Genocid nad Slovenima se nikad nece završiti

• Dolaze majski praznici i mi sa nestrpljenjem čekamo Dan pobede, kada će po svim gradovima i krajevima naše zemlje proći kolone «Besmrtnog puka». Ma ko da je bio inicijator ovog neobično ujedinjujućeg događaja, on je legao na dušu našeg naroda i postao njen neodvojivi deo. Redovi «Besmrtnog puka» nas podsećaju da smo mi jedan narod, i da nećemo pristati na atomizaciju života koji nam žele zapadni scenaristi. U isto vreme, u sećanju mnogih naših sugrađana isplivavaju i likovi nevino poginulih civila – dece, staraca, žena, prosto «vojno nesposobnih», čije duše vapiju ka nama iz večnosti. Da li smo ih mi zaboravili?

AUTORI: Vladimir Kazakov, Dmitrij Jepišin

U našoj zemlji postoji dan žalosti – 22. jun, dan početka Velikog otadžbinskog rata. Tog dana mi se sećamo i onih koji su postali nevine žrtve te vojne kataklizme. Jer u svakoj porodici postoji sećanje na one, koji su na svojim leđima poneli svu težinu okupacije, koncentracione logore, prinudni rad u Nemačkoj, umiranje od gladi i prosto neverovatno težak rad u zarobljeništvu. I svaka porodica čuva sećanje na njih.

Obraćajući se svojim bližnjima u našem sećanju, mi nevoljno idemo ka uopštavanju i vidimo da je glavni cilj, koji je svetsko Zlo izabralo bilo – slovenstvo.

Slovenstvo na Balkanu, u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu.

Jer je svetsko Zlo proglasilo sav slovenski rod za neljude. On se uništavao planski i neumoljivo. Nepoznat je čak i tačan broj uništenih Slovena od tog neviđenog Zla. Broj tih žrtava do sada nije čak ni približno izračunat. A njih je najverovatnije onoliko, koliko i poginulih na bojnom polju. Prema raznim izvorima se mogu naći cifre od 10 do 18 miliona ljudi.

Mi znamo za hitlerovski plan «Ost» (Istok) o istrebljenju Slovena sa slovenskih teritorija, a postojala je još i čovekomrzačka ideologija koja se vršila bez ikakvih planova. O planskom uništavanju Slovena, kao nerazvijene rase, kao «neljudi» (ne arijevaca), se otvoreno govori u mnogim ključnim dokumentima hitlerovske Nemačke, koji su predstavljeni kako na Nirnberškom procesu, tako i u našim arhivama. Planirali su da unište veći deo Slovena, a manji deo da koriste kao robove «više rase».

Toga se još uvek sećaju stanovnici Centralne i Istočne Evrope, koje su prevodili u «nižu rasu» i podvrgavali neverovatnom genocidu. U gasnim pećima na teritoriji Poljske, Čehoslovačke, Nemačke, goreli su Sloveni samo zbog toga što su bili Sloveni.

To, što su mnoge, nečuvene po surovosti prestupe protiv mirnih stanovnika – Rusa, Belorusa, Rusina, Srba, Poljaka, Čeha, Ukrajinaca – tada vršili izdajnici iz broja lokalnog stanovništva, samo pojačava sliku. Činjenica da je u planovima Hitlera postojao totalni genocid nas Slovenima ne može biti osporena.

Nevoljno se postavlja pitanje – da li je svetsko Zlo, koje je tada predstavljao Hitler i njegove pristalice, slučajno izabralo za svoj glavni cilj slovenski rod?

To nije moglo biti slučajno, ali ni do sada na datu temu nema čvrsto zasnovanih mišljenja. Iako treba izvlačiti zaključke, jer neprijateljstvo svetskog Zla ka slovenstvu nikuda nije nestalo i sve se može ponoviti. Kao dokaz ovoga imamo agresiju NATO protiv Srbije 1999. godine, stvaranje neprijateljstva naroda Ukrajine i Pribaltika protiv Rusije istim tim snagama, nastojanje da se podeli i Rusija, da se umanji njeno stanovništvo i pretvori se u humus za neoglobalizam.

Dolazeće proslavljanje Velike Pobede, prema našem mišljenju, je povod da se zamislimo nad ovim pitanjima i učinimo ih predmetom društvene rasprave. Treba da sakupimo materijale o genocidu nad Slovenima, o žrtvama tog genocida i da organizujemo događaje za njihovo pominjanje.

Možda će ovo uliti u svest sveta činjenicu da su nacistički agresori vršili genocid nas Slovena, kao njima civilizacijski strane pojave.

Za sada se u mnogim stranama sveta, i čak na postsovjetskom prostoru ciljano, prema jasno isplaniranim tehnologijama prepisuje-falsifikuje sva naša istorija, u tom smislu i istorija Velikog otadžbinskog rata. Opevaju se fašistički varvari, u heroje se ubrajaju i mađarski, rumunski, nemački okupatori. U Pribaltiku ne samo da nacizam podiže glavu, već i gordo šeta na državnom nivou.

Posebno se aktivno prepisuje istorija u Ukrajini. Pozicija Rusije u ovim pitanjima, na žalost, ostaje čisto odbrambena. Mi se opravdavamo, a ne okrivljujemo. To je nedostojno sećanja na borce, koji su pali za slobodu Ukrajine.

Vezano za to, bilo bi razumno, kako nam se čini, da iniciramo međunarodni pokret za priznavanje genocida nad Slovenima tokom Velikog otadžbinskog i Drugog svetskog rata na međunarodnom nivou.

Ovo pitanje u svoje vreme, zbog političkih razloga, nije široko pokretano. Sasvim je očigledno da je narod, koji je najviše postradao u tom krvavom ratu bio upravo – slovenski.

Danas, na godišnjicu pobede, veoma je umesno pokrenuti ovo pitanje i inicirati proglašavanje 2020. godine godinom Priznavanja genocida nad Slovenima u Velikom otadžbinskom i Drugom svetskom ratu.

Šta će to dati Rusiji i svetu?

 – Učvršćenje pozicije Rusije, kao lidera svih Slovena, kojih ima više od 300 miliona u celom svetu.

 – To će omogućiti da se ospori mnoštvo «argumenata» Ukrajinskih nacionalista (oni smatraju sebe «pravim Rusima» i «pravim Slovenima» kao protivteža Rusiji). Ukrajinski nacionalizam je i sagrađen na kvazi-slovenskom prvenstvu. Ako se Rusija uz pomoć proglašavanja genocida vrati na lidersku poziciju među Slovenima, ukrajinski argumenti se poništavaju.

 – To će omogućiti da se učvrsti pozicija u stvaranju Savezničke države Rusije i Belorusije (Belorusi i Rusi su jedni od naroda najviše postradalih od genocida).

 – Učiniće Rusiju liderom antifašističkog pokreta u svetu. Rusija, kao vođa Slovena, koji su doživeli genocid, ima sveto pravo na borbu sa neofašizmom u celom svetu.

 – Daće Rusiji pravedan istorijski instrument uticaja na Evropu, u tom smislu i na Nemačku, Francusku (ne zaboravimo zverstva francuskih dobrovoljaca okupatora oko Moskve i u Belorusiji, mađarskih, finskih okupatora) što nije maloznačajno ni za najvažnije političke, ekonomske i društvene projekte.

 – Međunarodno priznanje genocida nad Slovenima će nam omogućiti da se na međunarodnom nivou ogradimo od uklanjanja i rušenja naših spomenika Sovjetskim vojnicima.

 – To će podržati i proruske snage u Poljskoj, Bugarskoj, Srbiji, Nemačkoj, Austriji, Češkoj, u celom svetu.

 – Utvrdiće unutrašnju istinitost naše Velike Pobede, što je veoma važno za savremenog Rusa. Napad od strane «prepisivača» istorije se vodi upravo na osećaj unutrašnje istinitosti.

 – To će podići autoritet Rusije, kao države sposobne da brani svoje interese na globalnom planu. Mobilisaće oko Rusije svetske delatnike kulture, nauke i društvenog života. Zdravi ljudi u celom svetu odavno očekuju od Rusije konkretne korake na međunarodnoj areni.

Kakvi mogu biti prvi koraci?

 – Osnovati muzeje – društvene centre posvećene Genocidu nad Slovenima u Moskvi, Minsku, Berlinu, Pragu, Beču, Kijevu.

 – Podneti u ime Rusije projekat rezolucije o genocidu nad Slovenima na razmatranje u OUN i drugim međunarodnim organizacijama.

 – Organizovati događaje sa tematikom genocida nad Slovenima (filmove, festivale, knjige, seminare, muzeje, izložbe, sastanke, konferencije i ceo spektar kulturnih i idejno usmerenih dešavanja).

 – Uvesti časove Sećanja (na genocid) u škole, fakultete, vojne škole.

 – Inicirati u Dumi zakon o priznavanju Genocida nad Slovenima i zabranu odricanja Genocida nad Slovenima.

Odluka o ovim zadacima se može doneti samo na najvišem društveno-državnom nivou.

Izvor: Balkanska geopolitika