Glas na lokalnim izborima: Moć ili birači „na povocu“

0
172
  • Učlanila me odbornica Srpske napredne stranke. Već je stigla do gradonačelnika a on prihvata to što mu ona sugeriše. Očekujem svaki dan da počnem da radim u gradskom komunalnom preduzeću, priča Kragujevčanin, koji poput drugih sagovornika Glasa Šumadije ne želi da mu se pomene ime.

Što je i razumljivo jer ovaj, kako sam kaže poštovalac lika i dela Vojislava Šešelja, ne planira na narednim izborima da glasa za stranku čiji je član postao zbog posla:

  • Znam ko sam i šta sam, a mogu da se učlanim bilo gde.

Njegov kolega po razlozima za angažman u vladajućoj stranci, zaposlio se u srednjoj školi bez odgovarajućeg obrazovanja, svestan je da je budući „kapilarni glas“:

  • Svi koji smo zaposleni na određeno vreme smo „kapilarni glasovi“. Država ispunjava uslov prema MMF-u da nema zapošljavanja, svako od nas ima obavezu da obezbedi još 15-20 sigurnih glasova

Da li glas na lokalnim izborima ima moć ili cenu?

Većina naših sagovornika smatra da ima – cenu.

 

Poslednjih četvrt veka direktor u više kragujevačkih javnih komunalnih preduzeća kaže da je stranačkog zapošljavanja bilo uvek. Smatra da je  Srpska napredna stranka napravila razliku u odnosu na sve druge jer kroz radni angažman na određeno vreme „drži na povocu“ članove i birače.

  • Recimo, 1996. godine kragujevačkim preduzećem Vodovod i kanalizacija upravljao je SPO. Dođe inspekcija rada i kaže da nemamo čuvare na vodosistemima… I zaista, kada smo došli na vlast 1996. godine, nismo imali čuvare, nismo, zapravo, imali ništa u firmama. Inspekcija nam naloži da moramo da imamo odgovarajući kadar i mi primimo. Ne mogu da grešim dušu, po mesnim odborima stranke smo imali spiskove i tako ih zapošljavali.

Tvrdi da u Kragujevcu od 2010. godine, kada je na vlasti Zajedno za Šumadiju, a on i dalje direktor, nema zapošljavanja „po stranačkoj liniji“, iako ih partija preporučuje:

  • Oni dođu u prostorije stranke, iako sa ZZŠ nemaju nikakve veze. Uglavnom je reč o socijalnim slučajevima. Članovi stranke su se, čak, ljutili jer smo zapošljavali ljude koji nisu bili aktivisti. I to odgovorno tvrdim.

Sagovornik Glasa Šumadije, inače politički aktivan od 1990. godine, tvrdi da zaposleni u kragujevačkom javnom sektoru do dolaska SNS-a na vlast nisu bili glasači vladajuće stranke.

  • Srpska napredna stranka ne pravi tu vrstu greške. Oni u izbornom postupku proveravaju te ljude da li izlaze na izbore. Imaju spiskove, idu od kuće do kuće, ljudi se drže na „povocu“ – zaposleni su ili preko agencije, ili na određeno. Šah-mat pozicija. Ne zapošljavaju se na određeno da bi se podstakli da rade, već da glasaju. I to se prvi put dešava u Kragujevcu. Mi smo odmah zapošljavali za stalno, jer je bila ideja da se reše socijalni slučajevi, iako nismo bili Centar za socijalni rad.
Da Vas podsetimo:  Rekao "ne" izvršiteljima: "EPS legalizovao pljačku!"

Glas Šumadije je već pisao da je u 2020. godini, neposredno pred uvođenje vanrednog stanja u Srbiji i par meseci pred lokalne izbore, Javno komunalno preduzeće „Šumadija“, koje već ima 581. zaposlenog, angažuje i 178 radnika preko agencije. Reč je, uglavnom o vozačima, radnicima na čišćenju javnih površina, ali i kontrolorima u službi javnog saobraćaja… (http://www.glassumadije.rs/jkp-sumadija-178-radnika-angazuje-preko-agencije/)

Photo by Nebojsa Raus

Da angažman radnika preko agencija zarad obezbeđivanja sigurnih birača nije kragujevačka specifičnost, potvrđuje i izjava potpredsednice Narodne stranke u Čačku Violete Marković, povodom nedavnih požara u fabrici namenske industrije „Sloboda“ u tom gradu. Marković je u izjavi za TV N 1 rekla da je rad u fabrici doveden „na vid robovlasništva“, jer u namenskoj „rade i radnici koji se angažuju preko nekih agencija i koji ne uživaju nikakva prava u odnosu na one koji imaju ugovor o radu“.

Te informacije je, kako je rekla, dobila od upravo tih radnika koji su ranije radili preko agencija, ljudi koji su bili na prvivremenim poslovima i koji nisu radnici fabrike.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-agencijskom-zaposljavanju.html

Ocenila je i da je to dodatno zapošljavanje u fabrici, preko agencija, povezano sa vrhom vlasti.

  • Pošle godine kada su dobili otkaze trebalo je da se obrate za dokumentaciju frizerskom salonu u Čačku da bi mogli ponovo da se prijave birou za nezaposlene, navela je Marković.

Nisu, međutim, samo radnici „na određeno“. Transparentnost Srbija predstavila je u junu mesecu rezultate istraživanja o transparentnosti rada, stručnosti menadžmenta i i zakonitosti pozicija vršilaca dužnosti direktora u javnim preduzećima i drugim državnim preduzećima na koja se primenjuje Zakona o JP.

Reč je o istraživanju „Razrešenje v.d. statusa u javnim preduzećima“ koje je realizovano uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti, govoreći o rezultatima istraživanja primene Zakona o javnim preduzećima u 34 firme u republičkom vlasništvu, naveo je da se od situacije da su javna preduzeća partijski plen prešlo u novi stadijum, „gde nije reč samo o tome da je nešto što je javno dobro pod direktnom političkom konrolom, već se u velikoj meri ušlo u situaciju bezakonja“.

Da Vas podsetimo:  Arandarenko: Ljudi su najveći izvozni proizvod Srbije

Ne samo da imamo partijski postavljene vršioce dužnosti direktora koji su na položaju koji ih čini direktno zavisnim od Vlade, ili onoga ko je odlučio da se nađu na tim mestima, „već smo došli u situaciju da preko polovine preduzeća uopšte nema zakonitog direktora ili v.d.“.

  • Vlada treba „da postavi bilo koga, samo da imamo makar trenutno pokrivenu situaciju da to budu zakoniti vršioci dužnosti. Izloženi smo ogromnoj opsanosti od mogućih šteta usled toga što se odluke donose od strane nekih lica koja na to nemaju nikakva veća prava nego vi ili ja, upozorio je Nenadić.
  • Svi ovi problemi posebno su aktuelni s obzirom na predstojeće izbore, zbog mogućih zloupotreba za potrebe izbornih kampanja i nema vremena da se čeka bilo kakva izmena zakona u tom pogledu, bolje je da se za početak primeni sadašnji, rekao je programski direktor TS.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_preduzecima.html

Prema rezultatima istraživanja TS, i u više od polovine preduzeća, 18 od 34, čiji je osnivač Republika Srbija uopšte nemamo zakonitog direktora ili v.d. direktora, dok su u pet preduzeća direktori imenovani bez konkursa i nema podataka o statusu. Takođe, u 16 preduzeća čiji je vlasnik država od 2012. do danas ni dan nisu imali direktora izabranog na javnom konkursu.

To su Srbijagas, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Srbijašume, Putevi Srbije, Stara planina, Emisiona tehnika i veze, JP NP Kopaonik, JP NP Đerdap, JP NP Šar planina, Železnice Srbija ad, Srbija voz ad, Srbija Kargo ad, Infrastruktura železnice Srbije ad, Koridori Srbije doo, Metohija doo. Za dva, kako je naveo, nema dostupnih podataka za određeni period pa se ne može tačno utvrditi da li su ikada raspisivani konkursi – Rezervat Uvac doo i Park Palić doo.

Novinar Slobodne Evrope Branko Vučković ocenjuje da su „stranke preuzele ulogu i posao Nacionalne službe za zapošljavanje“:

  • Posebno je opasno što se do direktorskih i menadžerskih fotelja ne stiže na osnovu obrazovanja, znanja i sposobnosti već isključivo po partijskoj pripadnosti. Više nego tužno je da je partijska knjižica neophodna i za radna mesta čistačice.  Identična situacija je i u Kragujevcu, a izbor direktora svih javnih preduzeća i institucija govori u prilog tome i dokaz je koliko je ta praksa raširena.Vladajuća  partija i njihovi koalicioni partneri na taj način obezbeđuju sigurne glasove na lokalnim i republičkim izborima, a istovremeno izbegavajući pravne procedure, zloupotrebljavaju instituciju konkursa i transparentnost, otvarajući prostor za manipulacije. Ljudi zaposleni preko partijskih veza su u neku ruku njihovi politički taoci koje koriste za mitinge i druga stranačka okupljanja.
Da Vas podsetimo:  Zašto nemamo radne sudove u Srbiji?

Vučković podseća i na autobuse koji, kako kaže, u vreme mitinga „krstare Srbijom“ i koji su popunjeni upravo radnicima iz javnih i komunalnih preduzeća.

Polazak pristalica SNS-a na miting u Beograd i doček ruskog predsednika

Građanska aktivistkinja Aleksandra Kostić smatra da glas na biračkom mestu ne dobija cenu samo zapošljavanjem, već i drugim obećanjima – poput lošeg asfalta.

  • Kvantitetom asfaltiranja i zapošljavanja građani odustaju od kvaliteta te je dovoljno da se “prospe” asfalt po kamenu koji će prva jača kiša da odnese jer nije urađena kišna kanalizacija ili će zaposlenje biti na nebezbednom radnom mestu sa minimalnom platom pa se lako dogode neki novi Lučani baš kao pre četiri godine.

Kostić kaže i da „ova vlast uz minimalna i nedovoljna ulaganja dobija glasove koje naplate iznosima koji se mere stotinama miliona“.

  • Ono što jeste odlika trenutne vlasti jeste jasan i vidljiv kukavičluk jer se odluke donose tek kada se narod pobuni.

Što se nedavno dogodilo u Kragujevcu. Žitelji naselja koje važi za uporište Srpske napredne stranke blokirali su ulicu, jer im je u predizbornoj kampanji vladajuća stranka obećala asfalt. Prošlo je godinu dana, nikakvih radova u međuvremnu nije bilo, a problem je „rešen“ nakon protesta i posete gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića. (http://www.glassumadije.rs/treci-dan-blokade-bresnicke-ulice-niko-im-se-nije-obratio-iz-gradske-uprave-blokada-se-nastavlja-od-ponedeljka-do-daljeg/,

Ponekad je partijska kontrola toliko glupa da postane predmet podsmeha. Kao kada je, pre sedam godina, Nadzornim odborom Apoteka u Kragujevcu, umesto lekara specijaliste, rukovodio specijalista za klimatizaciju i grejanje. Koji je odnedavno šef odborničke grupe SPAS-a u Kragujevcu, stranke koja se na čelu sa Aleksandrom Šapićem kolektivno učlanila u SNS.

 

Izvor: Glas Šumadije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime