Evroamerički „pospremači“ tuđih istorija, kultura, etičkih nazora i života bez sumnje likuju. Njihovi, kako bi rekao nedavno upokojeni akademik Predrag Piper, „predradnici na terenu“ – razni natofili i briselofili te svakojaki drugi satanofili, i neukofili, iz srpske će se prestonice i kaljuge sopstvenog interesnog „bivstva“ još jednom pokloniti „mudroj politici“ vođe i uvećati svoje bankovne račune. Srpski pak narod koji se još uvek rukovodi porukom epske nam majke „Nemoj sine govoriti krivo…“ iznova će ginuti od stida. Na listi onih zemalja koje su glasale za suspenziju Ruske Federacije iz Saveta za ljudska prava UN nalazi se i Srbija. Ako je srpski glas pri prethodnoj osudi „agresije“ mogao biti i bio pravdan navodnom doslednošću i brigom za Kosovo i Metohiju, čime se to može pravdati podizanje ruke u potonjem slučaju? Koje je to videozapise samohvalisavi „novi Pašić“ video koji dokazuju svesno kršenje ljudskih prava od strane ruskog državnog rukovodstva i ruskih vojnika na terenu Ukrajine? Ako li će sramni čin iznova obrazložiti zaluđenom puku kao moranje „u interesu Srbije“, čemu onda klicanje o tobože samostalno vođenoj politici, neutralnosti i sl.?
Vlasti Srbije (ne i Srbi) pridružile su se i ovog puta vekovnim baštinicima zla koji su, na primer, australijske Aboridžine proglasile divljim životinjama koje svako može loviti, kasapiti i delovima njihovih tela kititi evropske muzeje. Vlasti Srbije (ne i Srbi) pridružile su se onima koji obilatom potrošnjom ubilačkih sredstava (taman kao Kinezi pirinča) diljem sveta čitav poslednji vek finansiraju život sopstvene „pastve“. Kakav li je život koji se održava smrću miliona nedužnih ljudi širom sveta (od Hirošime i Nagasakija preko Vijetnama, Srbije, Iraka, Libije, Avganistana…)? Vlasti Srbije (ne i Srbi) stali su na stranu onih čiji su bombarderi o Vaskrsu devedeset devete u pomamnom olbrajtovanju i blerijadi ponad Srbije istresali smrtonosne tovare posred srpske molitve, ubijali nam malene Milice, Vladimire, Julijane, satirali grobove i mostove, sve naše Aleksince i Surdulice. Vlasti Srbije (ne i Srbi) stale su na stranu onih pod čijim su patronatom izvršeni masakri na Livadicama, masakri, u istom danu i u žitnom polju, starogradskih Janićijevića, Stojanovića, Odalovića, Živića, Cvejića, Dekića, Tepšića, masakri obilićkih Stolića te Mirosavljevića, goraždevačkih Jovovića, Dakića, gračaničkih Popovića, prištinskih Bašića, Tomanovića… Vlasti Srbije (ne i Srbi) stali su na stranu progonitelja Dostojevskog Tolstoja, Čajkovskog i inih ruskih mislilaca i umetnika koji su svojim delima i idejama svejedinstva oplemenili čitav svet. Konačno, vlasti Srbije (ne i Srbi) stale su na stranu iznova povampirenog evroameričkog nacizma.
Srpske vlasti (ne i Srbi) pogazile su sećanje na Mihaila Grigorjeviča Černjajeva, generala koji se 1876. viteški borio za slobodu Srbije, na pukovnika Nikolaja Rajevskog koji je u istoj borbi položio i svoj život. Srpske vlasti (ne i Srbi) pogazile su sećanje na blizu 30 miliona Rusa i drugih pripadnika sovjetske države koji su dali život za slobodu, iskreno verujući, neke bolje Evrope. Vlasti Srbije (ne i Srbi) glasale su protiv Maksima Terentjeviča Suvorova koji je počev od 1826. iznova i nesebično opismenjavao Srbe pritisnute austrougraskom čizmom. Vlasti Srbije (ne i Srbi) narugale su se Vladimiru, Igoru, Romanu, Alekseju, Vjačeslavu, Genadiju i mnogim sličnog imena pristiglim 1999. g. iz zemlje, jedine koja se po rečima slavnog Nemca Rilkea, „graniči sa Bogom“ bez čije medicinske i druge pomoći mnogi kosovskometohijski sužnji ne bi preživeli. Vlasti Srbije (ne i Srbi) omalovažile su sve napore ruskih predstavnika u Ujedinjenim nacijama da sačuvaju teritorijalni i moralni integritet Srbije, sve napore grupa i pojedinaca – naučnika, umetnika, sveštenika da, materijalno i moralno, pomognu postradalom narodu Kosova i Metohije. Kako li se oseća Ženja, moj i prijatelj svih Srba, danas i u Beogradu? To je onaj Evgenije Baranov koji je svoju kosovskometohijsku misiju započeo 1998. u Deviču, potom snimio najbolji dokumentarni film o Kosovu i Metohiji, pa ne prekidajući vezu sa našom svetom zemljom, i danas sa mesta direktora Ruskog doma u Beogradu, na nešto drugačiji način, nastavlja davno započeti posao.
Srpske vlasti su glasanjem u Ujedinjenim nacijama stale na stranu vinih a protiv nevinih, uključujući i Ukrajince, trenutne žrtve evroameričke strategijske i medijske pomame sa svim obeležjima, već viđenog, nacizma.
autor:Mitra Reljić
