Gde god makneš – kadija ti sudi!

0
634

dacic-taci-eston-vucic

Kad sam pre nešto više od godinu dana zagovarao da se na „briselske pregovore“ uopšte ne ide, već da se Hašimu Tačiju dâ beli papir na kome samo treba da upiše šta želi i da to bude zvaničan dokument, uglavnom su svi odmahivali glavama i mislili da se šalim. Danas, nakon epohalnih diplomatskih dostignuća dvojca Vučić-Dačić svi oni shvataju da sam bio smrtno ozbiljan, i da je to bila spasonosna formula da se održi kakav-takav položaj Srba i Srbije na Kosovu i u Metohiji, umesto ovog koji je postignut – nikakvog.

Tači je i inače na dobrom putu da postane groteskna ličnost u istoriji stvaranja Velike Albanije. Svojski se trudio da baš njegov doprinos ovom kapitalnom nacionalnom projektu bude odlučujući, kad ono pretekoše ga ničim izazvani nekadašnji sledbenici Šešelja, Miloševića i Mire Marković.

„Nobela“ za medicinu će mu takođe izbiti iz ruku, jer će uskoro jedan „zaštićeni svedok“ iz Zabele, inače pripadnik paravojnih jedinica, koji želi da ostane anoniman, preko budućeg „oca nacije“ saopštiti da su Srbi sami sebe kidnapovali, vadili organe i prodavali na „crnom tržištu“, a zatim nestajali bez traga. Tako da od medicine – nema ništa, a nešto se klima i ova Nobelova nagrada za mir koju treba da podeli sa Dačićem, pa je na putu da postane pravi briselski tragičar.

Zašto smatram da je carte blanche diplomatija u ovom slučaju bila znatno bolje rešenje? Najmanje iz dva razloga: prvi, zato što Tači ni u snu ne bi tražio onoliko koliko je na ovaj način u Briselu dobio jer bi ga sputavala neizvesnost oko toga kako će Srbija i njen eventualni saveznik Rusija reagovati, pa bi igrao „na sigurno“; i drugi, zato što kakav god sporazum postigao sa jednom, pa ma kako moćnom političkom figurom u Srbiji bilo, on bi se mogao smatrati nametnutim (iliti okupatorskim, kakav ovaj „sporazum“ inače i jeste) sve dok se ne bi overio kroz državni sistem Republike Srbije.

Kako stvari stoje, on je u Briselu postigao znatno više nego što je očekivao, u stvari postigao je pun pogodak. S obzirom na to da je sve dobio iz ruke najmoćnijeg čoveka u Srbiji, nije imao razloga za prvu gorepomenutu dilemu, ali po svemu sudeći ni za drugu, jer ne radi se ovde o privatnim sporazumima, već su oni našli i nalaze (a nalaziće i ubuduće) overu u institucijama državnog sistema, što im daje legalitet, pa ma koliko se to nama dopadalo ili ne.

Problem sa bilo kojim sistemom, pa i državnim, jeste u tome da kada počne da se kvari ne može se sam od sebe popraviti, jer kvar s vremenom postaje sve ozbiljniji. To je nešto kao kada se na automobilu pokvari sistem za hlađenje kao deo sistema koji se zove automobil. Taj kvar neminovno dovodi do pregrevanja motora i njegovog kolapsa, ili što bi majstori rekli „zaribavanja“. Motor se sam od sebe ne može popraviti, za opravku morate naći majstore, platiti mnogo novca, pa ipak nećete imati automobil kakav ste imali dok je bio ispravan.

Da Vas podsetimo:  Kad kažem novine, mislim da ne mislim

Poslednja runda briselskih „pregovora“, koja se odnosila na ukidanje pravosudnih institucija na Kosovu i u Metohiji, jeste očigledan dokaz da se naš sistem dobrano počeo da urušava, dok se mnogi jalovo nadaju da će se sam od sebe oporaviti, i dok „majstori“ trljaju ruke, jer ćemo im uskoro doći na „generalku“, a to košta.

Ukratko, to što se u Briselu najavilo kao „rešenje“ za sud u Kosovskoj Mitrovici nakon 22. runde „pregovora“ se ne može posmatrati kao neko „rešenje“ iznebuha, već kao rezultat višemesečnog rada na razaranju Ustava Republike Srbije, a pri čemu su značajne napore ulagale njene rođene državne institucije.

Već legendarno „zamoljavanje“ Ustavnog suda, od strane predsednika države, da se ne izjašnjava o „briselskom sporazumu“, jeste flagrantno kršenje principa nezavisnog sudstva, ali pre svega gest otvaranja „Pandorine kutije“, kada je kršenje Ustava od strane državnih institucija u pitanju, a u korist projekta Velike Albanije. Nakon toga, došlo je do lavine nezakonitih, protivzakonitih, neustavnih i protivustavnih odluka različitih državnih organa, od kojih navodimo samo neke, a koje se odnose na prepuštanje pravosudnog sistema na delu sopstvene suverene države:

Visoki savet sudstva je 17. 6. 2013. doneo Odluku broj 06-00-25/2013-01 kojom je svim sudovima na Kosovu i Metohiji (Viši, Osnovni i Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici) praktično naloženo da prestanu sa radom (!?!), odnosno da odlučuju samo u predmetima započetim do 15. 7. 2013. godine sa obavezom da se u tim predmetima donese odluka najkasnije do 1. 9. 2013. godine, a da se podaci o tim predmetima dostave EULEKS-u.

Nadalje, naloženo je da se evidentiraju i čuvaju akti kojim se pokreću postupci posle 15. 7. 2013. godine kako bi se kasnije dostavili i rešili u okviru „pravosudnih organa uspostavljenih u skladu sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“. Nalog podrazumeva i dostavljanje svih predmeta koji su formirani nakon 15. 7. 2013. godine “pravosudnim organima uspostavljenim u skladu sa Sporazumom, a u saradnji sa EULEKS-om“. Efekat Odluke VSS je takav da je u sudovima, sudskim jedinicama i odeljenjima na teritoriji AP Kosovo u Metohija praktično obustavljen rad na svim predmetima koji su primljeni nakon 15. 7. 2013.

Odluka Visokog saveta sudstva je protivzakonita. U zakonskim odredbama na koje se VSS pozvao (čl. 13 alineja 16 Zakona o Visokom savetu sudstva i čl. 70 Zakona o uređenju sudova) nema ni traga o bilo kakvoj mogućnosti zaustavljanja rada sudova. Štaviše ona je i protivustavna jer je usmerena ka razbijanju jedinstva pravnog poretka i jedinstva sudske vlasti. Ovom odlukom Visoki savet sudstva je načinio prvi korak ka gašenju sudske vlasti, tj. pripremio je teren i utro put izvršnoj vlasti ka realizaciji odredaba briselskog „sporazuma“ koje predviđaju amputaciju i neutralisanje postojeće sudske mreže na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Protivzakonita akcija Visokog saveta sudstva bila je propraćena i sinhronizovanom akcijom Državnog veća tužilaca, na čijem čelu se, po položaju, nalazi Republički javni tužilac (Zagorka Dolovac). Državno veće tužilaca je dalo preporuku republičkom javnom tužiocu da izda obavezno uputstvo, nakon čega je Republički javni tužilac i izdala obavezno uputstvo O br. 2/13 od 14. 6. 2013. godine, kojim se Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici nalaže da prestanu sa radom 15. 7. 2013. godine, osim po predmetima primljenim do toga dana.

Da Vas podsetimo:  Trka za senzacijom bez morala: Tabloidi krše kodeks tokom izveštavanja o Moniki

Međutim, i preporuka i obavezno uputstvo su potpuno suprotni navedenoj zakonskoj odredbi člana 25. st.1 Zakona o javnom tužilaštvu koja predviđa da republički javni tužilac izdaje u pismenoj formi opšta obavezna uputstva, ali samo za postupanje svih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. U ovom konkretnom slučaju niti je dato uputstvo svim tužilaštvima u Republici Srbiji, niti se tim uputstvom želela postići zakonitost, delotvornost i jednoobraznost u postupanju, već je uputstvo, upravo obrnuto, imalo za cilj prestanak rada tužilaštava samo na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Tako su se Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca pretvorili u udarnu pesnicu izvršne vlasti kojom je zadat prvi udarac sudskoj vlasti na teritoriji AP KiM, kao sastavnom delu Republike Srbije. Radnje koje su preduzela ova dva državna organa predstavljaju prvu fazu i pripremne radnje za definitivnu dobrovoljnu predaju sudske vlasti na teritoriji AP Kosovo i Metohija u miraz Velikoj Albaniji.

Dana 20. 11. 2013. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ovim zakonom se predviđa nova mreža sudova i tužilaštava Republike Srbije, s tim što tom mrežom nije obuhvaćena i pokrivena teritorija AP Kosovo i Metohija!

To je bila druga faza u procesu ukidanja i definitivnog gašenja naših sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije.

Odredba čl. 12 Predloga Zakona glasi: „Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju AP KiM, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuje se posebnim zakonom“, s tim što se poseban zakon ima doneti do 31. 12. 2013. godine (član 17). Do donošenja posebnog zakona predviđa se da postojeći sudovi i javna tužilaštva (osnovani po sada važećem zakonu) nastavljaju sa radom.

Već na prvi pogled je jasno da je Predlog zakona neustavan.

Ustav predviđa da je sudska vlast na teritoriji Republike Srbije jedinstvena, baš kao i pravni poredak, pa usled toga nema mogućnosti da se deo pravosudne mreže (područja i sedišta sudova i tužilaštava) na delu državne teritorije uređuje jednim (opšti) zakonom, a drugi deo pravosudne mreže nekim drugim – posebnim zakonom. Sam pokušaj uređivanja materije koja se odnosi na sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava donošenjem dva odvojena zakona, podrazumeva različit pravni položaj tih državnih organa na pojedinim delovima državne teritorije, što čini neustavnim sam zakon. Ovakva zakonska rešenja podrazumevaju cepanje našeg pravnog poretka, a time i jedinstvenog poretka sudske vlasti. Eventualnim izglasavanjem novog Zakona po Predlogu koji je iznet, značilo bi da je i Narodna skupština Republike Srbije postala saučesnik dobrovoljne i protivustavne predaje sudske vlasti na teritoriji AP KiM u miraz Velikoj Albaniji.

Jasno je da nikakvog nastavka rada neće ni biti, jer su VSS i DVT već odradili svoj deo posla i obustavili normalan rad ovih sudova i tužilaštava na KiM, pa će ta zakonska odredba ostati samo mrtvo slovo na papiru, puko zadovoljavanje forme i zamazivanje očiju naše javnosti. Sedamnaestog februara 2014. godine, gotovo dva meseca od isteka roka za donošenje tog “posebnog zakona“, i šest godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jasno je da ga Narodna skupština (nikada) neće doneti, pogotovu što su u međuvremenu raspisani izbori a Narodna skupština raspuštena.

Da Vas podsetimo:  Ministar prosvete umesto odgovora vređao novinare i gurnuo mikrofon

Kakve su bile prave i krajnje namere donosioca Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, može se vrlo lako zaključiti upravo iz odredaba tzv. briselskog sporazuma koje predviđaju sudove koji će raditi „u okviru pravnog sistema Kosova“, a što znači da na teritoriji AP Kosovo i Metohija više ne bi bilo naših sudova i tužilaštava, kao dela jedinstvene pravosudne mreže Republike Srbije.

Prošlonedeljna postignuta “načelna saglasnost“ o osnivanju “osnovnog suda u Mitrovici“ (ne pominje se reč – Kosovska, prim. A. Đ.) koji treba da funkcioniše u tzv. sudskom sistemu “Republike Kosovo“, uzgred i on sa šiptarskom većinom sudija i javnih tužilaca“, jasno ukazuje o čemu je reč.

Živo me zanima kako će se u Vučić-Vulinovu teoriju o „zajednici srpskih opština“ uklopiti Vučitrn, Srbica i južna Kosovska Mitrovica, koje po prištinskim izvorima takođe obuhvata postignuta „načelna saglasnost“?! Posebno bih voleo da čujem kako se u „zajednicu srpskih opština“ uklapa krajnja sudska instanca Apelacioni sud „Republike Kosovo“ u Prištini. „Načelna saglasnost“ je po svemu sudeći postignuta po onoj narodnoj: „Kadija te tuži, kadija ti sudi“!

Nakon što je našim građanima na Kosovu i Metohiji, protivzakonitim raspuštanjem skupština jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, a zatim protivustavnim nečinjenjem predsednika Skupštine Srbije u smislu raspisivanja izbora za te lokalne samouprave, uskraćeno iborno pravo i pravo na učešće u upravljanju u javnim poslovima, sada se istima krši i pravo na pristup sudu. Pravo na pristup sudu je jedno od najvažnijih aspekata ljudskog prava na pravično suđenje, koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nakon svega; kako odurno, odvratno, bahato, potcenjivački arogantno, lažljivo, bezobrazno, ružno, nevaspitano, folirantski, deluju predizborna, prenemaganja, foliranja, glumatanja, sukobljavanja, laganja, pretvaranja, tzv. političara i tzv. medija finansiranih od istih tzv. prijatelja. Kako sterilno, nebulozno, lažljivo, glupavo i tupavo zvuče njihove reforme, obećanja, modernizacije, procenti, rejtinzi, gradovi na vodi, Evrope na nebu, Arapi na zemlji, čardaci ni na nebu ni na zemlji, budućnosti naše dece…

A pred našim očima se flagrantno krši sve što se može kršiti, zarad jednog nacionalnog projekta, projekta Velike Albanije koji će u decenijama koje dolaze upravo toj našoj deci zadavati grdne muke. I nakon svega toga, mi ćemo te iste koji sve to krše i kuju nam nesreću, za mesec dana svojim glasovima nagraditi novim mandatima, automobilima, kućama, stanovima, biznisima, neograničenim moćima. Pa ima li ikoga a da im ne čestita na tome? Ali iskreno. Svaka im čast!

Što se mene tiče, sačekaću da mi Mišković uplati „moj deo“ (koliki je, toliki je). Možda bude pre 5. marta, pa da odem na istorijski internacionalni fudbalski meč Kosovo-Haiti.

Aleksandar B. Đikić

NSPM

*Za pravna tumačenja pojedinih delova iznetih u tekstu, zahvaljujem se prijatelju, profesoru Dušanu Aksentijeviću

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime