Gde su bili u Miloševićevo vreme, tu su i danas – na vlasti

2
170

Prošlo je 15 godina od smrti Slobodana Miloševića, a on bi i danas imao zašto da bude ponosan. Predsednik države, predsednik Narodne skupštine, guvernerka Narodne banke, ministar unutrašnjih poslova i mnogi drugi Miloševićevi saradnici i koalicioni partneri i danas kroje sudbinu Srbije. Razlika je samo što se kao “predsednika svih Srba” sada slavi neko drugi.

Jeste smrt Slobodana Miloševića u haškoj ćeliji, bez donete presude, ostavila zauvek otvorena pitanja o njegovoj ulozi u ratnim strahotama devedesetih. Kako sada stvari stoje, sa svakodnevnom revizijom istorije, izgleda da će, kad nestanu oni koji se njegove uloge jasno sećaju i ne treba im sud da bi imali dokaz o zločinu nad narodima, uključujući i sopstveni, Milošević ipak ostati Sloba.

A to Sloba, kao da je neki dobri komšija ili teča, za njega se lepilo jednako kad se vikalo “Slobo, slobodo”“Slobo, Srbine” ili “Slobo, Santrače” tokom studentnskih protesta zime 96. i 97. Kao da je zvučalo više simpatično nego zlobno. Milošević je za narod postao Slobodan tek kad se došlo do „Spasi Srbiju i ubij se“.

Nećemo danas o fenomenu Miloševića, već o njegovoj zaostavštini – u vidu konkretnih ličnosti. Jer njega su se pred smrt odrekli skoro svi najbliži saradnici, odrekla ga se delimično i porodica, perjanice SPS-a priznaju da je politika 90- ih bila pogrešna, objašnjavali su da se SPS promenio, a onda su se neki od ministara vratili na velika vrata i Miloševićevu politiku skinuli sa stuba srama.

Portparoli uvek na ceni, na primer Mirin….

Oni koji su Slobi bili najbliži relativno su se dostojanstveno povukli; neki i danas gostuju po televizijama i bez preterane strasti objašnjavaju splet okolnosti koji je vodio od Gazimestana do Haškog tribunala, a priču o Miloševiću kao neshvaćenom geniju koji je „nepravedno optužen“ i ubijen u Hagu već godinama podgrejavaju radikali, bivši i sadašnji, kao i bivše perjanice JUL-a.

I danas se u Skupštini Srebije povremeno čuje odbrana Slobodana Miloševića, naročito kada poslanik albanske manjine kaže da je Milošević simbol genocidne ili velikosrpske diskriminatorske politike. Tada ga brane poslanici Pokreta socijalista čiji predsednik Aleksandar Vulin možda i jeste najveće iznenadjenje i šampion napretka u državnoj hijerarhiji. Jer dok je Sloba bio živ, Vulin nije bio ministar, ali je bio portparol Jugoslovenske levice, partije Miloševićeve supruge i koalicionog partnera SPS-a. Iako, po sopstvenom priznanju, Vulin u ono vreme nije bio među najbližim Miloševićevim prijateljima, ostao mu je verniji od većine partijskih mu drugova i jedan je od retkih koji je, kao i mnogo puta do sada, i prošle godine, kao ministar odbrane na današnji dan posetio Miloševićev grob u Požarevcu. Vulin je i tada ponovio da je Milošević vodio Srbiju u teškim vremenima, podsećajući da nije bio njegov najbliži prijatelj, ali jeste poštovalac i saborac.

Da Vas podsetimo:  Srpski narod se digao u odbranu zemlje: Ne damo vam dedovinu, ne damo vam rudnike!

„Niko ne može da kaže da je bombardovanje Srbije bilo opravdano i legitimno, niko ne može da kaže da je nasilje na Kosovu i Metohiji koje su Srbi doživeli bilo opravdano, baš kao što niko ne može da kaže da su Srbi želeli pljačkaške privatizacije, opustošene fabrike i da budu opljačkani i oterani sa posla od strane onih koji su došli 2000. godine“, rekao je Vulin.

I Slobin….

Predsednik Skupštine Ivica Dačić za vreme Miloševića nije stigao tako visoko. Bio je portparol stranke punih osam godina, i to od onih dobrih iz ugla novinara, za koje nije postojao odgovor “nemam komentar”. Tada se govorilo da mu Sloba ne dozvoljava da napreduje jer ne može da nađe boljeg portparola, ali nije to bilo baš ubedljivo, naročito kada je u drugoj Vladi Mirka Marjanovića bilo radikala mlađih od Dačića.

“SPS mora da ima kandidata”, reče Dačić i povuče se (opet) pred Vučićem

Iako je 2003. godine, Milošević iz Haga tražio Dačićevo isključenje iz stranke, on ga se nikad nije odrekao. Često ume da kaže da je on naslednik Tita i Miloševića, kao što je SPS naslednik Saveza komunista Jugoslavije.

A kad je postao premijer 2012. godine, u članku pod naslovom „Miloševićeva stara garda se vraća„, Die Presse je pisao da je novi premijer Dačić u svome kabinetu okupio niz funkcionera iz vremena Miloševića. “Imenovanjem Jorgovanke Tabaković za guvernerku Narodne banke čini se da je okončan nacional-populitistički obrt. Nejasno je u kojem smeru se kreće ova zemlja kandidatkinja za EU. No, jedno je, izgleda, jasno: v.d. predsjednika SNS-a Aleksandar Vučić sada deli karte u igri”, preneo je tada Dojče vele.

Da Vas podsetimo:  Zašto Kragujevac nema autobusku stanicu: Tri gradonačelnika – tri plana

Vučić i dalje deli karte

O ministrovanju Aleksandra Vučića u vladi koju je kontrolisao Milošević više govore Vučićevi protivnici, nego Vučić sam. Njegov odnos prema Miloševiću možda najbolje odslikava govor iz 2018. godine kada je na Kosovu rekao“Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu.“

Na televiziji Prva nedavno je rekao da je Miloševiću zamerao što nije bolje pogledao “našu situaciju u svetu i na osnovu toga donosio odluke”. S druge strane, ideju o srpskim zemljama i “predsedniku svih Srba” Vučić prepušta drugima da je šire, pa je njegovo oslanjanje na Miloševića uvek “uvijeno u tri oblande”. Vučić je u ovoj priči interesantan samo zato što je trenutno na najjačoj poziciji, ali se njegovo političko nasleđe ipak više vezuje za Vojislava Šešelja, nego za Miloševića.

I Maja sad ima portfelj

Ministarka bez portfelja iz 1998. godine Maja Gojković sada je ministarka kulture. Ne poziva se na Miloševićevu politiku, ali odnos prema njemu najčešće iskazuje kroz odnos prema 5. oktobru. Za vreme dok je bila predsednica Skupštine Srbije Gojkovićeva nije propuštala priliku da taj datum pomene samo kao dan pljačke i paljenja skupštinskog zdanja i tim povodom je organizovala izložbu “Umetnost koja čeka pravdu”. Jednom je govore opozicije o petom oktobru kao danu demokratije prekinula rečima da neće to da sluša i vratila ih na dnevni red.

Neki od najbližih ipak nisu u vlasti

Interesantno je da u novim podelama nije nikad bilo Gorice Gajević, jedne od najbližih Miloševićevih saradnica i jedne od najznačajnijih figura SPS-a devedesetih godina. Njeni govori u Skupštini iščekivali su se kao znak u kojem će pravcu ići sudbina čitavog naroda, a posle petooktobarskih promena povukla se iz političkog života.

Da Vas podsetimo:  Bahati inspektori = 50 000.oo

Izabran sam uz najveću podršku u savremenoj istoriji

Takođe, Uroš Šuvaković koji je godinama bio predsednik udruženja “Sloboda” i bavio se zaštitom lika i dela Slobodana Miloševića, obilazio njegov grob svih onih godina u kojima to nije bilo popularno, danas je profesor fakulteta i ne pojavljuje se često u javnosti.

Narodni poslanik SPS-a Milutin Mrkonjić godinama je i u vreme kada je bio poslepetooktobarski ministar u kabinetu na zidu držao sliku Slobodana Miloševića.

“Ja se Slobe ne odričem. Kome se ne dopada slika, ne mora da dolazi”, rekao je Mrknjić kad su ga zbog toga kritikovali.

Iz biografije

Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. izvođenjem dokaza za zločine na Kosovu koje je trajalo do 11. septembra te godine. Izvođenje dokaza po optužnicama za zločine u Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini trajalo je od 26. septembra 2002. do 25. februara 2004. Postupak odbrane počeo je 31. avgusta 2004. a do presude nikad nije došlo.

Osim poznate političke karijere, izdvajamo i da je bio rezervni kapetan JNA i nosilac Ordena rada sa srebrnim vencem, Ordena rada s crvenom zastavom, a 1994. je dobio i Orden Republike Srpske sa ogrlicom, Medalju Rige od Fere i Orden srpskog ratnika Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918.

Bio je autor knjige Godine raspleta, koja je godinama bila omiljeni ukras viđenijih kuća širom Srbije.

Mirjana Nikolić

Izvor: Istinomer

2 KOMENTARA

  1. http://www.novinar.de/2009/07/26/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine.html
    Sporazum ustaša i komunista iz 1935 godine
    Svesni teškoće u borbi, bez obzira na podvojenost u pоgledu na društveni poredak, vođstvo hrvatskog narodnog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovsnske komunističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji,

    +++

    ovlašćeno i sporazumno sa svima prvacima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledeći

    SPORAZUM

    1) Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s drugs strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade:

    a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma,

    b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu.

    2) Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.

    Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva.

    3) Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušеnju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala.

    Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma.

    4) U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije.

    CILJ

    Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne, i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno.

    Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine

    Za komunistnčku stranku
    Moša Pijade, s.r.

    Za ustaški oslobod. hrv. pokret
    Dr. Mile Budak, s.r. advokat

    Original se nalazi: Vojno istorijski institut JNA, arhiva neprijateljskih jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638

  2. Da li je Milošević bio dobar ili loš političar, da li je spašavao Srbiju i Srpski Narod, ili ga je upropaštavao?? Zaključak zavisi isključivo od izvora informacija, koje će, naravno, biti selektivne. Moze se zaključiti , dakle, i jedno i drugo. Sasvim je normalno, da oni koji su ratovali protiv Srbije i Srpskog Naroda , nastoje opravdati svoje nezakonite radnje (NATO) , pa se pod normalno smatra i gomila lazi na Miloševićev račun, jer je glavna meta Drzava Srbija i Srpski Narod , a sam Milošević bi bio „koletaralna šteta “ glavnog cilja. Svi su ipak svjesni da će vrijeme učiniti da se istina iskristalizira, da se lazi odvoje od istine . Sudjenje Miloševiću u Hagu ogolilo je laz u tolikoj mjeri. iznenadno i neočekivano, da su tuzioci morali da PROŠIRE OPTUZNICU , koja se prvobitno ticala samo KiMa. Čak i onakav, nelegalan i nemoralan sud, zasramio se pred zadatkom da osudi Miloševića po pitanju KiMa, nakon iznetih laznih i namještenih argumenata i dokaza sa jedne strane, i neoborivih i neupitnih argumenata i dokaza sa druge strane. Istim putem je duboko zagazila i proširena optuzba, pa je sud “ spasio obraz“ tako što je Milošević ubijen!! Poslije ovakvog toka dogadjaja, VELEIZDAJNICI, koji su prekršivši USTAV zemlje, izručili Hagu bivšeg Predsednika i najviši vojni i politički vrh, počeli su da bivaju ugrozeni ISTINOM, koja je isplivavala na svakom pojedinačnom procesu u Hagu, iako ta istina nije utjecala na odluke suda o krivici. Srpski optuzenici su morali biti osudjeni, da bi se opravdala NATO agresija, i krivica prebacila na Drzavu Srbiju i Srpski Narod. Vrijeme je prolazilo a istina je svakim danom sve očitija. Učesnici petooktobarskog puča, bezgranično se bogate, Narod pada u veliko siromaštvo, sve što pretstavlja bogatstvo drzave predato je strancima ,oni odredjuju tko će voditi Srbiju, a tako postavljene vodje, dug otplaćuju nevidjenom VELEIZDAJOM DRZAVNIH I NACIONALNIH INTERESA !!!
    Krsenje USTAVA je postala naj normalnija stvar, drzava se vratila u jednopartijski sistem, formalno, a stvarno je diktatura jednog čovjeka koji je ucjenjeni i ucviljeni poslušnik stranaca.Nalazimo se duboko u duzničkom ropstvu, moralno posrnuli,bez elite, inteligencije, intelektualaca, sa SANU kojim………….
    To je rezultat petooktobarskog prevrata.
    Sve ovo sam napisao da bih došao do ključnog pitanja. Da li je jednom sasvim običnom ili normalnom gradjaninu Drzave Srbije stalo, da istina o Miloševiću bude ona negativna ili pozitivna ??? Svjesni smo da izbor ili odgovor na ovo pitanje ,beznačajno ili usput pada na samog Miloševića, a da sva tezina krivice pada na Drzavu Srbiju i Srpski Narod.Odgovor je potpuno jasan i logičan, ka što je jasno i logično da će „petooktobaci“ istinu gušiti dok god budu mogli. Zbog toga se zgrazam na svaki tekst, poput ovoga, koji ne zeli da vidi i čuje već dokazanu istinu o Miloševiću ,već slijepo ponavlja sramotne lazi protiv njega. Takvi to čine isključivo iz interesa, prodali su se, prodali su i svoj Narod i Drzavu.
    Što se tiče političara koji su bili aktivni u vrijeme Miloševića i koji su i danas aktivni, ne vidim nikakvu stvarnu vezu Miloševića sa istim. U svakom društvu , u svim partijama i ideologijama, postoje DOBRI i LOŠI ljudi. Obzirom da nam stranci biraju vodeće ljude, sasvim je logično da isti budu loši ljudi, pohlepni, glupi, izdajice, bez morala,bez karaktera……… po ničemu se ne mogu usporediti Milošević i Dačić, kao ni Šešelj ni Vučić, obadvojca su bili beznačajni „potrčci“ kod svojih šefova, samo ih je izdaja i veleizdaja , uz neizostavnu pomoć stranog faktora, mogla postaviti tu gdje se danas nalaze!!
    “ Nećemo danas o fenomenu Miloševića ………………“ a kada će mo ??
    Ne gradi se neboder od dvanaest spratova tako da se počme od petog sprata , jer su nam potrebni oni iznad petog sprata. Prvo se naprave solidni temelji, pa onda redom….. sprat po sprat..Dok god se bude izbjegavalo javno, znanstveno, kritički, objektivno , o historijskoj ulozi i ličnosi Slobodana Miloševića, dotle će pisanje o njemu uglavnom biti u tonu NATO preporuka i smradu petooktobaraca, što je udaljenost u svjetlosnim godinama od istine. Zar nije već prošlo dovoljno vremena ?…… na udaru lazi ostaje Drzava i Narod, a tek onda “ Sloba “ !!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime