autor:Dragoljub Banković
U prethodnom periodu bili smo svedoci nekoliko događaja koji bi mogli da budu signal promena i pokažu jasan put do konačnog rešenja duboke političke krize u Srbiji,
Rezultati lokalnih izbora, pokazuju jasan pad podrške strankama vlasti, koje su ovu činjenicu pokušale da prikriju zajedničkim izlaskom na ove izbore
Prvi bitan događaj su izbori u 10 manjih lokalnih samouprava. Opšte je poznata činjenica da su ove manje opštine (kao i većina ruralnih sredina) bile bastion uporišta SNS-a i drugih stranaka vlasti, u kojima su obično dobijali preko 70%, a u pojedinim i blizu 80% glasova. Rezultati lokalnih izbora, pokazuju jasan pad podrške strankama vlasti, koje su ovu činjenicu pokušale da prikriju zajedničkim izlaskom na ove izbore (SNS, SPS, SRS, Zavetnici, pa čak i SVM i pojedine lokalne organizacije bliske vlasti). Prema preliminarnim rezultatima lokalnih izbora, stranke vlasti su u većini opština osvojile oko 50% glasova ili malo više – Bor 48,09%, Kula 49,06% (presudno u Kuli je bilo oko 1100 glasova Saveza Vojvođanskih Mađara o čemu je i sam Balint Pastor dao izjavu), Sevojno 49,6%, Aranđelovac 50,12%, Bajina Bašta 52,42%, Knjaževac 55,73%, Smederevska Palanka 56,57%, Lučani 60,33%, Majdanpek 63,26% i Kladovo 70,63%. Stranke vlasti su, uz angažovanje ogromnih resursa, novca i kampanje na republičkom nivou, gotovo u svim opštinama doživele drastičan pad (negde i preko 20%), sem Kladova gde su imali rast od 4%. Takođe, kada analiziramo rezultate po biračkim mestima, vidi se da opozicione opcije imaju znatno veću podršku u urbanim sredinama, dok stranke vlasti podržava ruralno stanovništvo (primeri Aranđelovac, Kula, Bor…). U velikim gradovima, u kojima se nisu održavali lokalni izbori (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Užice, Subotica…), je podrška opozicionim opcijama u odnosu na vlast još izraženija. Kada ovu činjenicu (pad stranaka vlasti) uvrstimo u podatke sa prethodnih republičkih izbora, dolazimo do zaključka da bi stranke vlasti na narednim izborima mogle da osvoje 40-44% glasova.
Daljom analizom rezultata prethodnih lokalnih izbora, možemo doći do zaključka, da su sve političke stranke (sem Zdrave Srbije u Sevojnu koja je osvojila 1 mandat), koje su samostalno izašle na ove izbore, ostale ispod cenzusa. Postalo je jasno, da u uslovima kada postoje dva jasno definisana velika bloka, samostalni stranački izlazak na izbore bilo koje opcije, predstavlja političko samoubistvo.
Vredni pažnje su svakako lokalni izbori u dve opštine u kojima je pad podrške za stranke vlasti bio najveći. U Knjaževcu je vladajuća koalicija na prethodnom izborima imala ukupno 81,92% glasova (SNS 61,25%, SPS 13,20%, SRS 2,96%, SNP 2,99%, Jedinstvena Srbija 1,52%). U Smederevskoj Palanci vladajuće stranke su ukupno na prethodnim izborima osvojile 79,54% glasova (SNS 63,87%, SPS 8,95%, Zdrava Srbija 4,49%, SRS 2,23%). Pad podrške za stranke vlasti u Knjaževcu je 26,19%, a u Smederevskoj Palanci 22,87%. Specifičnost ove dve opštine je, da su uz studentsku listu, na lokalne izbore izašle i šire liste opozicionih stranaka uglavnom desne orijentacije (Novi DSS, Monarhisti, Novo Lice Srbije, Narodni Pokret Srbije) koje su ostvarile pristojne rezultate (Knjaževac 8,63%, Smederevska Palanka 8,8%). Očigledno je, da se u ovim opštinama, okupljanje stranaka desnice pokazalo kao dobro rešenje.
Možemo reći da je studentski pokret od svog osnivanja imao dve frakcije, jednu pro-EU orijentacije, koju je predvodio rektor Vladan Đokić, i drugu nacionalne orijentacije, čiji je vođa profesor Milo Lompar. Iako je studentski pokret imao izbalansiran stav po ovim pitanjima, tokom vremena se pokazalo da je EU-frakcija studentskog pokreta bila jača i zastupljenija, o čemu govore sastanci sa zvaničnicima EU (npr.sa Kajom Kalas), sam odlazak u Strazbur i pisma upućena zvaničnicima evropske unije. Nakon tragičnog događaja pada studentkinje sa Filozofskog fakulteta i upada policije u rektorat, u potpunosti se profilisao rektor Vladan Đokić, kao apsolutni vođa studentskog pokreta i potencijalni nosilac izborne liste. Takođe, deo objavljene delimične preliminarne studentske liste, pokazuje jasnu dominaciju osoba bliskih EU opciji. Deo opozicionih stanaka, bliskih ovoj ideji je pre izvesnog vremena najavio formiranje političkog bloka. Sada, kada je jasno da će studentski pokret u svojoj suštini biti bliži opciji EU, bilo bi štetno praviti još jednu opozicionu kolonu ove orijentacije. Osobito, ako se u obzir uzme i to da su vodeći političari i stranke ove opcije (Dragan Đilas, Marinika Tepić, Pavle Grbović, zeleno-levi front,…) u značajnoj meri već kompromitovani u prethodnom periodu.
Što se tiče desnog spektra, postalo je jasno da će stožer budućeg okupljanja opozicione desnice biti koalicija NADA (Novi DSS i Monarhisti). Naravno, ukoliko žele da predstavljaju treći politički put između dva bloka, predstavnici koalicije NADA bi morali da okupe oko sebe druge stranke desnice ili desnog centra, razna udruženja građana, intelektualce i nestranačke ličnosti ove orijentacije. Ovakva široka koalicija bi verovatno mogla da zahtevati preko 10% biračkog tela, što bi bilo od suštinske važnosti za promenu vlasti u Srbiji. Da bi se realizovala ovakva koalicija, neophodno je trenutno po strani ostaviti međusobne lične sukobe, netrpeljivosti i brigu o tome ko će uzeti veći deo istog biračkog tela. Možda najbitnija uloga formiranja ovakve liste bi bila, da će preko nje u budućoj skupštini biti zastupljeni delovi društva (evroskeptični birači, rusofili, monarhisti, glasači bliski SPC….), koje neće moći da okupi studentska lista. Ovakva lista bi mogla da otvori teme koje su bitne njihovim biračima (odbrana Kosova i Metohije, očuvanje Republike Srpske, saradnja sa Rusijom…) i verovatno mogla da preuzme deo nacionalno opredeljenih birača SNS-a, SPS-a, SRS-a.
Opšte je poznato da predstavnici vlasti redovno sondiraju javno mnjenje. Definitivno su svesni svog niskog rejtinga, što je glavni razlog za dosadašnje odugovlačenje sa raspisivanjem izbora. Manjak koji imaju u odnosu na opozicione opcije će pokušati da nadoknade na nekoliko načina. Prvi je u formiranju lažnih lista, kako levog i desnog spektra, tako i lažne studentske liste. Takođe, pokušaće da demotivišu opozicione birače da ne izađu na predstojeće izbore, puštanjem parola kako se ništa ne može promeniti, kako su svi isti…. Verovatno će preko pojedinih političkih organizacija, uputiti pozive na bojkot izbora zbog loših izbornih uslova (koji su da se razumemo trenutno katastrofalni, ali ih vlast nikada dobrovoljno neće popraviti i neće biti bolji dok ne dođe do promene vlasti). U principu, sem kupovine i pritisaka, jedina mogućnost im je da izazovu zabunu i demotivisanost opozicionih birača, kako ne bi izašli na predstojeće izbore, što je već oproban recept.
Iz svega gore navedenog, smatram da je za naredne republičke izbore potrebno formirati dve opozicione liste, studentsku koja bi zastupala birače bliže EU opciji i listu desnice koja bi bila bliža nacionalnim biračima, kako bi se pokrili svi najbitniji segmenti srpskog društva. Na taj način bi, formiranjem samo dve liste, uspešnost pokušaja vlasti u podmetanju lažnih opozicionih lista glasačima, bila svedena na minimum i bespredmetna.
Formiranje široke liste desnice i njena koordinacija sa studenskom listom, vodila bi ka neizbežnoj promeni vlasti u Srbiji.
