Frejzerova lista

3
1100

Prema prošle nedelje objavljenim podacima kanadskog Frejzer instituta, Srbija se po ekonomskim slobodama nalazi na donjoj polovini svetske tabele. Zauzela je 84. mesto među 182 zemlje. Od zemalja našeg regiona od Srbije je gora samo Bosna i Hercegovina (98). Zanimljivo je da se zemlja Janusa Varufakisa, Grčka, nalazi čak na 108. mestu. Nije primećeno da je ovaj veliki borac za socijalnu pravdu kritikovao tako bedno nizak nivo slobode u svojoj zemlji. No, to je druga tema.

Na jednoj drugoj listi koja takođe meri visinu (ili širinu, kako hoćete) ekonomske slobode, američke Heritidž fondacije, Srbija je nešto bolje plasirana – od 180 zemalja ona je 80. Iza nje su opet BiH (91), ali i Hrvatska (92). (Uzgred, Grčka je 115.)

U oba slučaja, po stepenu slobode, iza Srbije su još samo zemlje koje bismo manje-više mogli nazvati istočnjačkim despotijama: Rusija, Belorusija, Turska…

Pre dva meseca objavljen je Indeks svojinskih prava (Property Rights Alliance). Srbija je tu ponovo među (naj)gorima: „osvojila“ je 101. mesto među 125 zemalja. Tik ispred Albanije koja je 102, a opet znatno ispred BiH (107).

Kvalitet pravnog poretka generalno meri World Justice Project. I tu je Srbija duboko u donjoj polovini tabele. Na rang listi od 113 zemalja našla se na 76. mestu.

Freedom Barometer Fridrih Nojman fondacije meri stepen političkih sloboda. On ima znatno manji obuhvat od prethodno navedenih istraživanja, jer uključuje svega 30 zemalja, najvećim delom evropskih (među kojima svega nekoliko onih zapadnih, najrazvijenijih), ali i nekoliko azijskih (članica nekadašnjeg SSSR-a) i Tursku. I u ovako lošoj konkurenciji Srbija je uspela da se plasira u donju polovinu tabele. To će se najbolje videti kad pobrojimo sve zemlje koje su iza Srbije: Crna Gora (skor 18,22 – Srbija 18,79), BiH, Makedonija, Rusija, Ukrajina, Turska, Tadžikistan, Jermenija, Kirgizija, Moldavija.

Da Vas podsetimo: 

Sve u svemu, bez mnogo oklevanja može se reći da Srbija spada u zemlje sa vrlo niskim stepenom slobode, znatno nižim od evropskog proseka, a pogotovo od proseka (naj)razvijenih zemalja „starog kontinenta“.

Nasuprot toj vladavini neslobode (i neprava) Srbija je društvo u kojem vlada – uravnilovka. Nakon dramatičnih napisa o velikoj socijalnoj nejednakosti u Srbiji – 38 džinija, dok je prosek u Evropi 30 džinija – pojavila se studija Gordane Matković i Katarine Stanić koja opovrgava takvu sliku. Sasvim ukratko – jer sam o tome već pisao – Matković i Stanić su uzrok „nesporazuma“ pronašle u načinu na koji se u različitim zemljama sprovodi SILC (Survey on Income and Living Conditions), odnosno anketa o prihodima i uslovima života. Metodološke manjkavosti proizvele su međutim suštinske netačnosti. Dobijeni rezultati socijalnu nejednakost u Srbiji prikazuju mnogo većom nego što stvarno jeste. A ona se gotovo u dlaku poklapa sa „zlatnom“ evropskom sredinom.

Kako se čini, situacija će se i dalje odvijati u tom pravcu. Izmene Zakona o penzijama, naime, omogućavaju vladi da više povećava manje nego veće penzije i time smanji razliku koja između njih nastaje na osnovu drugih zakonom propisanih pravila.

S treće strane, iako na prvi pogled nevezano, istraživanja pokazuju da Srbi (i Srpkinje) prave sve veću etničku distancu prema drugim, tj. susednim narodima. Prema CESID-u, preko polovine srpskog naroda ne želi nikakve rodbinske veze sa Albancima, Romima, Bošnjacima, Hrvatima, Mađarima. Visoko na listi prioriteta ove vlasti – o čemu govore strategije razvoja kulture i nauke, Zakon o ćirilici i slične politike – nalazi se, i formalno, „jačanje nacionalnog identiteta“. Naravno etničkog, tj. krvnog, odnosno u okvirima jedne nacije a ne države. Drugim rečima – jačanje „bratstva“. Nije čudo da mladi danas u Srbiji imaju onu poštapalicu – „brate“. Dakle, uz socijalističke, jačaju i nacionalističke tendencije. Kad se sve tri stranice ovog trougla povežu i spoje, dobijamo obrise društva ka kome se kreće Srbija.

Da Vas podsetimo:  Električni automobili, litijumske baterije i zelena tranzicija ali bez radnih prava i sindikata

Mijat Lakićević
Peščanik.net

3 KOMENTARA

  1. Ja zivim na severu evrope a cesto sam u zemljama EU koje se deklarisu kao slobodne i napredne i za zivot raj u odnosu na Srbiju.
    Prvo sto mi smeta jeste da zemlje zapada vrlo retko pisu o svojim negativnim trendovima kao sto se zadnjih godina desava jacanje desnice, budjenje rasizma, ubistva. Skoro svaka drzava EU ima u svojim gradovima cetvrti u koje nesme ni policija ni vojska da udje gde zive doseljenici, migranti.
    Zapad je truo zivi sa duhovima istok sa demonima a oboji vicu; ,,Srbi najgori!,,.
    Ja sam davno shvatila da takva istrazivanja nisu odraz stvarnog stanja.
    Zamislite jedna sila i ekonomija poput Nemacke, razvijena uspesna zemlja koja ima najvise beskucnika u evropi.
    Samo 43% gradjana Nemacke ima vlastiti krov nad glavom ostali su u drzavnim socijalnim ili privatnim stanovima. Nemacka ima preko 800.000 beskucnika o tome se ne pise za razliku od Srbije na koju se sa svih strana udara da nema slobode da nema pravni sistem da je siromasna itd…
    Siromasna je zbog 3 rata odnosno razaranja od tog istog zapada koji je pljackao i jos pljacka gde stignu samo ovaj put na fin nacin.
    Da nema ekomske slobode nebi tolike strane firme eksploatisale malu Srbiju. Nacionalizam u odnosu na neke komsije u Srbiji je nista. Sbija nije poput Albanije i Hrvatske pa i Bugarske skoro jednonacionalna drzava.
    Da bi oprali sebe jer im je fasizam sve jaci desnicari sve glasniji opet po staroj navici; SRBI NAJGORI!
    E ako i jesmo nas problem, sudice Bog uskoro i njima i nama, da smo dobri nismo ali da je sve kako oni kazu nije.

  2. Која папазјанија? А могао је бити озбиљан,критичан и упозоравајући текст.

  3. Листа је Фрејзерова, а чији је сенвич? „Економске слободе“ су очигледно само јадна маска за оно што је писац стварно хтео да каже: да су опет Срби криви за „национализам“, наравно, онај „великосрпски“, само што Лаки-(у смислу „лаке“ жене)-ћевић то не говори. Чисто из оне високопарноцивилизоване западнопешчаничке љубави према (српским) животињама…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime