisiji i da po prvi put prema Srbiji primeni režim sankcija (tač. 29), tako što će uvesti personalne sankcije protiv visokih državnih funkcionera za ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava. Srpsko iskustvo sa sankcijama iz 90-tih, ali i sankcije koje je Kolektivni zapad uveo protiv, primera radi, Belorusije, Rusije i Irana, jasno pokazuju da su one zapravo mirnodopska zamena za oružje i da, kao i oružje, služe za uništenje jedne zemlje, a i sredstvo su pritiska na vlast da počne da vodi marionetsku politiku u interesu onih spoljnih faktora koji izriču ove kaznene mere. Brojne pogrešne odluke sadašnjih vlasti ne mogu da budu opravdanje za prizivanje uvođenja sankcija od strane pojedinih opozicionih stranaka u Srbiji , pošto Brisel sankcijama teži da dodatno smanji manevarski prostor aktuelnih vlasti, te da od njih dobije nove ustupke ili da te ustupke dobije od novih vlasti, nad čijim glavama bi visio Damoklov mač ranije uvedenih sankcija.
S obzirom na takve jasno i potpuno otvoreno pokazane namere i planove Evropske unije prema Srbiji, izbor puta izlaska iz sadašnje krize trebalo bi da bude takav da onemogući Brisel da ostvari gore navedene ciljeve. To znači da bi zemlja trebalo što pre sama da pronađe politički put za izlazak iz postojeće krize, koja nosi nemerljive rizike, pre svega zbog aktuelnih teških međunarodnih prilika, o čemu uostalom najbolje svedoči pomenuta Rezolucija Evropskog parlamenta. Stabilizacija prilika u zemlji može biti postignuta jedino raspisivanjem izbora na svim nivoima vlasti. Da bi izborni rezultati bili prihvaćeni od svih izbornih aktera, pre raspisivanja izbora potrebno je pokrenuti dijalog vlasti i opozicije u vezi sa izmenom postojećih izbornih i medijskih zakona. Konsenzus postignut oko izbornog i medijskog zakonodavstva, garantovao bi nespornost izbornog procesa i izbornih rezultata. Time bi Srbija izbegla zamku novog „petog oktobra“, koji bi mogao da izbije usled nepriznavanja rezultata izbora koji bi bili organizovani prema postojećem izbornom i medijskom zakonodavstvu, koje je uglavnom sporno za opoziciju.
TRANSFER VLASTI KOJI GARANTUJE REALIZACIJU GEOSTRATEŠKIH CILjEVA EU
Evropska unija posredstvom najnovije Rezolucije Evropskog parlamenta jasno pokazuje da želi da marginalizuje patriotske političke snage na političkoj sceni Srbije, kako bi obezbedila takav transfer vlasti, koji ne samo da neće ugroziti geopolitičke i geoekonomske tekovine koje je Kolektivni zapad već ostvario u Srbiji tokom poslednjih 25 godina, nego će osigurati da se u prvih nekoliko meseci nove vlasti realizuju do sada nerealizovani geostrateški ciljevi.
S obzirom na to, opšti izbori u Srbiji ne smeju biti izbori između „dve kolone“, jer takva binarnost nosi najmanje rizika za interese Kolektivnog zapada u Srbiji i istovremeno čini buduću vlast nereprezentativnom s obzirom na većinske političke stavove srpskog biračkog tela. Takva vlast bi zbog svoje nereprezentativnosti, nedostatak unutrašnjeg legitimiteta kompenzovala traženjem podrške na strani, pre svega od Evropske unije, kao najprisutnijeg i najuticajnijeg međunarodnog faktora u Srbiji (uz Veliku Britaniju).
Da bi se dobila reprezentativna vlast jakog unutrašnjeg legitimiteta, na izborima bi trebalo da učestvuje što više izbornih aktera, koji reprezentuju različita politička i idološka stanovišta prisutna u biračkom telu Srbije. Takva reprezentativnost se svakako ne može dobiti sa izborima u „dve kolone“, koji pretpostavljaju dve manje-više politički i ideološki heterogene velike koalicije, naročito opozicione, u kojima se krupne i važne teme, oko kojih se koalicioni partneri ne slažu, guraju „po tepih“. Tako se zapravo birači izigravaju, jer na izborima daju podršku vrlo redukovanim izbornim programima velikih koalicija, pa izborni pobednici dobijaju skoro odrešene ruke da posle izbora vode kakvu god hoće politiku, budući da im mandat nije na izborima strogo programski bio definisan.
SRPSKI INTERES
Evropskoj uniji bi svakako odgovarali izbori u „dve kolone“, ne samo stoga što garantuju marginalizaciju patriotski snaga, već i stoga što se na takvim izborima ne bi otvarala ključna sporna, a istovremeno državno i nacionalno najvažnija pitanja, pošto ona dele politički heterogene koalicije, kao što je pitanje evrointegracija Srbije. Kada je u pitanju tzv. studentska lista, Rezolucija jasno pokazuje da je u interesu Evropske unije da i ona bude politički i ideološki što neutralnija, kako bi se sprečilo da u njoj patriote imaju presudan glas. S obzirom na to, Brisel će sasvim sigurno preko nevladinog sektora, prozapadnih kadrova sa univerziteta i srpske dijaspore učiniti sve da obezbedi pretežan uticaj na formiranje te liste, kao što će učiniti sve da njeni politički stavovi budu izloženi u najredukovanijoj formi i u poslednjem momentu. Uostalom potpisnik ovih redova je već pisao o tim uticajima.
Srpski interes bi bio da politički i ideološki profil svakog izbornog učesnika, pa i tzv. studentske liste, bude što prozračniji, te da se u predizbornoj kampanji, koja će se voditi u geopolitički za zemlju teškim okolnostima, otvore sva vitalno važna politička pitanja.
IZLOŽENI SNAŽNIM SPOLjNIM UTICAJIMA
Kako se još uvek ne vidi ozbiljn dobra volja bilo kog političkog faktora za pokretanje dijaloga koji bi doveo do raspisivanja opštih izbora, narednih dana i sedmica i vlast i opozicija, kao i oni koji se bave formiranjem tzv. studentske liste, biće u uslovima postojeće krize izloženi snažnim spoljnim pritiscima i uticajima, pre svega iz Brisela, ali i Londona i Vašingtona.
U situaciji kada je vlast izgubila blanko podršku Brisela, a opozicija je iz različitih razloga još uvek nije u potpunosti stekla, naredni dani i sedmice biće vreme u kome će zapadni faktori, pre svega EU, tražiti od srpskih političkih aktera brojne kontrausluge, naročito na za nju najvažnijem ruskom „pravcu“. Polaganje testa spoljne podrške u uslovima teške krize kroz koju prolazi zemlja, u svakom slučaju se razlikuje od polaganja takvog testa u vremenima stabilnosti i uspona.
Pritom ne bi trebalo zanemariti ni rizik od nekog novog „crnog labuda“, koji Srbiju u ovakvom stanju i sa brojnim spoljnim neprijateljima uvek može pogoditi, naročito oko 1. novembra. Takav događaj bi verovatno radikalizovao prilike u Srbiji, što bi otvorilo vrata za slanje već pomenute ad hoc misije u Srbiju, kao i za uvođenje personalnih sankcija. A nakon toga bi politički proces u Srbiji, njena spoljnopolitička pozicija, bili potpuno drugačiji od sadašnje.
eagleeyeexplore.com
