Francuzi i ustaše, rame uz rame, jurišali su na srpsku nejač.

Pre 33 godine započela je operacija „Gusar” a predvodili su je Ante Gotovina, Janko Bobetko i Agim Čeku. U to vreme na snazi je bilo primirje, a za bezbednost bio je zadužen francuski kontingent UNPROFOR-a. Međutim, Francuzi su već pokazali da su davno odabrali stranu u sukobu.

Toliko su otvoreno šurovali sa Hrvatima da ovi nisu ni trebali ubacivati svoje obaveštajce na našu teritoriju. Umesto njih, taj posao radili su Francuzi, koji su im detaljno javljali sve o premeštanju naše vojske i tehnike. Kako je na snazi bilo primirje, svi tenkovi i teško naoružanje Vojske Krajine bili su zaključani u hangarima i pod nadzorom UNPROFOR-a.
S druge strane, oni Hrvatima dopuštaju provoz teškog naoružanja, a neretko se i sami nalaze u stroju koji direktno napada.

Jedan takav sukob izbio je kod aerodroma „Zemunik,” gde francuski komandant traži pomoć i radio vezom javlja Hrvatima:„Ostali smo okruženi neprijateljskim srpskim snagama.” Tog 22. januara 1993. godine Srbi u svojim Ravnim Kotarima bili su u dubokom snu.

Francuzi tad dozvoljavaju Hrvatima da sa njihovog punkta kod Masleničkog mosta dejstvuju po srpskim položajima.Srbi satima ne uzvraćaju vatru jer bi u tom slučaju „poklopili” i pripadnike UNPROFOR-a. Istovremeno, francuski vojnici blokiraju hangare i vojne magacine, sprečavajući Vojsku Krajine da dođe do teškog naoružanja i da se brani.
Tog jutra povampirio se sam đavo, ustaše su po sistemu đedova štedele metak, ubijalo se hladnim oružjem.

Jedna žena je živa oderana, a jednom detetu je naživo iščupana ruka. Spaljena su sva srpska sela, a pored Ravnih Kotara okupiran je i deo planine Velebit. Srušene su sve crkve i ubijene sve domaće životinje. Proterano je 10.000 Srba, a masakrirano njih 513.
Dok su Francuzi bili direktna zaleđina ustašama u ovoj akciji, kenijski kontingent UNPROFOR-a pokušao je da se suprostavi pomahnitaloj rulji.

Kod punkta „Zeleni hrast” vojnici iz Kenije pokušali su da zaustave prolaz vojske, ali su dva vojnika ovde pregažena tenkom, gde su i ostavili svoje živote. Dve godine kasnije, Francuzi će sa Igmana dejstvovati isključivo po teritorijama pod srpskom kontrolom. Čak su imali i svoj „safari na srpske glave” gde su nasumice pucali po ljudima na ulici i u kućama.

Još od kralja Uroša, koji je u dolini Ibra dao da se zasade jorgovani u čast supruge Jelene Anžujske, Srbi sa Francuzima imaju „tople odnose. ” Ne baš toliko kao francuski poljubac, ali je na Kalemegdanu ipak podignut spomenik zahvalnosti Francuskoj, gde Francuskinja Marijana hita da pomogne Srbiji. Kroz njega se zauvek ovekovečilo savezništvo Srbije i Francuske tokom Prvog svetskog rata.

Spomenik je postavljen na mestu gde je bio spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu Petroviću, koji je srušen. Do danas se među Srbima peva i pesma:
„Kreće se lađa francuska.” Francuske lađe jesu se kretale svim morima sveta, a kako i ne bi kada je to velika kolonijalna sila. Dok su Srbi 1915. godine gazili preko Albanije, Francuzi su se držali stava da se mrtvacu ne može pomoći.

Za vreme rata Francuska je obilato „pomagala” Srbe raznim zajmovima i vojnom opremom.
Zbog toga je Srbiji 1921. godine ispostavljen račun za pruženu pomoć tokom Velikog rata.
Na njemu je stajalo da Srbija treba Francuskoj platiti 1.163 miliona francuskih franaka i to u zlatu.

Tako su Francuzi od Srba duplo naplatili sve i jednu jedinu vojničku pertlu koju su im dali.
Spor se vodio do 1929. godine kada je odlučeno da je Srbija dužna Francuskoj uz kamatu 2.400 miliona franaka. Presudu je doneo Međunarodni sud u Hagu. Priča o francuskom spasavanju srpske vojske i prebacivanju na Krf smišljena je tek posle Velikog rata.

Srbe su spasavali Italijani i niko drugi, a akciju je predvodio italijanski general Mondezir, koji je to nazvao svojim najvećim poduhvatom u životu. Bilo je tu i francuskih lađa, ali one su prebacivale Srbe da ginu na Solunski front. Italijani nisu Srbe prebacivali odmah na Krf, već su mnogi prvo prebačeni u Italiju na lečenje pa tek onda na Krf. Italijanska mornarica za četiri meseca izvela je preko 350 plovidbi.

Evakuisano je blizu 300.000 srpskih vojnika, 20.000 austrijskih zarobljenika, 10.000 konja, hrana materijal, zlato, naoružanje…
Najveća je ovo italijanska humanitarna intervencija u istoriji…
Piše: Deki RS