Nezavisno udruženje novinara Srbije objavilo je publikaciju “Položaj i prava samostalnih novinara u republici Srbiji” nastalu u okviru istraživanja koje je primarno bilo orijentisano ka identifikovanju broja novinara, novinarki i medijskih radnika koji spadaju u grupu frilensera kao i osnovnih problema sa kojima se oni susreću
Istraživanje je pokazalo porast socio-ekonomskih problema novinara, novinarki i medijskih radnika u Republici Srbiji. Takođe, visok je stepen nezadovoljstva visinom primanja koji je trenutno prisutan kod novinara (56% novinara i medijskih radnika zadovoljstvo primanjima ocenjuje ocenom 1 i 2) posledica i trenutne situacije izazvane pandemijom koronavirusom, ali i rastom cena i pogoršanjem životnog standarda u smislu stagnacije primanja, nasuprot rastu troškova života.
Istraživanje je pokušalo da targetira frilensere i pokazalo je da je samo 22% novinara, novinarki i medijskih radnika iz uzorka angažovano po ugovoru na neodređeno vreme i samo 7% po ugovoru na određeno vreme, dok su svi ostali angažovani po ugovorima koji su van radnog odnosa.
Ono što je istraživanje rasvetlilo jeste izuzetno loš položaj novinara i medijskih radnika koji rade po ugovorima van radnog odnosa za domaće i strane medijske kuće i koji, nažalost, jesu u potpunosti lišeni svih prava iz radnog odnosa.
Ovi novinari imaju niske i neredovne zarade, nizak stepen zadovoljstva svojim radnopravnim i socio-ekonomskim položajem, a da su neretko oni nosioci rizika poslovanja. Drugim rečima, vrlo često su novinari i medijski radnici uključeni u radni proces i trajno rade pod uputstvima i pod nadzorom poslodavca ili naručioca posla, iako su formalno angažovani kao samozaposlena lica na osnovu ugovora o delu ili nekog dugog ugovora građanskog, poslovnog ili autorskog prava. Osnovni razlog za zaključivanje ovakvog ugovora od strane poslodavca ili naručioca (tzv. simulovanog pravnog posla) nalazi se u nastojanju poslodavca da uživa veću fleksibilnost u pogledu organizacije rada i iniciranja prestanka radnog angažovanja, kao i da snizi troškove rada i zaobiđe obaveze koje za poslodavce proizlaze iz radnog odnosa.
Novinari, novinarke i medijski radnici generalno nemaju poverenja u sindikate i sindikalno organizovanje. U prethodnim istraživanjima broj novinara i medijskih radnika koji nisu članovi sindikata kretao se između 65% ( istraživanje iz 2011. godine) do 78% (istraživanjeiz 2016. godine, Vukasović). U našem istraživanju čak 88% ispitanika nisu članovi sindikata. Osim toga, podatak koji posebno zabrinjava je da u našem istraživanju samo 1% ispitanika smatra da sindikati adekvatno zastupaju interese novinara i medijskih radnika u Republici Srbiji, dok preostalih 99% ili nisu zainteresovani za rad sindikata ili smatraju da u potpunosti neadekvatno zastupaju interese novinara, novinarki i medijskih radnika u Republici Srbiji.
S druge strane, ono što je važno istaći jeste da 95% ispitanika jesu članovi nekog novinarskog udruženja i da smatraju da su jedino ona kadra da zastupaju njihove interese.
Preporuke nastale tokom istraživanja:
– Raditi na osnaživanju novinarskih udruženja i sindikata.
– Pozitivnopravno definisati pojam frilensera u domećem zakonodavstvu, s obzirom da takav pojam trenutno ne postoji.
– Precizno zakonom definisati i redefinisati pojmove radnog odnosa, samozapošljavanja, ugovora o radu, zaposlenog, poslodavca i ekonomski zavisnog samozaposlenog lica
– Pravno definisati položaj samostalnih novinara koji će biti prepoznati ili kao frilenseri, ili kao kategorija radnika u posebnom režimu.
– Utvrditi katalog „fundamentalnih prava“ u korist svih radnika, bez obzira na pravni osnov njihovog radnog angažovanja, a prema stepenu zavisnosti njihovog rada. Na ovaj načim bi se pojedina osnovna prava priznala i radnicima angažovanim van radnog odnosa, kojih ima jako puno u novinarskoj profesiji.
– Samozaposlenim licima neophodno je pružiti i garantovati manji broj prava, dok bi zaposlenima bio garantovan najveći stepen zaštite u cilju ograničavanja pravne subordinacije i iz nje proisteklih rizika koji se tiču položaja zaposlenog.
– Pristupiti zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike, a po uzoru na već postojeći poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, diskografiji i koncertnoj delatnosti kojim su u korist lica angažovanih po ugovoru o delu obezbeđene značajne garancije ekonomske sigurnosti, prava na nedeljni odmor, pravila o ceni rada, itd.
– Izmeniti čl. 220 zakona o radu u delu u kojem će se reprezentativnim sindikatom za granu, grupu, podgrupu ili delatnost smatrati sindikat u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.
– Motivisati poslodavce u oblasti medija na udruživanje i smanjiti cenzus za reprezentativnost udruženja poslodavaca iz čl. 222 Zakona o radu.
– Jačati svaki oblik saradnje i profesionalne solidarnosti unutar novinarske profesije – na nacionalnom i regionalnom nivou.
– Izmeni Zakon o javnom inofrmisanju i medijima i definisati pojam novinara kao samostalnog umetnika kao što je to regulisano Zakonom o kulturi, kako bismo obezbedili sigurnije ostvarivanje prava na plaćanje poreza i doprinosa novinara i medijskih radnika kao samostalnik umetnika.
– Ministarstvo kulture i informisanja da aktivnije učestvuje u rad radne grupe za pripremu predloga kojim se reguliše statut frilensera, kako bi radna grupa prilikom izrade predlogaimali u vidu i položaj frilensera novinara i medijskih radnika i kako bi se donela rešenja koja će biti adekvatna za sve vrste profesija.
– Uključivanje novinarskih udruženja u rad radne grupe za pripremu predloga kojim se reguliše statut frilensera kako bi se adekvatno zastupali interesi novinara i medijskih radnika.
