Međunarodni monetarni fond (u daljem tekstu: MMF) je u revidiranom Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra 2014. godine procenio osnovne ekonomske indikatore na globalnom nivou i na nivou grupacije zemalja. Globalni ekonomski rast je, po treći put ove godine, revidiran naniže. Slabiji ekonomski rezultati EU, uz zaoštravanje ekonomskih odnosa sa Rusijom, i izraženi dezinflatorni pritisci obeležili su ekonomska kretanja u međunarodnom okruženju. Za zemlje evrozone, nakon međugodišnjeg rasta BDP u prvom (1,1%), drugom i trećem (po 0,8%) kvartalu 2014. godine, revidiran je naniže rast BDP za 2014. godinu sa 1,1% na 0,8%. Istovremeno, procenjuje se blago smanjenje stope nezaposlenosti na 11,6% i smanjenje godišnje inflacije na 0,5%.
Nastavak dezinflatornih pritisaka u zoni evra je naveo Evropsku Centralnu Banku (u daljem tekstu: ECB) da dodatno ublaži monetarnu politiku, što je za posledicu imalo slabljenje kursa evra prema dolaru. S druge strane, rast ekonomske aktivnosti u SAD u prvoj polovini 2014. godine je bio iznad očekivanja, što je uticalo na odluku Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED) da nastavi sa postepenim smanjivanjem obima kvantitativnih olakšica.
Za 2015. godinu MMF predviđa realni rast BDP evrozone od 1,3%, smanjenje stope nezaposlenosti na 11,2%, ubrzanje rasta svetske trgovine na 5,0% i godišnju inflaciju od 0,9%. U periodu od 2015. do 2017. godine MMF očekuje da će globalni ekonomski rast pratiti fiskalno prilagođavanje, poboljšanje uslova na finansijskom tržištu i povoljniji uslovi na tržištu rada. Očekuje se znatno popravljanje budžetskog bilansa, postepeno povećavanje kreditne aktivnosti banaka i rast domaće tražnje kao glavnog pokretača ekonomskog rasta. Ali….
Revizija podataka MMF iz oktobra 2014. godine obuhvata i kretanje osnovnih kamatnih stopa i kretanje cene sirove nafte (prosečna cena nafte tipa „Brent”, „Dubai Fateh” i „Zapadni Teksas”). Za 2014. i 2015. godinu MMF je predvideo kamate na tromesečne evro depozite od 0,2%, kao i kamatne stope na šestomesečni LIBOR na dolarske depozite od 0,4% u 2014. godini i 0,7% u 2015. godini. MMF predviđa smanjenje cene sirove nafte za 1,3% u 2014. godini i 3,3% u 2015. godini (sa 102,8 $ na 99,3 $).
Evropska komisija (u daljem tekstu: EK) je u novembru 2014. godine revidirala rast privredne aktivnosti EU i evrozone naniže u odnosu na martovsku projekciju. U svetlu svih ovih događaja, ECB je u septembru 2014. godine smanjila referentnu kamatnu stopu za 0,10% na 0,05%, čime je potvrdila nastojanje da politikom kvantitativnih olakšica inicira rast ekonomske aktivnosti u evrozoni. Takođe, novoizabrana EK je pripremila investicioni plan za oživljavanje privrede vredan 315 mlrd evra. Da li je to dovoljno? Ne…
Prema projekcijama EK, privreda evrozone će stagnirati do kraja 2014. godine. Usporavanje ekonomske aktivnosti u Evropi posledica je slabijeg rasta produktivnosti rada, neizvesnih performansi tržišta rada, sporijeg oporavka investicione aktivnosti i pogoršanja spoljnotrgovinske aktivnosti usled tenzija u Ukrajini i na Bliskom istoku. Rast je prekinut u Nemačkoj, stagnacija produžena u Francuskoj, a recesija se nastavlja u Italiji. Za Nemačku, kao najveću privredu evro zone, EK predviđa tek rast od 1,3%. Rast je revidiran naniže za 0,5% u odnosu na prolećne projekcije, usled nepovoljne spoljnopolitičke situacije u Ukrajini, smanjenja globalne tražnje i pada investicija. Ekonomski rast u periodu 2015 – 2017. godine će biti postepen, usled slabog oporavka na tržištu radne snage, poboljšanja uslova finansiranja i rasta eksterne tražnje. Za Italiju se očekuje nastavak kontrakcije ekonomske aktivnosti u 2014. godini (pad BDP od 0,4%), uz rekordno nisku inflaciju i veliku nezaposlenost. Blagi oporavak se očekuje u 2015. i 2016. godini kada se očekuje da će rast BDP iznositi 0,6% i 1,1%, respektivno, usled snažnijeg oporavka domaće tražnje i nastavka rasta neto izvoza usled povećanja eksterne tražnje. Prognoziran ekonomski rast evrozone u 2015. i 2016. godini iznosi 1,1% i 1,7%, respektivno.
Jačanje ekonomske aktivnosti bi moglo biti vođeno, pre svega, sprovođenjem strukturnih reformi, kao i oporavkom na tržištu rada i poboljšanjem uslova finansiranja. Glavni izvor rasta bi trebala biti privatna potrošnja, usled prelivanja efekata monetarne politike ECB na poboljšanje kreditne aktivnosti i niske inflacije koja će delovati na povećanje raspoloživog dohotka stanovništva. Značajniji oporavak investicione potrošnje se očekuje od 2016. godine, međutim to su za sada samo prevdiđanja. Izvozna aktivnost će zabeležiti umereni rast u periodu 2015 – 2017. godine, usled jačanja globalne tražnje, dok će jačanje domaće tražnje uticati na rast uvoza, tako da će doprinos neto izvoza rastu BDP biti neutralan. Dezinflatorni trend u zemljama EU se nastavlja i tokom cele 2014. godine usled niskih cena energenata i hrane i prethodne aprecijacije evra. Sa postepenim oporavkom ekonomske aktivnosti i rastom plata, inflacija bi trebalo da se ubrza u narednom periodu, usled iščezavanja efekta niskih cena energenata i hrane i blagog rasta uvoznih cena. Prema projekcijama EK, u 2014. godini predviđena inflacija iznosi 0,5%, u 2015. godini 0,8%, a u 2016. godini 1,5%.
Rizici ostvarenja navedenih projekcija globalnog privrednog oporavka su usko povezani sa geopolitičkim tenzijama u Ukrajini i na Bliskom istoku. Takođe, izostanak sprovođenja strukturnih, fiskalnih i institucionalnih reformi može uvećati ekonomske razlike unutar EU i ugroziti ekonomski rast. Rizici vezani za razvijene ekonomije se odnose na nisku inflaciju i opasnost od stagnacije, dok su zemlje u razvoju suočene sa mogućnošću da se u uslovima pogoršanih eksternih finansijskih uslova veliki deo stranog kapitala odlije i na taj način uzrokuje nestabilnost na domaćim finansijskim tržištima.
Mr Danijela Ružičić – ekonomski analitičar
danijelaruzicic.com
pametan čovek se trudi da napreduje njegova kuća a ne da se raduje komšijskoj propasti.znači,i dalje se peva amerika i engleska biće zemlja proleterska.