Fotografije između autorskih prava i medija

0
855

2016-02-02_222919Prošle nedelje fotografi su se izborili da se iz Zakona o autorskim pravima izbaci odredba po kojoj se njihov rad obezvređuje i svodi na automatski. Međutim, time nije rešen problem korišćenja fotografija u medijima i visokih naknada koje mediji moraju da plaćaju. Ima li rešenja koje bi zadovoljilo obe strane?

“To je je jedan kvadratić tanjira sa sarmom. To smo mi objavili u magazinu i sud je procenio da je to autorska fotografija izuzetne vrednosti i platili smo koliko polugodišnji ili tromesečni servis Rojtersa. Jednu sarmu”, kaže urednik u Politici Nikola Trkulja.

Fotoreporter Srđan Ilić kaže da zna za tu sarmu, ali da svaku fotografiju koju kupite od velikih servisa ima svoj rok trajanja. “To što ste je platili jednom ne znači da možete da je koristite doživotno koliko god hoćete puta”, kaže Ilić.

I to je negde suština spora fotografa i medija. Urednici misle da davno kupljenu fotografiju mogu da koriste kad im zatreba. Fotografi se pozivaju na Zakon koji kaže da iako je fotografija napravljena za agenciju koja je fotografu organizovala i platila put, ona je posle pet godina apsolutno vlasništvo fotografa. Bez pristanka ne može se ni menjati. Jedinstven cenovnik da se ponovo kupi — ne postoji.

“Nije svaka fotografija ista. Fotografija je kao vino, što je starija i što je ređa to je skuplja”, kaže Ilić.

I tretira se kao autorsko delo. Nedavno se pojavio predlog tumačenja Zakona o autorskim i srodnim pravima koji je trebalo da kategorizuje fotografije na rutinske i autorske. Nije prošao u skupštini. Predlagači nisu imali komentar za nas u vezi sa postojećim Zakonom. Urednici ga imaju.

Trkulja kaže da kada vas policijska kamera, slika na putu, pređete u žutu traku, po sadašnjem tumačenju zakona to je sada autorsko delo.

Da Vas podsetimo:  Država mora da omogući građanima da znaju sve o zagađivanju životne sredine

Advokati koji zastupaju fotografe kažu da bi promena postojećeg Zakona bila nazadovanje.

“Sad ćemo se mi vratiti 200 godina u nazad pre Bernske i ostalih konvencija da pričamo o tome šta predstavlja autorsko delo”, rekao je advokat Dušan Mijatović.

Ako je neko od brojnih medija to pravo probao da to ospori pred sudom, po postojećem Zakonu — nije uspeo. Samo Politika je prošle godine na ime odšteta isplatila milionske iznose.

“Ti sporovi se teško gube jer ako vi znate ko je autor jednostavno znate da ćete morati da platite naknadu tom autoru”, kaže Mijatović.

Za poslednje dve godine fotografi pravdu traže pred ovim sudom gde gotovo uvek dobijaju sporove. Odštetni zahtevi iznose oko 50.000 dinara, međutim, troškovi suđenja mogu biti čak pet puta veći.

“Politika nije medij koji krade fotografije, mi te sve fotografije kupimo, ali ako prođe pet godina, ja tu fotografiju koju sam već kupio, ne iskoristim, ja moram da kontaktiram autora za koju cenu ja to mogu da objavim”, naveo je Trkulja.

Vrzino kolo može se rešiti kompromisom. Predlažu ga fotografi.

Ilić kaže da fotografske organizacije će uskoro pozvati medije na jedan zajednički sastanak, gde će zajedno razmotriti kako da se reši problem, tako da svima bude bolje.

Rešenje bi bila zajednička baza fotografija sa imenom i kontakt podacima autora. Po mogućnosti i cenom fotografije. Pristupačnom za osiromašene medije.

UNS / RTS

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime