GMO – zdravlje ili bolest

0
1558

GMO_FRANKENFOODDa li je Srbiji potrebna hrana od genetski modifikovanih organizama (GMO) pitanje je na koje odgovor znaju samo oni u vladi Srbije i njenom Ministarstvu poljoprivrede. Posle skandala sa aflatoksinom, naša vladajuća elita poučena tim iskustvom, kao zmija noge krije svoju datu obavezu EU da će ukoliko želi da uđe u svetsku trgovinsku organizaciju, MORATI DA UVOZI GMO- seme i gotove proizvode, bez ikakve kredibilne naučne ekspertize ili šire naučne diskusije, koja bi ukazivala na opravdanost ovakve odluke.

Kad je reč o GMO, veliki proizvođači hrane u svetu opravdavaju njihovu primenu činjenicom da će na zemlji uskoo biti preko 6 milijardi stanovnika i da to neće imati ko da prehrani, a GMO za hranu su mnogo jeftiniji od onih tradicionalno gajenih. Na ovu budalaštinu, svetski vladari iz senke su koristeći ogroman novac I velika naučna dostognuća u genetici, krenuli u avanturu proizvodnje semena i hrane od genetski modifikovanih organizama. Šta je genetski modifikovani organizam?

Genetski modifikovane (GM) biljke se proizvode u laboratorijama tako što se genetski materijala (samo gen ili čitava DNK) neke vrste ubacuju u DNK poznatih biljnih kultura. Na ovaj način je unutrašnja genska struktura modifikovane biljke zauvek izmenjena, a željena osobina prenosi se na naredne generacije. Na stvaranju semena genetski modifikovanog semena žitarica i mahunarki najviše je uticala velika američka multinacionalna kompanija “Monsanto”.

Počelo se od najnižih živih organizama da bi se danas klonirale i životinje. Nauka koja se bavi genetskim promenama u živim organizmima je biotehnologija. Genetski modifikovanu hranu čine namirnice kod kojih su laboratorijski izmenjene genetske karakteristike koje se ubacuju u nasledni genetski materijal biljke koja se želi modifikovati. Ovo se sve radi kako bi se “poboljšale” neke osobine određene biljke.

Prvobitan cilj genetski modifikovanih biljaka je bio da se postigne njihova vlastita maksimalna zaštita od raznih štetočina i gljivica, pa im se ubacivao neki pesticid u gen, ali uporedo je počela i modifikacija biljne mase, rasta i prinosa biljaka.

Naučnici su podeljenog mišljenja kad je u pitanju uticaj na zdravlje ovakve hrane. Oni koji se bavi genetskim inženjeringom tvrde da je hrana apsolutno neškodljiva. Po njihovom mišljenju, proizvodnja ovakve hrane je neophodna kako bi se ishranile gladne populacije u zemljama trećeg sveta. Drugi naučnici tvrde, uz eksperimentalne dokaze sa oglednim miševima, da je ova hrana štetna, da je kancerogena, izaziva poremećaj imunog sistema i pospešuje alergije. Naučnik mađarskog porekla Pustai, vršeći eksperiment, jednoj grupi miševa je davao genetski modifikovani krompir, a drugoj običan. Posle kratkog vremena svi miševi iz prve grupe su uginuli, a stomaci su im bili potpuno uništeni. Na Pustaija su posle objavljivanja rezultata vršeni veliki pritisci, a ostao je i bez posla.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Problem genetskog modifikovanja živih organizama je taj što se on može dogoditi i između živih jedinki koje ne pripadaju istoj vrsti, proces koji praktično nije moguć u prirodi. O genetski modifikovanoj hrani se u Srbiji malo ili uopšte ne govori.

Korišćenjem biotehnologije u poljoprivredi i medicini nastale su brojne genetski modifikovane biljke i njihovi proizvodi. Genetske modifikacije su relativno novi metodi i još uvek se ne zna koje posledice mogu da izazovu. Zbog mnogih nepoznanica kada je reč o GM hrani, u Evropskoj uniji donet je zakon protiv gajenja i upotrebe genetski izmenjene hrane. Naš zakon zabranjuje unošenje GM organizama u životnu sredinu, ali, s obzirom na naš strmoglavi „bezalternativni“ put u EU sve je spremno za brzopoteznu promenu postojećeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09), kao uslov za učlanjenje u EU i Svetsku trgovinsku organizaciju. To je i potvrđeno najnovijom naredbom iz Brisela koja je objavljena u izveštaju Evropske komisije. U Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu, od 10. 10. 2012., koji je označen kao radni dokument osoblja Evropske komisije, navedeno je da nije bilo napretka u oblasti genetički modifikovanih organizama, zbog čega Srbija tek treba da donese zakone u skladu sa pravnim tekovinama EU i da je ovo takođe jedan od uslova da naša zemlja postane članica Svetske trgovinske organizacije.

Više od 80 gradova i opština u Srbiji su doneli Deklaracije protiv GMO na svojoj teritoriji što potvrđuje nepristajanje na uvoz GMO. Umesto da se otvori stručna i javna rasprava, kao i da se organizuje referendum, kako bi se građani izjasnili o GMO, Vlada RS je sačekala poslednji momenat, da pod neviđenom presijom koja se vrši nad građanstvom i u atmosferi straha i ucena pokuša da donese novi Zakon o GMO. Sadašnji ministar prof. dr Dragan Glamočić je odjednom od nekadašnjeg protivnika GMO, postao njihov pristalica tvrdeći da nema dokaza da su GMO štetni.

Ovde se postavlja jedno obično pitanje: zbog čega Srbija, kao poljoprivredna zemlja, na čiji razvoj se polaže velika (bar deklarativno!) pažnja, mora da uvozi GM seme i GM hranu? Zar naši poljoprivrednici, povrtari i voćari, nemaju dovoljno domaćeg semena pa treba da po diktatu i svoje vlade i briselske birokratije uvoze GM organizme? Da li je nekome u interesu da se za sada još uvek ekološki čista životna sredina Srbije, pogodna za organsku poljoprivredu, zauvek ekološki zagadi, kako bi Srbija bez svoje poljoprivrede, postala uvoznik hrane od GMO iz EU?

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Najčešće ime koje se provlači kroz našu javnost za proizvodnju GMO je multinacionalna kompanija, firma „Monsanto“, čiji je stipendista bila nekadašnja ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i potonja potpredsednica srpske vlade, Ivana Dulić –Marković. Zna se da je ona bila ta koja je uvezla u Srbiju GMO iz firme „Monsanto“. Ona je u vreme uvoza 200 000 tona genetski modifikovane soje bila direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, gde je donosila rešenja kojima se takva roba može da uveze. Zahvaljujući njoj, u vreme njenog ministrovanja od 2004. do 2006., u našu zemlju je ušlo 20, a kasnije i 200 000 tona modifikovane sojine sačme, zatim su došle donacije i na kraju je takva, navodno normalna, a ne genetski modifikovana soja, besplatno deljena za setvu poljoprivrednicima u istočnoj Srbiji i Vojvodini. Protivnici uvoza genetski modifikovane soje su tvrdili da je Ivana Dulić-Marković najveći lobista multinacionalne kompanije za genetski inženjering “Monsanta” i da je kao direktor Zavoda davala mišljenje da genetski modifikovana soja nije štetna po zdravlje korisnika.

Najčešće namirnice izložene genetskoj modifikaciji su soja, kukuruz, krompir, repica i pirinač. GM kukuruz i pored mišljenja o njegovoj štetnosti, već se širi Evropom. Osim Španaca, gaje ga Francuzi, Portugalci, Nemci i Česi. Genetski modifikovani krompir se proizvodi i pored eksperimenata doktora Pustaija. Od GM uljane repice i kukuruza proizvodi se biorazgradiva plastika. GM pirinač je opasan po zdravlje ljudi i po okolinu. Žuti pirinač je dobijen ubacivanjem dva gena iz narcisa i jednog iz bakterije. Stvaranje toksina (pesticida) čak i u minimalnim količinama u biljci može imati dugotrajne posledice po zdravlje ljudi. Neke kultivisane biljke kao što su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko toksične hemijske materije u lišću, a genetskom modifikacijom mogu nastati nove ili neočekivane supstance čije toksične koncentracije nisu poznate. Rizik po zdravlje koji nastaje upotrebom GM biljaka je neizvestan. Akutni i hronični uticaji na zdravlje i životnu sredinu se ne mogu isključiti, a pre svega se sumnja na alergogenost i toksičnost GM namirnica, kao i posledice izazvane promenama sastava hrane. Ovi organizmi se mogu ponašati neočekivano i menjati se i mutirati u narednim generacijama te je neophodno sprovoditi njihov monitoring od proizvodnje do upotrebe. Označavnje genetski modifikovanih namirnica je neophodno sa zdravstvenog i ekološkog aspekta. Reč je o veoma ozbiljnom i nedovoljno poznatom problemu s kojim je naša javnost malo upoznata.

Prvi uvoz genetski modifikovane hrane kod nas zabeležen je 1996. godine, a posle 2000. godne ovako promenjena hrana pristizala je u više navrata i to kao stočna hrana. U pitanju je bila genetski modifikovana soja i kukuruz koji se inače koriste kao bitne komponente u proizvodnji stočne hrane. Naši najveći proizvođači semenskog materijala ozbiljno su upozoravali na veliku opasnost od nekontrolisanog uvoza ove hrane.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Pored komponenti stočne hrane na bazi genetskih modifikacija, prisutni su i proizvodi za ljudsku ishranu: od kukuruza- ulje, skrob, griz, od soje – ulje, sojino mleko, meso kao i razni dodaci za jela. Genetski modifikovani proizvod, aspartam, nalazi se u “pepsi koli” i nekim žvakaćim gumama.To je emulgator koji je genetski modifikovan soj mikroorganizama. Od modifikovanog suncokreta proizvode se razni biljni margarini, ulja, suncokretova sačma. Genetski modifikovane biljke koje u sebi sadrže ugrađene razne pesticide kako bi delovale protiv štetočina, oprašuju i druga polja i ekološki deluju na okolinu. Takva polja su trajno ekološki zaprljana.

Drugi vid genetskog inženjeringa je smanjenje klijavosti semena. Biljka se sadi kupljenim genetski modifikovanim semenom, a kad se razvije, njeno seme gubi klijavost. Oprašivanjem se ova pogubna osobina prenosi i na ostale kulture u blizini zasada, tako da i njihovo seme gubi klijavost. Neke genetski modifikovane biljke čak gube sposobnost zametanja semena, kao što je slučaj sa nekim cvetnim vrstama.

U Srbiji postoje laboratorije koje kontrolišu da li je soja koja se uvozi genetski modifikovana i ukoliko se utvrdi da jeste, ona se vraća sa granice, ali se ponekad prošvercuje. Za kontrolu namirnica načinjenih od genetski modifikovanih biljaka ne postoje laboratorije. U Srbiji se čak i na oznakama hrane ne može pročitati da li je načinjena od genetski modifikovanog materijala ili ne. Ostaje potrošačima da se štite kako znaju i umeju. Ustvari, treba koristiti “organsku hranu”, onu koja se proizvodi bez veštačkog đubriva i koja je na etiketi proizvoda vidno obeležena, ali koja je mnogo skuplja. Očigledno je da eksperimentisanja sa hranom smanjuju mogućnost zemlje “napadnute” GM semenom za proizvodnju zdrave hrane i zahteva stalnu potražnju (kupovanje) semena za sadnju. Ukoliko bi naša vlada donela zakon o dozvoljenom uvozu GMO, uništila bi se poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, a njen seljak bi bio doveden na ivicu propasti i nestajanja. Šta je važnije srpskoj vladi: opstanak srpskog seljaka i zdravlje populacije ili članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kojom ništa epohalno u svom privrednom razvoju Srbija ne bi dobila, već bi naprotiv, postala tržište hrane sumnjive vrednosti.

Za www.koreni.rs
Mirjana Anđelković Lukić

Uputnice:
http://video.vaseljenska.com/gmo-nece-proci-ekskluzivni-intervju-sa-prof-seralinijem-1-deo/
http://www.media1.rs/ekonomija/ekonomsk … O_u_Srbiji
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime