Veliki broj poslodavaca u Srbiji krši zakon. U kešu vraćaju najčešće 5-6 hiljada dinara posle uplate od 21.000. Među najugroženijima zaposleni u malim i srednjim preduzećima.
POSLODAVCI u Srbiji sve češće traže od svojih zaposlenih da im vrate deo zarade, čak i od minminalne, koja u našoj zemlji iznosi oko 21.000 dinara?! Pošto po zakonu nije moguće isplaćivati platu manju od minimalca, mnogim radnicima se zvanično isplaćuje minimum, uz obavezu da zaposleni, zatim, firmi vrati u kešu, najčešće od 5.000 do 6.000 dinara.
Ovo se, kako “Novosti” saznaju, najčešće dešava u malim i srednjim preduzećima koja se bave industrijom i trgovinom. Prema rečima Ivice Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata (KSS), u ovaj sindikat sve češće stižu takve prijave, pa su postupci u toku.
– Novokomponovani poslodavci nemaju socijalnu kulturu i veoma su okrutni prema svojim radnicima. Često ne definišu u ugovorima ni radno vreme zaposlenom, pa se dešava da za tako mizernu platu oni rade od jutra do sutra – upozorava Cvetanović.
Prema rečima našeg sagovornika, loše stanje na srpskom tržištu rada i velika ponuda radne snage utiče na ljude da pristaju i na ovakve ucene svojih poslodavaca.
– Neophodno je da utvrdimo stratešku politiku zapošljavanja i da utičemo na poslodavce kroz udruženja i privredne komore – kaže Cvetanović. – Da vidimo ko i kako zapošljava ljude. Svedoci smo da u takvom okruženju radnici ne mogu ni da osnuju sindikat koji će se boriti za njihova prava.
Za Cvetanovića je važna i edukacija poslodavaca. Današnji vlasnici firmi rukovode se samo sticanjem što većeg profita, a o pravima radnika i ne razmišljaju. Zato se dešava da ljudi rade i za manje od najniže garantovane sume.
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije kažu da se o ovom problemu uveliko priča u Srbiji, ali da niko “nema petlju” da ovo pitanje stavi na dnevni red. Po njima, najpre bi morao da reaguje radnik koji je u takvoj situaciji, ali se on zbog straha od gubitka posla ne obraća ni sindikatu, a ni nadležnim institucijama.
BROJKE
* 2.000.000 dinara najveća kazna za pravna lica koja ne isplaćuju minimalac
* 500.000 dinara je sankcija za preduzetnike ako ne isplate minimalnu zaradu
– Prema našim informacijama, ovakve stvari dešavaju se uglavnom u agencijama koje se bave lizingom radnika – ukazuje Ranka Savić, predsednica ASNS. – Tu se vlasnik agencije dogovori sa poslodavcem za zaradu od, recimo, 25.000 dinara i to prolazi kroz papire. Kada radnik dobije platu, on u kešu i na ruke vrati 5.000 dinara. Nema nikakvog dokaza da je to urađeno, pa samim tim oni su u nemogućnosti da se bilo kome žale.
Takve firme su, po rečima Ranke Savić, sve popularnije u Srbiji, a zabrinjavajuće je što sa njima sve češće, kako kaže, sarađuju direktori javnih preduzeća. Primera radi, u nekim velikim sistemima su postojali radnici koji su radili kao obezbeđenje ili spremačice, ali su proglašeni tehnološkim viškom, pa se za isti posao sada angažuju agencije, koje posluju po ovom principu.
– Nije nemoguće dokazati ovaj vid prevare od strane poslodavaca. Nažalost, naši ljudi čuvaju i takav posao – kaže Savić.
U Inspektoratu za rad naglašavaju da je jedno od osnovnih prava zaposlenih koje proizlazi iz rada, pravo na zaradu i da je propisano da je poslodavac dužan da je isplati zaposlenom u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Propisani su i rokovi za isplatu, i to najkasnije do kraja tekućeg za prethodni mesec. Isto važi i za dostavljanje obračuna. Svedoci smo, međutim, da malo firmi u Srbiji to poštuje.
– Ukoliko se desi da poslodavac nije zaposlenom dostavio obračun neisplaćene zarade, odnosno naknade zarade, on se može zahtevom obratiti inspekciji rada koja će posle nadzora poslodavca i na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja naložiti da se postupi po zakonu – kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad.
Ovakve situacije, tvrdi Jocić, nisu u nadležnosti inspektora rada i oni ne mogu da utiču na one koji deo novca daju na ruke, a deo preko računa, kao i u slučajevima kada zaposleni po isplaćenoj ugovorenoj zaradi vraća poslodavcu određeni novčani iznos na ruke. Takve prijave prosleđuju se nadležnim organima.
KONTROLA
* ISPLATU zarada kontrolišu inspektori rada, kako po službenoj dužnosti tako i po prijavama zaposlenih.
* ZAKONOM o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da kontrolu obračuna i uplate poreza i doprinosa, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju, radi Poreska uprava.
* ISTIM zakonom utvrđeno je da niko ne može biti oslobođen obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa.
POTPISUJU BLANKO OTKAZ
DOKLE ide bezobzirnost poslodavaca u Srbiji govori i činjenica da mnogi prilikom potpisivanja ugovora o radu istovremeno potpisuju i blanko otkaz. Ivica Cvetanović, predsednik KSS, kaže da to omogućava poslodavcu da otpusti radnika kad god mu se prohte, a da on nema nikakvu mogućnost “odbrane”. Naime, zvanično se ovakva situacija zove sporazumni raskid radnog odnosa.
SAMO PREKRŠAJNA PRIJAVA
UKOLIKO poslodavac nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, naknadu zarade, troškove ili druga primanja ili ukoliko nije zaposlenom dostavio obračun zarade, neće imati previše problema. Naime, protiv takvih poslodavaca se u skladu sa odredbama zakona o radu podnose prekršajne prijave.
J. Ž. Skenderija
Novosti
