Evrozona traži od Grčke da kaže šta želi

0
1166

Krizna sednica u Briselu. Nova grčka vlada mora da evrozoni objasni kako zamišlja da finansira zemlju bez novih kredita i nadzora tzv. Trojke. Za to je ostalo malo vremena.

0,,15795670_303,00

Od ove srede će pozajmljivanje novca za grčke banke biti i teže i skuplje. Evropska centralna banka neće više grčke vrednosne papire da uzima kao garanciju za kredite. Državne obveznice, koje na finansijskim tržištima imaju oznaku „smeće“, Evropska centralna banka do sada je vanredno prihvatala kao pokriće jer se Grčka nalazila u programu pomoći evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda. Kao tzv „programska zemlja“, Grčka je zadovoljavala određene kriterijume poverioca. Ali, drugi program pomoći za Grčku ističe 28. februara. S obzirom na to da je nova grčka vlada saopštila da postojeći program ne namerava da okonča po pravilima, kao i da ne želi da uzima novi program pomoći, predsednik ECB Mario Dragi povukao je poteze koje je morao, poštujući pravila svoje banke. A to znači da novca za grčke obveznice više nema.

Da ne bi imale problem sa likvidnošću, grčke banke mogu da posegnu za programom Evropske centralne banke (ELA). Grčka centralna banka može bankama da pozajmljuje novac, ali na sopstveni rizik i po većim kamatama nego do sada. Glavni ekonom Evropske centralne banke Peter Praet je u utorak (10.2.) u Lisabonu još jednom podvukao da je ELA prelazni program za hitne i vanredne situacije. On je dodao da je to samo privremeni program i da ELA po definiciji ne može da bude trajno rešenje za finansiranje Grčke. Ako se dogodi da veliki broj vlasnika računa u Grčkoj dođe na ideju da brzo podigne svoj novac i zatvori svoje račune, banke bi vrlo brzo mogle da se nađu u velikim problemima. Jedan visokopozicionirani bankar iz Atine, izjavio je agenciji Rojters da proteklih nedelja do odliva kapitala nije došlo.

Da Vas podsetimo:  Originalni recept za NOVOPAZARSKE MANTIJE: Specijalitet kome niko ne može odoleti

Evrozona očekuje predloge iz Atine

Zbog toga što se finansijska situacija u Grčkoj zaoštrava, ministri finansija 19 zemalja evrozone razgovaraće na vanredno sazvanom sastanku u Briselu. Predsedavajući evrozone, holandski ministar finansija Jerun Dajselblum želi da od novog grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa sazna kako to on zamišlja da sanira Grčku. Varufakis je posetio brojne evropske metropole, ali je nemački ministar finansija Volfgang Šojble nakon razgovora s njim rekao da mu nije jasno šta grčki ministar finansija hoće i kako bi to sve trebalo da funkcioniše. Varufakis, isto kao i grčki premijer Aleksis Cipras, odbacuje dalje kredite pomoći po dosadašnjim uslovima. Iz drugog programa pomoći, koji je još na snazi, Grčka bi mogla da uzme još 1,8 milijardi evra. Umesto toga Janis Varufakis moli da mu se omogući prelazni kredit do juna. Do tada bi vladajuća grčka koalicija, sastavljena od radikalne levice i populističke desnice, trebalo da predstavi sveobuhvatan program. Još nije jasno koliki bi trebalo da bude prelazni kredit i pod kojim uslovima bi on bio podignut.
Österreich Griechenland Alexis Tsipras in Wien

Vlada Aleksisa Ciprasa traži prelazni kredit do juna

Premijer Aleksis Cipras kaže da je to za obe strane povoljnije rešenje. Navodno je predstavljen i program sanacije od deset tačaka, ali ga Evropska komisija u Briselu još nije dobila na uvid. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u intervjuu za DW u ponedeljak (9.2.) rekao da Grčka ne može samo da iznosi zahteve, već da mora i da sklapa kompromise. „To je stvar gospodina Ciprasa. On mora da se sadržajno izjasni i to tako da dogovor bude moguć. Potrebno je da se uzajamno pokrenu obe strane, ali to ipak ne može da bude apsolutno simetrično“, rekao je Junker.

Da Vas podsetimo:  Do sočnog i mekanog meso u samo tri koraka: Zlata vredni saveti za najbolje domaćice

Kriza demokratije?

Evropski poslanik Dimitrios Papadimulis, član pokreta Siriza grčkog premijera Ciprasa, zatražio je od evrozone da donese mere koje bi grčke dugove učinile podnošljivim ili, kako je rekao, „nosivim“. Gabi Cimer, šefica poslaničkog kluba levih stranaka u Evropskom parlamentu kojem pripada i Siriza, ne vidi opasnost po demokratiju u Evropi ukoliko se ne olabave mere štednje: „Grčki birači su glasali protiv politike sanacije koju sprovodi evrozona. Proteklih dana sam imala utisak da deo odgovornih u EU još nije shvatio da mi nemamo samo posla sa političkom krizom u Uniji, već i da je ekonomska i finansijska kriza najuže povezana sa krizom demokratije u Evropskoj uniji.“

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je za DW da on u svom programu nema izlazak Grčke iz evrozone. Junker je podsetio da je kao šef evrozone proveo tri godine trudeći se da zadrži Grčku u zajedničkoj monetarnoj uniji. Grčki ministar finansija Varufakis zapretio je u jednom intervjuu da bi Grčka, ako bi bila prisiljena da izađe iz evrozone, ostatak zemalja evrozone mogla da „povuče u provaliju“. Diplomate Evropske unije očekuju u Briselu dugu i kontroverznu sednicu zemalja evrozone. U četvrtak (12.2) će se Grčkom pozabaviti i šefovi država i vlada EU. Odluke, kako je rekao šef evrogrupe Jerun Dajselblum, moraju da budu donete do 16. februara. Onda će se predstavnici 19 zemalja evrozone ponovo sastati u Briselu. Ukoliko Grčka ne bude želela produženje programa pomoći koji okončava 28. februara, onda je period od 16. do 28. februara potreban kako bi se to i praktično sprovelo u delo. O tom koraku u krajnjoj instanci odlučuje grčki parlament, nemački parlament, Bundestag, kao i parlamenti drugih zemalja članica evrozone.

Da Vas podsetimo:  Kantarion: Lekovita biljka koja leči svaku boljku

Jedan od retkih konkretnih koraka grčke vlade bila je najava odlučne borbe protiv utajivača poreza. To dosadašnjim strankama na vlasti u Atini, zbog uske povezanosti sa moćnim privrednim i drugim interesnim grupama, nije pošlo za rukom. Briselski ekonomista Žolt Darvas smatra da Siriza može da održi to obećanje. „Siriza bi na tom planu mogla da postigne mnogo. Utaja poreza u Grčkoj je toliko raširena pojava, da bi se pravilnim i pravednijim ubiranjem novca moglo prikupiti mnogo više para, kojima bi se obezbedilo funkcionisanje države i pomoglo privredi da stane na noge“, rekao je Darvas Darvas, sa briselskog instituta „Bruegel“. Evropski poslanik iz redova konzervativaca Markus Ferber (CSU) sa skepsom gleda na zahteve nove grčke vlade za opraštanjem duga i prelaznim kreditom. „Investicije u Grčkoj su već sada moguće. Nama ne nedostaje ideja za njihovu realizaciju. Nama je u Grčkoj potrebna uprava, koja je u stanju da ta sredstva usmeri ka ljudima, da inicira i dozvoli da u zemlju uđu investicije. Ukoliko gospoda Varufakis i Cipras to omoguće, Grčka će da procveta“.

Bernd Rigert, Brisel

DW

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime