Formiranje opozicionog Saveza za Srbiju (3)

4. IZBORNOG LEGITIMITETA NEMA BEZ ISTINSKE OPOZICIJE!

Legitimitet pobedniku daje i činjenica da su izbori bili demokratski, a to znači da su na njima učestvovale i istinski opozicione stranke. I upravo zbog tog potonjeg već i samo sudelovanje istinskih opozicionih stranaka na izborima, nije tek formalnopravni akt bez direktnih i dalekosežnih političkih, pravnih i društvenih dejstava i posledica! O čemu se tu radi?

Politički izbori nisu olimpijske igre na kojima je prema paroli njihova modernog osnivača odnosno obnovioca barona Piera de Kubertena, prije svega važno učestvovati. Naime, već i samo sudelovanje istinskih opozicionih stranaka na izborima samo po sebi daje izborima atribut – demokratskih, te šta je gotovo još važnije te po tu istu demokratiju potencijalno još opasnije i štetnije, daje pobedniku demokratski politički legitimitet. Bez sudelovanja istinskih opozicionih stranaka na izborima oni ne mogu da budu demokratski, i šta je jednako politički važno, hipotetski pobednik ma ko to god da bio ne može da dobije demokratski politički legitimitet niti će međunarodna politička zajednica da mu ga prizna! Šta znači da je istinska opozicija (a ne Vučićeva kolaboraciona!) SNS-u i koalicionim partnerima važna i potrebna jer bez njenog učešća na izborima oni ne mogu da budu kvalifikovani kao demokratski, niti pobednik ma ko to da bio može da dobije međunarodno priznat demokratski politički legitimitet. Pa onda ko to još nakon tih neporecivih izbornopolitičkih činjenica može da kaže da istinska opozicija nema argumenata, sredstava i načina da prisili nedemokratsku vlast da stvori uslove da izbori budu slobodni, ravnopravni i demokratski? Samo onaj ko je kolaboracionista i „peta kolona“ nedemokratske vlasti i autoritarnog predsednika!

Pa kada je to tako a zaista jest tako, to znači da istinska opozicija imala validne i međunarodno relevantne i prihvaćene demokratske političke argumente na osnovu kojih  je mogla da postavi i realizuje demokratski imperativ, a taj je da u svemu i u svim delovima izborne kampanje i samog izbornog procesa bude potpuno ravnopravna sa SNS-om, njenim koalicionim partnerima, satelitskim strankama i kolaboracionim opozicionim strankama! A ne da se ponaša mazohistički poput „žrtvenog jagnjeta“ kao da uživa da je ponižavaju, ucenjuju, maltretišu te sprovode ne samo psihičku nego čak i fizičku torturu;  i dozvoljava da bude objekt i žrtva monstruoznih manipulacija, zamena teza, histerično-teatralne patetike i lenirifenštalovske estetike, prenemaganja i glumljenja žrtve, ucena, pretnji, zastrašivanja, podvala, kupovanja i krađe glasova, huškanja, javnog linča, satanizacije i permanentnog javnog prokazivanja i prikazivanja kao remetilačkog faktora navodne društvene idile, harmonije i blagostanja; „trulim“ demokratskim pravilima nametnutog ali stvarno nepotrebnog i nepoželjnog društvenog zla te državnog neprijatelja i izdajnika broj jedan!                                                                                                                                                                                                                                                              Istinska opozicija ne bi smela da sudeluje na izborima ako nisu ostvareni svi uslovi za ravnopravno izborno takmičenje vladajuće koalicije, satelitskih stranaka i kolaboracionih opozicionih stranaka sa jedne strane  demokratskog rubikona, i istinskih opozicionih stranaka sa druge strane. Birački odbori personalno moraju da budu višestranački i u svom stalnom a ne samo u proširenom sastavu, birački spiskovi moraju da budu uređeni tako da budu istovetni stvarnom broju birača, a u Republičkom izbornom poverenstvu istinske opozicione stranke moraju da ukupno imaju jednog člana više odnosno natpolovičnu većinu u odnosu na SNS, njene koalicione partnere, satelitske stranke i kolaboracione opozicione stranke. Posebno je na beogradskim izborima trebalo kontrolisati da li je unazad šest meseci od dana poslednjih izbora bilo masovnog „preseljavanja“ odnosno menjanja prebivališta iz drugih delova Srbije za Beograd. U protivnom, istinska opozicija radi sama protiv sebe, protiv demokratije, te i protiv srpskog društva, naroda i države!

Svako onaj ko će u budućnosti pod bilo kojim i kakvim izgovorom i „visokim“ principom da sudeluje na izborima za koje nisu obezbeđeni svi uslovi za ravnopravno takmičenje vlasti i istinske  opozicije, ne može za to da ima ikakva valjanog demokratskog argumenta i opravdanja sem lažnog pozivanja na demokratiju da bi se bezuspešno prikrila istina da je to direktna opstrukcija, izdaja i udar na tu istu demokratiju! Demokratsko ponašanje nije da se neodgovorno, kompulzivno i „samoubilački“ učestvuje na nedemokratskim izborima, nego je sudelovanje na tim i takvim izborima  negacija demokratije i antidemokratsko ponašanje te „nož u srce“  demokratije, demokratskog biračkog tela i demokratskog društva.

Ko sudeluje na nedemokratskim izborima a to su oni izbori na kojima vlast i istinska opozicija nemaju ravnopravne sve uslove u nadmetanju za glasove birača, bio toga svestan ili ne, znao to ili ne znao te hteo to ili ne hteo; direktno učestvuje u podrivanju demokratije, izdaji te iste demokratije i sâm je kolaboracionista i „peta kolona“ SNS-a, njenih koalicionih partnera, satelitskih stranaka i kolaboracionih opozicionih stranaka!

Da li je napisano tek dokono teoretisanje i pseudoakademsko nagvaždanje, ili ima veze sa životom koji je i politika? Odgovor je pred nama! Ministar unutrašnjih dela „dr“ Nebojša Stefanović upravo je nakon skupštinske rasprave o amandmanima na predlog Zakona o strancima izjavio da opozicione kritike broja amandmana koje je podnela vladajuća koalicija lično tumači kao poziv da se proveri mišljenje građana o tome kako je radio SNS, odnosno da što pre treba da budu izbori i da narod kaže šta misli. (Zaista, unuk dostojan naslednik „demokrate“ deda Ćeće, nema tu šta da se kaže!) A „pacifikovani“ tabloid dan kasnije „zna“ još i više, pa spekuliše o vanrednim parlamentarnim izborima već u decembru mesecu 2018. godine!

U svakom slučaju kad god i kako god da bilo, vrlo je izvesno da parlamentarni izbori neće da budu u redovnom roku. Šta znači da su pred istinskom opozicijom, demokratskom javnošću  pa i celim društvom novi izazovi!  Da li će istinskom opozicijom i dalje vladati gubitnički „sindrom Titanika“, a srpskim društvom „tuga demokratije“? Ili će na opozicionu političku scenu umesto pseudofilozofâ sa „pašnjaka“, konačno stupiti političar i koliko-toliko dostojan naslednik istinskog filozofa, demokrate, društvenog vizionara i humaniste? Ime mu znadete, bio je samo jedan –  Z.  Đ. ! ON,  Zoran Đinđić, u to možemo da budemo apsolutno sigurni,  formirao bi SAVEZ svih  institucionalnih i vaninstitucionalnih političkih, društvenih i kulturnih snaga u Srbiji za odbranu demokratije, pobedu demokratske opozicije na izborima i uspostavu demokratskog političkog poretka i demokratije te promenu celokupnog sistema klijentelističkog, koruptivnog i nepotističkog  „divljeg“ kapitalizma u Republici Srbiji!

Politička zrelost, društvena odgovornost i patriotizam koje su na XX izbornoj skupštini 2. juna 2018.g. birajući novog predsednika i potpredsednike ispoljili i potvrdili delegati članovi Demokratske stranke – te “kičme“ demokratije u Srbiji, ulivaju nadu, optimizam i veru u bolju budućnost Srbije kao demokratske države i društva, a koji su osnovni uslov, faktor i generator ekonomskog i privrednog napretka i uspešnosti te kvaliteta života dostojnog 21. veka za sve stanovnike Srbije i srpski narod!

Branko V. Nikolić           

Formiranje opozicionog Saveza za Srbiju (1)
Formiranje opozicionog Saveza za Srbiju (2)