autor:Dragiša Čolić
Bilo je to prelepo. Počev od dolaska i svečanog dočeka gostiju, do svečanosti koja je – neka to ostane zabeleženo 1. Marta 2025. godine u Nišu, trajala punih 18 sati, sve do 3 sata narednog dana ujutru.
Sveanosti su započete već prethodnog dana. Nišlije, kao dobri domaćini, izašli su punih ruku da dočekaju goste – studente, koji su pristizali pešice iz svih krajeva zemlje, maratonce, bicikliste, bajkere, građane koji su u velikom broju iz svih pravaca pristizali svojim automobilima. Za studente su njihove kolege sa odgovarajućih niških fakulteta organizovali prihvaat i smeštaj, ostali – kako se ko snašao, svi smeštajni kapaciteti u Nišu i bližoj i daljoj okolini su bili zauzeti, pa su i meštani priskakali u pomoć sa svojim domaćinstvom.
Sutradan, već od ranih jutarnjih sati Niš je zaličio na jedan veliki vašar. Reke ljudi kretale su se u svim pravcima u prazničnoj atmosferi – Praznik oslobođenja! Tako bi se u najkraćem sve to dalo opisati.
Teško je reći koliko je tu bilo ljudi. A i kako bi se to dalo izračunati ako su pored glavnog trga i sve sporedne ulice – sve dokle tv kamere mogu da dopru, bile pune. Prema podacima sa sajta BNI agencije za istraživanje, u Nišu je u 18h bilo oko 270.000 judi. 270.000 namernika, koji su tu svesno došli svojom voljom, a ne nateranih, dopremljenih plaćenim autobusima, sa plaćenim dnevnicama i sendvičima – o državnom, dakle i našem trošku.
I naravno da je to zasmetalo vlastodršcima. Onaj najvviši je počeo da procenjuje prvi. On je očekivao „tek za hiljadu-dve više ljudi nego u Kragujevcu, a da je ono što je do sada video u tom gradu, iako je dvostruko veći od Kragujevca, manje ljudi nego na protestu za Sretenje, tako da je podrška protestima sve manja.“ A jedan od njegovih najvećih lojalista Dragan J. Vučićeviić – onaj što ga je onomad na sred Terazija jedna žena besno šutnula nogom u dupe, a on bezglavo pobegao, je u svom Informeru, bio još precizniji. On je svijim tačkastim softtverom – ‘El si to sam pravio il’ ti je neko pomag’o“, kaž\e se u jednom vicu, izračunao da je u Nišu bilo između 8.500 i 11.600 ljudi.
Ovakve procene su ne samo imbecilne, već i degutantne i opskurne i predstavljaju nipodaštavanje ovih protesta, što studente i građane koji ih u sve većem broju podržavaju, sve više učvršćuje u želji da istrajuu u svojim zahtevima, a s druge strane nikako ne idu u prilog pozivima na dijalog koje „ptredsednik svih građana Srbije“ čini.
On se nije zadovoljio samo procenama o prisutnosti, on je u istom stilu nastavio i sa ocenama stiudentskih protesta, pa kaže: „Ide 600, 700 studenta u koloni, a iza njih kombi sa logistikom. Mnogo para je uloženo u obojenu revoluciju“. Video je da je 6.000 vozila stiglo u Niš, više nego prošlog petka, da je tamo stiglo 18.000 ljudi, a da ih je na skupu uveče bilo 16.500, iz čega valjda treba zaključiti da je onihh 1.500 ljudi otišlo u Nišku Banju, pa proizilazi da studenata, onih što su danima pešačili ka Nišu tamo nije ni bilo! Učesnicima današnjeg protesta želi sve najbolje i nada se da nikome od njih neće pasti napamet da se ponavljaju “jezive stvari” kao u Petoj beogradskoj gimnaziji. „Bili smo ujedinjeni kada se nešto tako strašno dogodilo u Trsteniku, a kada se to ponovilo na odvratan način u Petoj beogradskoj gimnaziji, iz razloga političkog oportunizma, niko ništa nije želeo da kaže“, požalio se Vučić novinarima na svom patralelnom skupu u u Knjaževcu.
Koji su to incidenti bili na studentskim protestima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu … pa sad eto Predsednik izražava zabrinutost da se takvi incidenti ne ponove i u Nišu, a sve to poredi sa „jezivom stvari“ u Beogradu, kada je 86 od ukupno 90 nastavnika Pete beogradske gimnsazije napustilo sastanak koji je sazvala nova direktorka koju su joj postali iz Ministarstva i priključilo se svojim đacima, a ne sećamo se da je tu kvalifikaciju „jezivo“ izgovorio kada su izvlačena tela poginulih ispod obrušene nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Utrkuje se sa studentima u organizovanju svojih plaćeničkih protesta i upuššta se u izgubljenu bitku – Na studentske proteste u Kragujevcu odgovara onim cirkusom sa igrom i i pevanjem u Sremskoj Mitrovici, na ove niške proteste odgovara nekakvim skupom u Knjaževcu – ide sa svojom svitom i rešava socijalne probleme: „Ne mogu da živim sa 8.000 dinara mesečno“ – „Ne moraš dalje sa nama, ostani tu i reši taj slučaj …“ Zar se tako rešavaju socijalni problemi, šta je sa socijalnom politikom koja je do toga dovela, a na najvljeni studentski protest 15. Marta u Beoogradu, on najavljuje svoj protest za 16. Mart. „Posle neuspešne obojene revolucije (!) sledi uvek uspešna kontrarevolucija“, uzvikuje Vučić. „Celu Srbiju ćemo pozvati u Beograd.“ Kuda to vodi? Šta to ovoj zemlji priprema njen predsednik?
Predsednik nije glup čovek, pa zato i ne pominje ono što je najvažnije. Nisu studenti uludo šetali Srbijom, sporta radi. Oni nisu išli autoputem, već kroz sela i zaseoke i oslobađali zemlju. I uspeli su u onom najvažnijem – probudili su zemlju i oslobodili narod straha, straha od lokalnih šerifa i močnika koji su često gori i od onih koji su takvu vlast i kreirali, i to je najveća vrednoost ovih protesta.
Niš je tog dana bio centar sveta. Ovaj studentski pokret prerasta u svetski i preti da prevaziđe studentske proteste iz 1968. godine O tome opširno izveštavaju i najveće svetske novinske agencije. Britanski Rojters kaže da su studenti od tragedije, kada je usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 15 ljudi, napravili nacionalni pokret i da oni pretstavljaju pretnju za Vulićevu vlast, a Asošijeted pres da su studentski protesti ozbiljno uzdrmali čvrstu Vučićevu vlast.
Na kraju protesta pročitan je i usvojen
NIŠKI EDIKT
„Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila svoj put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo:
I. O SLOBODI Srbija je zemlja slobodnih ljudi. Sloboda nije milost, već osnovno pravo neodvojivo od dostojanstva svakog građanina. Sloboda je temelj našeg demokratskog društva, naših zakona, naše reči i naših misli.
II. O DRŽAVI Država je zajedničko dobro svih njenih građana. Institucije Srbije moraju služiti narodu i biti temelj poverenja, a ne instrument moći pojedinaca. Zalažemo se za državu u kojoj zakon predstavlja vrhovni autoritet i gde politička funkcija znači službu građanima, a ne privilegiju.
III. O PRAVDI Pravda je osnova stabilnog društva. Nezavisno sudstvo, slobodni mediji i institucije moraju delovati po zakonu, a ne pod političkim pritiskom. Jednakost prava mora biti stvarnost za svakog građanina Srbije.
IV. O MLADOSTI Mladi su pokazali da nisu samo naslednici Srbije, već njeni ustavobranitelji. Studenti, kao nosioci ove borbe, čuvaju vrednosti na kojima treba da počiva naše društvo. Mladost Srbije traži sistem zasnovan na trudu i znanju.
V. O DOSTOJANSTVU Zalažemo se za društvo u kojem se poštuje dostojanstvo svakog pojedinca. Dostojanstvo podrazumeva da nijedna osoba ne bude dovedena u položaj poniženja zbog svojih stavova i mišljenja. Srbija u kojoj stručnjaci nisu potcenjeni i gde se znanje vrednuje više od poslušnosti, gde mladi vide nadu u svojoj zemlji.
VI. O ZNANjU Znanje je temelj napretka svakog društva. Tražimo Srbiju koja ulaže u nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu kao prioritete svog razvoja. Univerziteti moraju biti nezavisni centri izvrsnosti, a ne poligoni za kupovinu diploma i političke uticaje.
VII. O SOLIDARNOSTI Putevi naših gradova, od Niša do Novog Sada, od Beograda do Kragujevca, svedoče o snazi narodnog jedinstva. Ova solidarnost, do sada nepoznata sistemima zasnovanim na razdoru, postaje naš zavet i naša snaga, koju ćemo braniti i negovati. Pretvarajući pojedinačne glasove u silu promene, dokazali smo da Srbija nije skup podeljenih interesa, već zajednica građana koji dele viziju budućnosti.
VIII. O BUDUĆNOSTI Neka ovaj edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima – da ćemo graditi državu koja će pripadati svima, u kojoj će svako dete moći da sanja velike snove. Država u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu“.
U takvoj zemlji ova deca žele da žive.
autor:Dragiša Čolić
