Fragment F-117A koji je ustupljen Ruskom domu-ukraden je ratnoj jedinici

2
364

Podvig naše vojske obaranje „nevidljivog“ 27.marta 1999.godine sve više poprima istorijske razmere i svrstava našu protivvazdušnu odbranu u sam vrh svetske elite,a 3.raketni divizion/250.raketne brigade čini najslavnijom jedinicom,ponovo je u žiži javnosti. Ovaj put kroz upravo promovisanu knjigu „Pad noćnog sokola“ ,koja je prevedena na ruski jezik , u Ruskom domu 26.marta u 17 časova ove godine. Manifestacija je najavljena na društvenim mrežama, ali ne i u kalendaru kulturnih dešavanja za mesec mart na sajtu Ruskog doma. Kao jedan od aktera događaja u ratnoj noći kada je obaren Stelt F-117A javno sam se izjasnio o knjizi «Pad noćnog sokola» pogotovo u delu koji tretira njegovo obaranje. Ne sporeći uspeh borbene posluge i  značaj samog događaja ukazao sam javnosti na pogrešne zaključke i kriminalne  radnje kojim su se služili autor knjige i stručni recenzent. Kratko podsećanje:

Autor knjige pukovnik Slaviša Golubović pretočio je sećanja aktera događaja posle 17,5 godina od rata u izjave i samo na osnovu njih vršio analize i donosio zaključke. Lično sam mu dostavio više dokumenata (vojna i sudska) koja prilikom analize nije uzimao u obzir. A šta ako izjave učesnika nisu tačne i ne poklapaju se sa dokumentima? Šta ako su akteri događaja manipulisali ili se prosto ne sećaju? Šta ako je postojala namera autora,stručnog recenzenta ili nekog od učesnika da prikaže događaj kako se nije desio i izvuče ličnu korist? Šta ako?

Imajući u vidu činjenično stanje zapisano u zvaničnim vojnim dokumenatima,foto dokumentaciji, ratnim izdanjima lista «Vojska»,autorskim izdanjima visokih oficira ,ratnim zapisima zamenika komandanta i sudskim dokumentima postavlja se opravdano pitanje zašto je kroz knjigu «Pad noćnog sokola» krivotvoren istorijski događaj. Knjigu je  izdao medija centar „Odbrana“ 2016.godine, prvi recenzent je Bojan Dimitrijević,naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, stručni recenzent knjige je Jovica Draganić,general-potpukovnik,bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i kolumnista Ljubodrag Stojadinović.

Ministarstvo odbrane na čelu sa bivšim ministrom Zoranom Đorđevićem i bivši vojni vrh Srbije stoje iza ovog autorskog dela. Ministar Đorđević je odobrio projekat,a vojni vrh preko pripadnika vojnoobaveštajne agencije realizovao prevaru. U poziciju da Vojska negira sama svoja zvanična dokumenta doveo ju je zloupotrebom službenog položaja bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Jovica Draganić. Kao recenzent ove knjige negira sam sebe i svoja autorska dela od Monografije 250.raketne brigade (iz 2007.) do prvog ( iz 2010.) i drugog (iz 2013.) izmenjenog i dopunjenog izdanja knjige  «Vazdušni rat nad Srbijom 1999». U njima citira moj ratni dnevnik „Smena“ i nabraja sastav borbene posluge u kojoj sam ja i gde ne  pominje majora Borisa Stoimenova. Kao načelnik štaba 250.rbr PVO i stručni konsultant učestvovao je u izradi dokumentarnog filma «250.raketna brigada u protivvazdušnoj odbrani Beograda» koji je emitovan 24.novembra 2002 godine povodom 40 godina postojanja 250.raketne brigade. Film se može pogledati na sledećoj internet adresi:

Da Vas podsetimo:  Daleko je sunce

https://www.youtube.com/watch?v=0O3HwR3FQ_8

Na kraju filma nabraja se sastav borbene posluge koja je oborila stelt. U filmu se takođe ne pominje  major  Borisa Stoimenova koji u knjizi «Pad noćnog sokola» sedi na radnom mestu gde sam ja sedeo za vreme borbenog rada. Na taj način sam izbačen iz borbene posluge, a na moje mesto potezom pera ubačen je drugi čovek. Zašto je to urađeno i koji su razlozi? Javno sam izneo da je 4.raketni divizion PVO generala Jovice Draganića u toku rata više puta pogođen,da je imao mrtvih i ranjenih u jedinici,da iz rata izlazi bez tehnike i bez ratnih rezultata i postaje general. Na žalost nije jedini. To može samo u Srbiji. Bio sam zamenik komandanta, rukovalac gađanja, jedinica je imala uspeha na ratištu u vidu oborenih aviona,moja ratna ocena je odličan,odlikovan sam  ratnim odlikovanjem od strane predsednika SRJ gospodina Miloševića,a posle rata sam postavljen na formacijsko mesto nižeg čina. Smenjen sam sa dužnosti mimo zakona o vojsci SRJ  i skinut sa školovanja ratnih oficira. Tako su mi se vojska i država odužili što sam ih branio. To je odnos komande 250.rbr PVO prema meni kao oficiru.  Uspesi u ratu morali su biti i bili su jedini kriterijum za napredovanje u službi. Kako to onda ja dobih formacijsko mesto nižeg čina,a Draganić čin generala? Ja ponižen i kažnjen,a on nagrađen. Ko to komanduje našom vojskom? Gde mi to živimo? Ko se tu i za koje moralne norme zalaže? Čemu služi kodeks oficira i ko ga poštuje? Da li je u priznanju greške veličina vojske? Da bi zaštitio svoj čin i nezaslužen  položaj Draganić je u svoju odbranu ispred sebe isturio Vojsku Srbije sakrivši se iza nje i na moju optužbu osmislio prevaru kao stručni recenzent knjige. Da li je to razlog što ni na jednoj promociji knjige nije bio,a sumnjam da ga je sramota što mu tragovi smrde nečovečstvom»?

Da Vas podsetimo:  „Vučiću lažove, sve nam je teže i crnje“

Knjiga «Pad noćnog sokola» na malom broju stranica kroz par rečenica svakog aktera menja suštinu samog događaja od pre skoro 18.godina i predstavlja SUŠTINSKU PREVARU. Prevara se ogleda pre svega u sastavu borbene posluge i načinu borbenog rada.  U toku rata komandi 3.rd PVO naređeno je da bez zadrške prenese iskustva o obaranju stelta predstavniku ruske delegacije koja je na osnovu komandi oba rukovaoca gađanja (Danija i Aničića) još u ratu preko školsko naučnog centra u Smolensku izmenila Pravilo gađanja u tački 25 i 26. O tome postoji kako ruska tako i naša dokumentacija.

Ne znajući suštinu Rusi su, iako obavešteni preko ambasade, dozvolili promociju knjige verovatno vođeni svojim interesima ne shvatajući dubinu prevare. Bivši ruski ambasador jednom je upitao «Ima li ovde Srba?». Ja mu kažem ima,ali je u Srbiji teško biti Srbin. Ja sam očit primer kako oni koji ništa nisu uradili za državu ponižavaju srpskog oficira! Tu pre svega mislim na Jovicu Draganića i Slavišu Golubovića aktere ove knjige koji ništa nisu imali sa obaranjem stelta. Knjigu su u ruskom centru za nauku i kulturu u Beogradu promovisali istoričar Dejan Ristić, bivši direktor Narodne biblioteke Srbije, bivši komandant 3.rd PVO Zoltan Dani,a skupu su se obratili direktor Ruskog doma Jevgenij Aleksandrovič Baranov kao i ambasador RF u Srbiji, njegova ekselencija Aleksandar Bocan Harčenko. Na promociji svoje knjige penzionisani pukovnik Slaviša Golubović bio je u uniformi Vojske Srbije. Po zakonu o Vojsci Srbije u članu 48. bivši pripadnik oružanih snaga nema pravo da nosi uniformu. Da li je Goluboviću kao penzionisanom oficiru i zašto dozvoljeno da bude u uniformi trebao bi da zna ministar odbrane ili se radi o još jednoj zloupotrebi?

Član 48 Zakona o Vojsci

Da Vas podsetimo:  ZAŠTO JE GRIGORIJE META VLASTI? Vladika za dva dana dobio 8.172 potpisa

Vojna lica su obavezna da nose uniformu u skladu sa pravilima službe. Predsednik Republike, na predlog ministra odbrane, uređuje izgled vojne uniforme i oznake činova. Zabranjeno je nošenje vojne uniforme sa oznakama činova licima koja ne vrše vojnu službu, osim po posebnom odobrenju ministra odbrane.

*Službeni glasnik RS, broj 10/2015

Dani Zoltan,penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije „heroj Srbije koji je oborio“ F-117A, „modifikovao“ raketni sistem S-125M1, pobratimio se sa pilotom koji je sa svojim pajtosima bombardovao i ubijao naše vojnike,policajce,civile, žene i decu,unazadio nas decenijama i napravio materijalnu štetu procenjenu na desetine milijardi dolara,ustupio je fragment oborenog aviona F-117A ruskom domu. Davne 2011. godine pilot Dejl Zelko je dočekan i propraćen od većine medija kao da je na srpski narod bacao konfete. Razgradnja svesti srpskog naroda u filmu „Drugi susret“ odvijala se uz pesmu „Svilen konac“. Da li smo mi kao narod toliko retardirani i kako nas drugi vide najbolje oslikavaju reči Džejmi Šeja –portparola NATO  pakta za vreme agresije 19 ekonomski i vojnički najjačih zemalja sveta?

„SLOBODNO BOMBARDUJTE SRBE I ONAKO ĆE SVE BRZO ZABORAVITI!“


(Nastaviće se…)


Ratni zamenik komandanta 3.rd PVO
potpukovnik u penziji
Đorđe Aničić

2 KOMENTARA

  1. Писац овог текста је навео: „Bio sam zamenik komandanta, rukovalac gađanja, jedinica je imala uspeha na ratištu u vidu oborenih aviona“. Колико се сећам за време бомбардовања оборена су само два авиона „невидљиви“ F117 и F16 код Ваљева. Јел писац овог текста оборио оба?

  2. Poštovani gospodine Aničiću !
    Sve to što ste napisli, u potpunosti odgovara cijelokupnoj logici poslije petookgobarskog prevrata. Vi ste samo jedan dio mozaika , i ja se Vama čudim, ukoliko se vi čudite tome, ustvari, nadam se da Vi samo konstatirate činjenična stanja. Amerikanci su organizirali i financirali rušenje predsednika Miloševića, a poslije te uspješne investicije, ubiru očekivane plodove
    Instalirana je VELEIZDAJNIČKA garnitura političara, sa vrlo jasnim zadatkom……UNIŠTITI SRPSKU DRZAVU I NAROD ! Slanjem Miloševića i cjelog političkog i vojnog vrha u nelegalan sud u Hagu, pogazen je USTAV Srbije i taj presedan, učnio je USTAV beznačajnim, do dana današnjeg. Namjerno se uništava privreda, domeće banke, milicija, vojska, strateški vazna poduzeća i resursi………….. i tako redom, sve do dana današnjeg. Imena na vrhu Drzave se mjenjaju, izdajnika zamjenjuje veleizdajnik, ali zacrtani zadatak se neizbjezno ostvaruje. Skretanje sa tog puta skupo košta ( Djindjić), što su jako dobro shvatili i Tadić i Vučić.
    Što se Vas lično tiče i ekipe koja je stvarno srušila F -117A, pokušajte gledati stvari sa one ljepše strane…….. Vi ipak niste završili u Hagu …….. i poslije svega , poslije tolike VELEIZDAJE , to mi je mnogo čudnije, nego činjenica da niste unapredjeni u čin …………… VELEIZDAJA KiM ulazi u paket ( mozaik ) sveukupne VELEIZDAJE !!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime