Gde je (bilo) zapelo u srpsko-ruskim odnosima

„Ima li ovde uopšte Srba?!“, uzviknuo je svojevremeno, nediplomatski ali umesno, ruski ambasador Konuzin na jednom beogradskom skupu u Sava centru. Ambasador Srbije Miroslav Lazanski bi danas u Moskvi mogao da uzvrati: „Gde je Rusija da nam više pomogne u borbi protiv COVID-19!?“ Elem, Srbija u velikom koronavirus belaju, a iz matuške Rusije, figurativno rečeno, ni paketa ni razglednice… Svi primećuju, ali niko javno ne komentariše. Rusofilima, koji su u Srbiji dominantni, teško je i da sami sebi priznaju da slovenska i pravoslavna braća ne brinu za nas koliko smo navikli i očekivali. Ni amerofilni evropejci ne oglašavaju likovanje, razapeti između divergentne politike SAD i EU.

Ne radi se samo o tome što na Surčin ne sleću Iljušini – orijaški transporteri krcati ruskim virusolozima, respiratorima, maskama i rukavicama. Izostale su i okrepljujuće izjave bratske solidarnosti i ljubavi – Putina, Lavrova, Šojgua… Ni srpski miljenik u beogradskom diplomatskom koru Bocan-Harčenko odavno nije bio kod predsednika Vučića da kaže kako je Rusija uz Srbiju, i u dobru i u zlu. Kineska ambasadorka Čen Bo, naprotiv, dočekuje avione pomoći iz Kine u društvu predsednika i premijerke, ili bar Dačića i Vulina, te na RTS-u objašnjava značenje sintagme „čelično prijateljstvo“.

ZAHLAĐENJE ODNOSA

Ne zna se da je između Rusije i Srbije zvanično pala ijedna ružna reč, ali je nekako sve i sa jedne i sa druge strane neuobičajeno diplomatski suzdržano. Kao da je prvih sunčanih dana proleća zahladilo na relaciji Moskva-Beograd. Emotivne i direktne izjave razočaranja adresirane su na Brisel, a oduševljenja na Peking. Vučić je onomad, pozdravljajući dogovor Sija i Trampa o saradnji u borbi protiv COVID-19 istakao njihovo globalno liderstvo, te začudo preskočio Putina i, već gotovo samorazumljivo, Ursulu fon der Lajen.

EU je, doduše, platila humanitarne letove za medicinske nabavke iz trećih zemalja, ali je finansijsku pomoć dobrim delom svela na prenamenu već planiranih sredstava iz pristupnih fondova sa ljudskih prava, jačanja pravosuđa i sl. u medicinske svrhe. Poklonu se u zube ne gleda, ali ruska pomoć ispada još manja. A Rusija je zagonetno saopštila da će uputiti i veću količinu pomoći, ukoliko to Srbija bude zatražila. U nedostatku zvaničnog objašnjenja šta je zapelo, ostaje da nagađamo.

Da li smo odbili da legalizujemo Centar za vanredne situacije u Nišu u momentu kada je situacija zaista vanredna i kada nam to Zapad ne bi mogao zameriti? Taj benigni niški Rusko-srpski centar za borbu protiv elementarnih nepogoda, poput poplava, šumskih požara, epidemija, posledica zemljotresa i sl. postoji, ali je u jednom momentu postao kritična tačka odmeravanja uticaja Rusije i Zapada na našem vojno neutralnom terenu. Gostoljubivi srpski domaćini vodili su još saradnike američkog eks ambasadora Kajla Skota da se lično uvere da u niškom centru nema ništa sem jedan polovni kanader sa posadom, nekoliko čuvara, jedan pas i dve mačke – ali badava. Problem je, biće, bio u diplomatskoj eksteritorijalnosti koji bi Rusima omogućio da nekontrolisano  dopreme i nešto više od pasa i mačaka, što Srbima nije smetalo, ali Amerikancima jeste, toliko da su to proglasili tankom crvenom linijom.

Da li je Moskvu izdalo strpljenje zbog neprestanog laviranja Srbije između Istoka i Zapada ili su procenili da se suviše nagnula na jednu stranu? Srbija, uprkos razočaranju u kriznu sebičnost EU i beznadežno odlaganje članstva, ne napušta politiku „EU nema alternativu“. Pristupne fondove sa apetitom troši, a otvoreno odustajanje od evrointegracija podrazumevalo bi vraćanje već pogolemih para. Nemačka evrosupersila nas gnjavi oko Kosova više nego SAD, dok je istovremeno ubedljivo najveći investitor u srpsku reanimiranu privredu. Istovremeno, uprkos enormnoj šteti koju nemačka privreda trpi zbog sankcija prema Rusiji, kancelarka Merkel ne odustaje od evroatlantske solidarnosti, i ne oglašava se oko (ne)dovršenja Severnog toka 2. Iako male i nejake zemlje ne mogu mnogo da utiču na ishod sukoba najvećih i najjačih, svaka od njih mnogo ceni kada bilo koja i ma koliko marginalna otvoreno zauzme njihovu stranu.

Da li je Rusija, koja je i sama ugrožena koronavirusom, najpre pritekla u pomoć tamo gde je najteže, a to je van sumnje Italija, gde je pukao zdravstveni sistem i gde umire oko 800 ljudi dnevno, pa onda nije mnogo doteklo za neuporedivo manje pogođenu Srbiju? Da, ali nije ni nama lako, a Srbija je tradicionalno prijateljska, slovenska i pravoslavna, bratska, dok je Italija, kao atlantska, na drugoj strani fronta u obnovljenom hladnom ratu. I, kao evropska, mada uz gunđanje, striktno sledi bolne sankcije prema Rusiji.

Široka ruska duša, slovensko čovekoljublje itd. – reći će rusofili. Međutim, komentator zvaničnog beogradskog dnevnog lista objašnjava da je ipak reč o širenju ruske „meke moći“ u neprijateljski tabor NATO-a. U Italiju je sa „mekom moći“ prva krenula Kina, ali tek pošto je već sama pobedila smrtonosnu epidemiju, i pri tome nije zanemarila čelično prijateljstvo sa Srbijom, neograničenim ponudama pomoći. Rusija je stigla druga sa, pored ostalog, i stotinu lekara, koji bi i bratskoj Srbiji itekako dobro došli. Šta tek reći na poslednju vest da je Rusija poslala dva Antonova pomoći svome arhineprijatelju Americi, koju je Tramp, uz zahvalnost, ocenio kao veliku.

DISKRETNI DOGOVOR?

Da li smemo da zanemarimo vojno-bezbednosnu situaciju u kojoj se nalazi Rusija? NATO je bio zakazao velike vojne manevre u Evropi uz učešće 40 hiljada vojnika i SAD. Ni početkom širenja koronavirusa po Starom kontinentu nisu odustajali od pretećeg egzercira evroameričkih snaga prema Rusiji. Naprotiv, uprkos prigovorima nekih zemalja EU, nastavili su da iskrcavaju živu silu od 20.000 vojnika i najsavremeniju ubojitu tehniku. I tek su prekinuli kada se COVID-19 raširio po Njujorku.

Valja imati u vidu da je Rusija u međuvremenu morala da mobiliše vojne snage na granici sa, epidemijom smetenom, Evropom. A ta preventivna odbrambena mobilizacija iziskuje ogromna materijalna sredstva, te veliku ne samo vojnu nego i ekonomsku i političku koncentraciju. Indikativno je da je u vreme borbe sa koronavirusom u vlastitoj velikoj kući, Duma donela odluku o zabrani prodaje zemlje strancima na Krimu i u zoni Kalinjingrada, područjima od najvećeg vojno-strateškog značaja za odbranu. A to je valjda značajno i za sve prijatelje multipolarnog sveta, naročito za one vojno neutralne.

Ne bi li ipak bilo najbolje da se radi o diskretnom dogovoru Moskve i Beograda da se taktički uzajamno „smanji afekat“ slovensko-pravoslavnog  bratstva i jedinstva, u momentu kada se SAD i EU ozbiljno razilaze oko političkih previranja na Kosovu. Tobožnji maligni uticaj Rusije mogao bi samo da zbije transatlantske redove. Konsekventno tome, RFSR se nije oglašavala ni povodom litija u Crnoj Gori i prepustila je moskovskom i sveruskom patrijarhu Kirilu da se odmereno pridruži podršci koju je je SPC već bila dobila od rimskog pape i patrijarha vaseljenskog.

Kao rezultat, Karl Bilt je prigovorio Srbiji da potcenjuje pomoć EU i uzdiže pomoć Kine, a komentar službenog Cajta ide dalje: „Srbija se od EU okreće Kini i nastavak pregovora o evrointegracijama postaje besmislen. Postoje pretpostavke da bi SAD tokom Trampovog drugog mandata mogle zajedno sa Rusijom da nađu rešenje za KiM. Da li u znak dobre volje, Vašington je ukinuo takse i neposlušnog evropskog favorita Kurtija stavio na led i već po koji put, bar privremeno, izbacio  Brisel, odnosno Berlin, iz igre. Zato možda ne treba davati municiju neprijateljima Trampovog izbornog programa resetovanja odnosa sa Putinovom Rusijom i nemešanja u unutrašnje poslove trećih zemalja“.

Da li je spoljna politika Srbije, koja predviđa složenu igru na više karata, zapela na ruskoj? Rusija će nas vojno i politički braniti u SB UN i snabdevati gasom i naftom. Kina će nam graditi infrastrukturu i ulagati u velike projekte na Putu svile. EU će nas, kao večitog kandidata, podržavati pretpristupnim fondovima. SAD će nam u drugom Trampovom mandatu konačno sjahati s vrata i zauzdati Šiptare. Sjajno za Srbiju, pod uslovom da četiri vodeća geopolitička aktera na planetarnoj sceni budu spremni da prate našu aktivnu neutralnost i prihvatate našu na po frtalj podeljenu lojalnost.

Da li su se Rusi prvi zamorili, ili su naprosto odlučili da smanje balkanski teret u konfrontaciji sa SAD i EU, te da nas na određeno vreme prepuste svojim saveznicima Kinezima? Sve ukazuje na to da će na pandemiji jedino profitirati Kina, i da će pored komparativno uvećane ekonomske snage, a sada i moralnog prestiža, lako podneti prigovore za maligni uticaj na Balkanu. Dok Putin nosi kofer sa dugmetom za brzo uzvraćanje i, ne daj Bože, totalni i konačni obračun, dotle Si širi pojas na Putu svile kroz Srbiju, a mi se zaklinjemo „EU aut nihil“.

BALKANSKE LUDORIJE

No, dok ne čujemo neko zvanično objašnjenje, ili dok ne procuri „iz obično dobro obaveštenih izvora“ šta to škripi u srpsko-ruskim odnosima, pametnije je da brojimo pozitivno testirane, zaražene, obolele i preminule, te da se različitim oblicima (samo)izolacije branimo od širenja epidemije. U dobrovoljnoj osami, ili kućnom pritvoru bez nanogice, zavisi kako ko to shvati, ne nedostaje nam ni zabave u vidu balkanskih tragikomičnih ludorija.

Ponosni Crnogorac Milo odbio je poklon od pet respiratora iz Srbije i zatražio ih od NATO-a. Ko su sad pa ti Srbi da Crnogorcima bilo šta poklanjaju!? A hoće poglavar i da se zna da su mu bledoliki, tamnoputi, žuti i crvenkožni iz belog sveta svi bliži i draži nego Srbi. Taman kao da je Crnu Goru okupirala srpska vojska, a ne njihova na njegov poziv. Tramp je primio brod pomoći od Putina, ali Milo neće od Vučića! Mora da je američki komandant NATO-a impresioniran Milovom državničkom mudrošću i junaštvom.

Bošnjaci, opet, besne na sto odsto muslimansko Goražde zato što je zatražilo i dobilo brašno iz Srbije. Bune se organizacije ratnih veterana i prete gradonačelniku „izdajniku“. Sarajevski mediji su otvorili polemiku za i protiv „agresorske pomoći“. U Banjaluci, pak, na Dodikovu inicijativu da se zbog epidemije zatvore entitetske i kantonalne granice, poslanici SDA su potegli veto zbog ugroženog vitalnog nacionalnog interesa. Važno je da je BiH jedinstvena, kao što nije, pa makar svi u njoj fasovali koronavirus i pocrkali.

A što se Srba tiče – „Nas i Rusa  300 miliona. Nas i Kineza 1,5 milijarda“. Kada se sabere, nas i naših gotovo dve milijarde, i ne može nam dohakati bilo kakav virus. Jeste, ali ipak ostanite kod kuće i ne brinite. Vučić je danas razgovarao sa Putinom o borbi protiv COVID-19 i „najbližem prijateljstvu sa Rusijom“: Stiže nam velika pomoć!  A Konuzin i Lazanski se sada nalaze u Moskvi i sigurno znaju odgovor na naše pitanje: gde je (bilo) zapelo?

Nenad Kecmanović
Izvor:Novi Standard