Privreda je na dnu u zemljama Balkana, ali trgovina sa nezakonito stečenim akademskim titulama cveta, komentariše štampa na nemačkom. Među temama u fokusu je i predsedavanje Srbije OEBS-om od 1. januara 2015.
„Nedavno su kritičari predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, ispred njegovog zvaničnog sedišta u Beogradu organizovali događaj. Samo jake policijske snage mogle su da spreče da mu demonstranti uruče deset fantomskih diploma. Time su hteli ukažu na spornu titulu magistra njihovog šefa države“, piše u svom onlajn izdanju Mitelbajeriše cajtung. List se time osvrće na Nikolićev sporni magistarski rad, o čemu su izveštavali mediji u Srbiji i navodi da fakultet, gde je stekao diplomu, uopšte nije imao pravo na dodeljivanje takve akademske titule.
List dalje podseća da se ovoga leta na meti kritika našao i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ali i gradonačelnik Beograda Siniša Mali i njegov kolega sa Novog Beograda, Aleksandar Šapić. „Renomirani domaći i strani naučnici detaljno su istraživali i ukazali na to da su trojica političara dosta toga prepisali u svojim disertacijama. I ne samo oni. List ‘Novosti’ je govorio o jednoj ‘hiper-produkciji doktoranata’ nakon što su vlasti doznale da se broj doktorskih studija u proteklih sedam godina udesetostručio“, navodi se u tekstu.
Diplome plaćali kravama, ovcama i drvima
U nastavku članka pod naslovom „Akademske titule su masovna roba na Balkanu“, Mitelbajeriše se osvrće na slične slučajeve u drugim zemljama regiona. „Albanija je proteklog avgusta zatvorila više fakulteta i univerziteta, jer su prodavali diplome. ‘Neki studenti su svoje diplome plaćali kravama, ovcama, pirinčem ili drvima’, opisao je stanje premijer Edi Rama. Korupcija je prisutna u mnogim životnim područjima – ni nauka nije izuzetak.“
Mitelbajeriše se osvrće i na skandale u Bosni i Hercegovini, navodeći: „U BiH bivši državni šef Ejup Ganić za keš na svom privatnom fakultetu nudi brzinske studije za filmskog reditelja, kako je saznala ‘Slobodna Bosna’. Samo u županiji Središnja Bosna sa svojih manje od 300.000 stanovnika navodno postoji veći broj fakulteta na kojima se dok si rekao keks može dobiti akademska titula.“
I, nikom ništa!
Bavarski dnevni list, međutim, piše da je ta fakultetska zgrada laži još viša i da je u Srbiji tamošnji ministar obrazovanja Srđan Verbić domaćim studentima savetovao da radije odu u inostranstvo da studiraju ako žele da imaju pravu doktorsku titulu.
„Ali, zato što je očigledno čitava četa poznatih iz politike, privrednog sveta i javnog života upletena u tu akademsku prevaru ništa se ne događa nakon jednog jasnog dokaza plagijata. Naprotiv. Po pravilu se na univerzitetima ni ne pokreće proces kako bi se interno utvrdila prevara“, zaključuje Mitelbajeriše cajtung.
„Paradoksalan odnos“ Beograda i Moskve
Austrijski privredni list Viršaftsblat podseća na još jedan važan događaj koji 2015, sa sobom donosi. Srbija 1. januara preuzima predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i kako će glavna tema i naredne godine biti konflikt u Ukrajini, što je u Kijevu najavio i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. List navodi da je Dačić istakao da „umesto oružja prednost treba da ima politički proces“, ali ujedno podseća na „paradoksalan odnos“ između Beograda i Moskve, s obzirom na konflikt u Ukrajini: „S jedne strane se Srbija uvek izjašnjavala protiv sankcija Rusiji. S druge strane je Rusija podržavala Srbiju onda kada bi bilo reči o nezavisnosti Kosova – što obe države odbijaju.“
Virtšaftsblat takođe podsjeća na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kao i da je sledeća runda pregovora zakazana za 9. februar. „Prvom sastanku Aleksandra Vučića i novog kosovskog premijera Ise Mustafe prisustvovaće i dosadašnji pregovarači, bivši premijeri i ministri spoljnih poslova Ivica Dačić i Hašim Tači.“ Austrijski list navodi i da će se tokom te runde nastaviti pregovori o stvaranju srpskih zajednica na Kosovu, koje bi kosovskim Srbima trebalo da osiguraju svojevrsnu autonomiju, ali ujedno u tom kontekstu ističe i da prema izjavama više političara Evropske unije, normalizacija odnosa dveju država važi kao uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
