Rak dojke je najučestaliji maligni tumor kod nas i u svetu. U Srbiji svake godine oboli više od 4.000 žena, a oko 1.300 slučajeva završi se smrtnim ishodom. Ipak, stručnjaci ističu da je ova bolest izlečiva ako se simptomi raka dojke otkriju na vreme.
Zbog činjenice da je ova vrsta oboljena sve češća pojava, žene bi trebalo da rade ultrazvuk dojki jednom godišnje, a nakon 40. godine života savetuje se i mamografija dojki jednom u 24 meseca.
O ovoj temi poslednjih dana se naročito govori na društvenim mrežama. Naime, devojka po imenu Erin Smit, koja je preživela rak dojke, podelila je svoju priču i fotografiju na Fejsbuku, sa ciljem da pomogne ženama na vreme, kako se ne bi našle u situaciji iz koje se ona jedva „izvukla“.
Ona je takođe iskoristila priliku da izrazi ljutnju i frustraciju zbog nedostatka znanja o raku dojke među ženama kojima se umesto pravih informacija nameću određene „igre“ o podizanju svesti u borbi protiv ove opake bolesti.
– Poslednjih dana dobila sam dosta privatnih poruka o „igri“ gde je potrebno da na svoj „zid“ postavim srce, sa ciljem podizanje svesti o raku dojke. Ovo je moj odgovor na sve te poruke: Potrebne su nam prave informacije i podaci, a ne slatka srca! Ako ne vidite fotografiju koja vam daje ključne informacije o tome šta je i kako izgleda rak dojke, onda zapravo ništa ne znate o ovoj bolesi. Učinite nam uslugu i prestanite da se poigravate sa našim životima, počnite zaista da pomažete ljudima istraživanjem o lečenju raka dojke i stvarnim podizanjem svesti – napisala je Erin.
Ova hrabra žena, smatra da sve dok neko ne postavi fotografiju na kojoj se vidi kako rak dojke zaista izgleda, ne možete prepoznati problematične promene na dojci. Ona je istakla da je jednom prilikom videla sliku kako se rak dojke manifestuje i da joj je, upravo ta fotografija, pomogla da shvati da ima rak dojke.
– Znam šta je rak dojke. Ali fotografija kako rak izgleda je (u mom slučaju) bila ključ saznanja da imam rak dojke – rekla je Erin koja nije imala standardne kvržice, jer u njenom slučaju tumor nije bio opipljiv.
U nemogućnosti da pronađe sliku koja je bila ključna u njenom slučaju, Erin je postavila fotografiju koja pokazuje kako rak dojke može doći u različitim oblicima i abnormalnostima – od izvučenih bradavica, rasta vena i erozije kože.
– Ilustracija sa limunim je slična fotografiji koju sam ja na početku videla. Dakle, ako zaista želite pomoći ženama delite fotografije poput ove – napisala je Erin.
M.A. Foto: facebook.com/erin.chieze
www.dnevno.rs
Poštovani, budući tako verzirani u sisu, da li biste bili ljubazni da objasnite zašto se oboljenje dojke „Cystosarcoma phyllodes“ stavlja pod znake navoda. Kakvo je vaše cenjeno mišljenje o navedenom kliničkom entitetu, šta kaže savremena nauka, imate li kakve vizije? P.S Čestitam na pronalasku „druge alternative“. Ja sam u svojoj naivnosti sve do sada smatrao da je to pleonazam, dakle da je alternativa – drugo rešenje.
Зато што Питагорица не зна боље. Ако постоји више од једне могуће промене, или алтернативе, онда су те друге – друге, не? Успут, мислио сам да се на крају упитне реченице ставља знак питања, али Питагорица је то превазишао. Фасцинантно..
Било која видљива патолошка промена на дојки може бити рак, али је сигурно да није свака таква промена рак, и већина њих то није. Кад се говори о томе шта жене треба да знају да би се заштитиле од рака дојке, једна од ствари које би требало да знају је и да постоји брдо евиденције која указује на то да стандардни тест, мамографија, која се и овде препоручује, има врло неизвесну ефикасност у погледу смањења смртности али сасвим извесне негативности. Међу ове последње спадају радијација, знатан проценат погрешних позитивних резултата и тзв. overdiagnosis (енг.), или чињеница да мамографија „открива“ случајеве рака који никад не би постали симптоматични (ово су по правилу мали тумори који се не могу детектовати другим техникама). На основу података милиона жена од Канаде, Шведске, Норвешке, до Аустралије, и других земаља, непобитно је утврђено да популације жена тестиране мамографијом имају знатно већу стопу дијагноза рака него упоредиве популације које не користе мамографију. Грубо, између једног у четири и једног у три рака дојке дијагнозираног на основу мамографије никад не би постали симптоматични.
Алтернативе? Две најквалитетније студије из ове области икад направљене, Канада 1 и 2 (Canadian National Breast Screening Study, Miller et al. 1992), установиле су да мамографија не пружа никакве предности у погледу ефикасносту над добрим старим физичким прегледом дојке, било да је у питању клинички преглед, од стране медицинског професионалца, или од стране самих жена, које су прошле потребан курс (наравно, моћна мамографска индустрија је ову и друге сличне студије покушала да дискредитује на све могуће начине).
Друге алтернативе су ултразвук, којег је технолошки напредак у последљу деценију-две учинио у свему супериорнијим тестом у односу на мамографију, термографија, која на основу промена у структури крвних судова дојке може да упозори на повећање ризика годинама пре него што је тумор могуће детектовати, AMAS (anti-malignin antibody screen) тест, који врло поуздано показује постојање рака у телу, итд. Наравно, ови тестови могу и треба да се користе комплементарно.