Genocidi ili „genocid“

Početkom septembra 2020. srpski mladić u Nemačkoj izbačen je sa posla jer je njegov poslodavac tek saznao da su Srbi počinili genocid nad muslimana u Srebrenici, gde su ubijali i decu!? To što je taj srpski mladić iste godine kada su Srbi „počinili genocid“ u Srebrenici rođen daleko od Srebrenice i što je tokom tri godine hvaljen za njegovo angažovanje na poslu, poslodavac je odluku objašnio rečima:

„Tebi su i majka i otac Srbi, a Srbi su, da bi uništili muslimane u Bosni, ubijali i njihovu maloletnu decu. Čak i decu koja su tek prohodala…“

Srpski mladić je u neverici ćutao desetak sekundi (kako je preneo njegov poznanik kome je do detalja ispričao dešavanja u kancelariji vlasnika firme) pre nego što je rekao::

„Tebi su gospodine direktore i majka i otac Nemci. Rroditelji njihovih očeva i majki i roditelji njihovih roditelja, tvoje pradede i prababe takođe su Nemci. Ti si otac troje nemačke dece, čija je majka, a tvoja žena, Hrvatica. Da ne diskutujemo dalje… Umesto da te pozdravim rečima „do skorog viđenja“, uz dodatak da pozdrav preneseš i tvojoj ženi, rećiću ti druge dve reči… a nadam se da te u mom životu koji je predamnom nikada više neću videti: 

„Aušvic i Jasenovac… Predpostavljam da si o ta dva genocida nad milonima ljudi bio upoznat još u tvojoj maladosti, kao i da ti genocidi nisu počinjeni nad nemcima i hrvatima već od Nemaca i Hrvata nad civilima i njihovom decom, prvenstveno nad Jevrejima u Aušvicu i nad Srbima u hrvatskom logoru Jasenovac…“

Dovoditi danas u pitanje da li je u Srebrenici nad muslimanima zaista počinjen genocid i reći svoje mišljenje koje je suprotno „presudama“ u Haškom tribunalu, u nekim državama se predlaže da bude kažnjivo. Svaki iole korektan čovek, ne samo Srbin, priznaće i prihvatiti da je u Srebrenici bi veliki zločin počinjen nad muslimanima, uglavnom ratnicima Nasera Orića ali ne genocid nad civilima. Ali to nije dovoljno i neprihvatljivo je za bosansku javnost i javnost mnogih muslimanskih država kao i dela zapadnih zemalja. 

Istovremeno je za srpsku javnost neprihvatljiva ubeđenost o „genocidnim srbima“ koja je zasnovana na od bošnjaka dostavljenoj „istini“ zapadnim i islamskim medijima. Njihove tvrdnje da su u Srebrenici Srbi ubijali i maloletnu muslimasku decu starosti od dve, tri, deset, dvanaesti, četrnest… godina bile su potkrepljene fotografijama,validnim „dokazima“. 

Da li muslimanski narod, koji insistira na „genocidu“ zna,, kao i mnogi drugi narodi, šta je  genocid? Formulacija da je genocid „ Najekstremniji, najdrastičniji i najbrutalniji zločin namernog uništavanja nacionalnih i etničkih grupa…“ dovoljno je bila bosanskim muslimanima i zapadnim zemalja, u kojima su medije većim delom neistinito izveštavale o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, da bi ceo srpski narod proglasili genocidnim. Osnov za to su dokazi koje je širila muslimanska strana, a medije bezuslovno prihvatali, kao i mnogi zapadni politiičari i Haški Tribunal. Među njima i „dokaz“ da su srpski vojnici u Bosni nemilosrdno ubijali maloletnu muslimansku decu. Ako je to istina, onda se mora prihvatiti i da je genocid, jer je ubijanje dece i njihovih majki (u slučaju Srebrenice nema ubijenih majki) prvi korak ka uništenju jedne verske ili etničke grupe…

Važno pitanje na koje decenijama svet nije dobio odgovor je:

„Zašto su muslimani širili lažne dokaze o ubijanju njihove dece, a svet ih prihvatao kao istinu“?  To se donekle može i razumeti i objasniti ali zašto su Srbija i Republika Srpska decenijama ćutale i ćute i danas o istini da je u pitanju velika laž o ubijanju muslimanske dece, eško je i razumeti i prihvatiti? Zašto pred svet ni Srbija ni Republika Srpska nisu izneli i ne iznose ni danas neoborive, validne dokaze da su u pitanju konstruisane laži, gnusne tvrdnje o ubijanju nedužne dece? Problem koji je pred narodima koji su nekada bili deo bivše Jugoslavije nisu samo neistine o Srebrenici već i istine o svim zločinima, među kojima  i zločini nad srpskim civilim u Hrvatskoj i Bosni. Kada narodi budu spremni da sagledaju istinu o tragediji u kojoj su i jedni i drugi bili i žrtve i počinioci zločina, tada možemo da se korak po korak približavamo jedni drugima. Samo istina o globalnim dešavanjima u ratu može da bude osnov za početak prvih odlučnih koraka ka opraštanju i budućem suživotu…

Da li je bilo tako, kako opisuje mit sa stvorenim neistinama o zločincima i žrtvama, samo u ratu između tri naroda, hrvatskim, srpskim i bošnjačkim, u Bosni? Nije. Mogo toga među narodima u današnjim državama, bivšim Republikama u bivšoj Jugoslkavii, nije istinito. Iz razloga što je laž opstala i u javnosti velikim delom prisutna i danas (ne samo o građanskom ratu) portal www.koreni.rs otvara ovim tekstom novu rubriku: DA LI JE TAKO…

Sledeći tekst će pružiti deo istine za koju se ni Beograd ni Banja Luka nikada nisu potrudili da svet sazna o mnogo čemu, što bi svet trebalo da zna, a govorili su najčešće u jutarnjem programu televizije Pink. Čak ni u satima i satima ispričanih istih priča od istih ljudi, nismo ni čuli, ni videli nešto što bi nam pomoglo da uporedimo počinjene zločine (ili genocid) nad zarobljenim a do njihove predaje naoružanim muslimanima u Srebrenici, sa ubijenim srpskim civilima u Sarajevu, koji nikada nisu bili naoružani. Među više od 3000 ubijenih nenaoružanih civila u Sarajevu bili su mnoge majke srpske dece, ali i deca, što bi moglo da se opiše formulacijom genocida… 

Ko je i gde ubijao maloletnu decu i njihove majke? U rubrici „Da li je tako“ nećemo nikoga optuživati bez dokaza. U nastavku ove teme iznećemo istinu (ili laži?) o namerama uništenja jedne etničke grupe… o genocidu ili „genocidu“ u Srebrenici… ali i drugim mestima gde je počinjen (ili nije?) zločin nad srpskim civilima… Da li ti zločini nad Srbima mogu da se svrstaju među Genocid ili „Genocid“, počinjen od drugih naroda, zaključićete sami….

Nikola Janić