Predsednik o rukoli i frižiderima. (RTS, 23. 4. 2021. godine)
26. 4. 2021.
Teme / Ocene: Istinitost, Neistina
Akter: Aleksandar Vučić
“…Ne možete više da pričate ljudima priče, e prazni su nam frižideri. Sećate se onih šupljih, svih naših političkih priča… Prvo, nikom nije.. ili za 0.1, 0.2 posto ljudi su frižideri prazni. A mi se trudimo da jedemo dve travke sa jednom kapljicom nekog sosa, pošto više nećemo ni da jedemo meso, jer smo svi mnogo debeli i pošto bacimo milione tona hrane. I kod vas postoji osmeh, ali je ovo činjenica. I najskuplje su nam te dve travke, koje ne razumem. Neki kažu rukola, neki kažu ovako… To sad postalo glavno jelo. Dve travke ovako vam stave, ukrste u tanjiru. Ogroman tanjir, dve travke stave i sad…”
Trideset evra kapnuće na račune većine nas ovog maja, poput kapljice koja preliva dve travke rukole o kojoj je predsednik Srbije govorio tokom gostovanja na RTS-u pre nekoliko dana.
Najava pomoći kojom možemo kupiti oko tri kile “luksuzne” biljke koja stiže od Siniše Malog, dok predsednik ističe podatak da nam je 0.1 ili 0.2 odsto frižidera prazno, dobija i ironičnu notu. I ostavlja pomalo gorak ukus u ustima, baš kao i ta “nova” travka na domaćim trpezama, koju predsednik “ne razume”.
Predsednikova izjava kosi se sa zvaničnim podacima Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU).
Poslednji podaci SIPRU-a odnose se na 2019. godinu, kada je sedam odsto stanovnika bilo apsolutno siromašno, odnosno nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe. Od toga je socijalnu pomoć primala tek polovina, oko 230.000 građana koji su “administrativno” siromašni.
A kada je reč o hrani, navodi se da oko 15 odsto ljudi nije moglo “da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana, ili njihovu vegetarijansku zamenu”.
I poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku o stopi rizika od siromaštva odnose se na 2019. godinu.
Dok je stopa rizika od siromaštva iznosila 23,2 odsto, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 31,7 odsto, što je skoro pa trećina stanovništva.
Ne smemo prevideti ni da postoje građani kojima je predsednikova rukola još teže razumljiva jer se hrane onim što im se posluži u Narodnoj kuhinji.
Na pola litra kuvane hrane i pola vekne hleba svakog dana računa više od 33.000 ljudi širom Srbije.To su penzioneri sa izuzetno niskim penzijama, samohrana domačinstva, korisnici socijalne pomoći i oni koji je ne primaju jer su za minimalan iznos prešli cenzus za ostvarivanje prava na tu vrstu sistemske podrške.
“Ne treba zaboraviti da su trećina korisnika – deca, znači oko 11.000 dece koristi narodnu kuhinju”, rekao je početkom 2020. za RTS Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, navodeći da se obroci daju u 77 opština.
Podsetimo i da je aktuelna pandemija posebno težak period za one najsiromašnije. Posebno zato što, po rečima Danila Ćurčića iz organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, “Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih”, a uz to je naša država i među zemljama s najvećom nejednakošću u Evropi.
Ovo nije prvi put da predsednik govori o stanju u frižideru. Podsetimo se samo kako je prošle godine rekao da “nema u Srbiji više od dva odsto ljudi za koje možete da kažete da su gladni”.
Zvanični podaci RZS i SIPRU-a tada su ga demantovali, što su učinili i sa predsednikovom izjavom o 0.1 ili 0.2 odsto praznih frižidera u Srbiji, pa ocena ostaje ista – neistina.
Iako se za nijansu, kada gledamo procente, smanjio broj siromašnih, i dalje sedam odsto ljudi ne može zadovoljiti osnovne životne potrebe, što je znatno više od procenta koji je naveo predsednik. Veći je i procenat onih koji ribu ili meso ne da ne bacaju, nego je jedu tek dva do tri puta nedeljno. A rukola k’o rukola. Kabasta poput svakog zeleniša. Što bi se reklo – ne vidimo prazan frižider od rukole. Ako i imamo frižider.
Izvor: Istinomer
merci
Господин ΛV је поносан сам што му фрижидери нису празни, а заборавља да му четвртину становништва (гласачи и народ троше дневно 1,0 $) су гладни или на ивици глади и немајуфрижидере, нису им потребни празни фрижидери. То човек са хвалоспевима, због заузетости, не може да види да му верни гласачи добрим делом гладују и жеђују, а његови полтрони и климоглавци, можда знају, али неће да пред шефом кваре свој ауторитет. Његов сто за ручавање нема шта нема, видите: https://luftika.rs/mi-smo-silni-pa-jedemo-travke/#comment-26177. По овоме, он не користи фрижидере, поготову празне, већ расхладне коморе већег капацитета. Гладни када погледају какав је сто њиховом вођи, одмах су сити.
U Srbiji se svake godine baci gotovo 247.000 tona hrane
Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, saopštio je danas Centar za unapređenje životne sredine, koji je uradio istraživanje.
Dnevni list Danas
Naslovna
NOVO
Politika
Dijalog
Društvo
Ekonomija
Svet
Sport
Kultura
Život
Auto
IT
Ljudi
Beograd
BBC
Dodatak Nedelja
City Magazine
Početna » Društvo » U Srbiji se svake godine baci gotovo 247.000 tona hrane
Društvo
U Srbiji se svake godine baci gotovo 247.000 tona hrane
Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, saopštio je danas Centar za unapređenje životne sredine, koji je uradio istraživanje.
2Piše: Beta28. avgusta 2019. 11.30
Istinomer
U Srbiji se svake godine baci gotovo 247.000 tona hrane 1Foto: Pixabay / Free-Photos
„Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma)“, navedeno je u saopštenju i istaknuto da, kada bi svu količinu hrane koja se u Srbiji baci u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.
Istaknuto je da se hrana u Srbiji baca iz mnogo razloga – zato što se pokvari (67 procenata), zato što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17 odsto), ili zato što gradjani misle da nije bezbedna (11 odsto).
–
Znaci ipak je Srbija bogata zemlja, bogatog naroda kad se ovoliko hrane baci.
E sad sto je bogatstvo neravnomerno rasporedjeno pa jedni bacaju, drugi gladuju, to je stvar za raspravu i razmisljanje.
Ni jedna zemlja u kjoj se godisnje po stanovniku baci oko 34 koligrama hrane, nije siromasna, pa pisite sta hocete. Vidim i ja stvarne siromahe, lazne prosjake, lazne bolesnike i to je njihov greh ali, pisati o siromasnom delu gradjana je smesno kad se u toj istoj drzavi godisnje baci gotovo 247.000 tona hrane.
Pre bi rekla da smo postali povrsni, leni i neodgovorni. Tolike oranice zarastaju u korov, vocnjaci se u sume pretvaraju a svi bi da budu gradjani, gradska deca. Uz to, ni jedna zemlja u evropi nema toliki broj trajno raseljenih gradjana koje mora da zbrine poput Srbije. Govorim o nasem raseljenom narodu iz Hrvatske, BiH i juzne pokrajine. Ni jedna drzava na balkanu nije primila toliki broj roma iz readmisije pa sta onda kukate o gladnima i predsednikovim lazima. I predsednik bi morao da malo sire pogleda razloge zbog kojih je stanje takvo a sto se tice mesa i ribe, pa i nije zdravo da se jede svaki dan. Meso i ribu treba jesti jednom sedmicno, tad nam ni lekar nece trebati a mi koji se hranimo travkama znamo, zdravlje ne dolazi iz hrane zivotinjskog porekla.
– Predsedniku smesne 2 travke na tanjiru a nije mu smesno sto se baci preko 247.000 tona hrane godisnje. To je greh, bogohuljene.