Ako Jedinstvena Srbija zaista pošalje fotografiju bombe iz doba Drugog svetskog rata nađenu ovih dana u Beogradu Angeli Merkel, priloživši uz nju čestitku u stilu – nadamo se da vi, potomci onih koji su nas bombardovali, nećete kočiti proces našeg stupanja u EU, kao odgovor predsednik stranke rizikuje da dobije fotografiju Vitalija Klička i staru nemačku poslovicu „Nada čini život prijatnim“ umesto potpisa. EU sada ima nove favorite. Između ostalog, zašto „nove“ ako se Srbija nikada nije nalazila među njima.
Kako bismo odmah zatvorili temu Ukrajine, da kažemo da eksperti procenjuju rokove njenog mogućeg stupanja u EU na 20-30 godina, ako, naravno, do toga uopšte dođe. Sada je Ukrajina zanimljiva Briselu kao zona slobodne trgovine za plasman robe, a za to je potreban svoj čovek sa Evromajdana koji (na to ukazuje sve više izvora) može da postane rukovodilac stranke Udar Vitalij Kličko. Podršku potencijalnom predsedniku Ukrajine, po informacijama nemačke štampe, pružili su i savetnici Merkel i ministar inostranih poslova Vestervele.
A sada da se vratimo na Srbiju: Nedeljnik, pozivajući se na sopstvene izvore u Briselu, označilo je najmanje tri razloga zašto je zastavice EU bolje zaključati u orman. Kao prvo, uslovi će biti stroži, a sam proces će trajate dalje, zato što, kako se jasno izrazio jedan analitičar, još od 2010. godine Berlin u svakom potencijalnom kandidatu vidu „novu Grčku“. Drugi razlog se sastoji u tome što prilikom formiranja koalicije HDS i socijal-demokrata Berlin će se više baviti svojim poslovima a manje opšteevropskim. I konačno ozloglašeno 35. poglavlje pregovora sa EU, koje se tiče normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Beograd obavezuju da ne ometa evrointegraciju Kosova, bez toga 35. tačka ne može da se zatvori. Ali odavno se zna da kada je Srbija podnela kao pobedu zamenu u tekstu sporazuma sa Prištinom „članstva u međunarodnim organizacijama“ na „evrointegraciju“, ispala je klasična špekulacija: ne može se postati član EU ako pri tome nisu član UN.
35. poglavlja plaši se i glavni srpski pregovarač sa EU Tanja Miščević. Gospođa Miščević se nada da će proces pregovora pomagati normalizaciji, a ne naprotiv. Ali ako se uzme koliko je dosledno ranije ista ta Nemačka insistirala na, da je tako nazovemo, „desrbizaciji“ severa pokrajine, situacija teško da će krenuti po scenariju koji želi Beograd. Mišljenje profesora FPN, bivšeg ambasadora Srbije u Francuskoj Predraga Simića:
– EU, bar po nemačkom tumačenju, u odnosu na Srbiju interesuje samo završetak briselskog procesa i zaokruživanje svih onih procesa i zakruživanje svih onih sporazuma koji bi Kosovo učinili potpuno suverenom državom, iako se ne koristi ta reč, koristi se “normalizacija”, što je drugi naziv upravo za ovo o čemu govorim. Prema tome, neće zavisiti mnogo od Srbije. Pre svega će zavisiti od kretanja unutar EU, jer proširenje EU trenutno nije prioritet. Mislim da smo ovde u Beogradu odavno prestali da se bavimo datumima. Sećate se da je bivši premijer Srbije Živković govorio da će Srbija postati član EU 2008. godine. Uvek se pokazivalo da datum zavisi koliko od formalnih kriterijuma, toliko i od interesa EU da u datom trenutku nekog primi ili ne primi. Tako je bilo sa svim dosadašnjim proširenjima.
Da se setimo kako se u aprilu ove godine u intervjuu nemačkim medijima „izlanuo“ premijer Dačić, ukazavši da Berlin stalno postavlja nove nepotrebne uslove i na kraju krajeva nije ispravno misliti da se balkanski problem može rešiti stalnim pritiskom na Srbiju. Mada zar neko kaže da planira da reši problem čitavog Balkana? Mogu se, i to je sada sasvim realan scenario, vratiti bar privremeno i uz saglasnost većine članova EU, vize. I dalje gledati na preostale van granica Šengena kao što mornari gledaju sa jarbola truli čamac Papuanaca koji su doplovili da prodaju kokose.
U stvari, jedino što može da natera EU da ublaži stav prema Srbiji jeste panični strah kineskih i ruskih „zagrljaja“ u koje potencijalno može da se baci Beograd. Mišljenje profesora Predraga Simića.
– Kao što bi ulazak u EU značio kraj sna o Južnom toku, tako bi verovatno ulazak značio i kraj ugovora o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije od kojeg u ovom trenutku zavisi jedan veliki deo srpskih proizvođača. Takođe i samit Kine i zemalja jugoistočne Evrope u Bukureštu je pokazao da za zemlje zapadnog Balkana (između ostalog i za članice EU) kineske investicije su jako važne, jer EU je i dalje u krizi i pitanje da li će narednih godina ona biti izvor nekih većih investicija. Tako da nije to pitanje guranja u zagrljaj, to su neke realnosti za Srbiju. Rusija je bila, jeste i biće jedan od glavnih ekonomskih i političkih partnera za Srbiju.
U svakom slučaju, sada analitičari sve češće pominju prognozu sada već pokojnog ambasadora Nemačke u Beogradu Andresa Cobela: Srbija se neće naći u EU do 2025. godine. Do tada će se EU nalaziti u statusu koji je tačno opisao ovih dana premijer Dačić: tako blizu, a tako daleko. To i jeste svojstvo fatamorgane.
Timur Blohin
