U jednom od svedočenja kancelariji Specijalizovanog tužioca u Hagu, jedan od bivših lidera “OVK”, Hašim Tači, tvrdio je da je Glavni štab “OVK” postojao samo na papiru, negirajući da su članovi štaba imali kontrolu nad ostalim pripadnicima formacije. Suprotno se tvrdi u osporavanom nacrtu Zakona o zaštiti vrednosti borbe “OVK”.
“Oslobodilačka Vojska Kosova (OVK) – Vojna formacija naoružana i organizovana na dobrovoljnoj osnovi, sa prepoznatljivom uniformom i oznakama, sa organizacionim jedinicama i komandnim lancem pod upravom Generalnog Štaba, pod civilnom kontrolom političkog rukovodstva, sa jasnom misijom zaštite naroda Kosova i oslobođenja zemlje od okupacionih vojno-policijskih snaga i uprave Srbije na Kosovu“, stoji u članu 3 stavu 1.2 trenutne verzije nacrta ovog zakona ovde prenetog bez lektorisanja.
Međutim, kako se optuženi pred Specijalizovanim većima Kosova, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, sva četvorica članovi Glavnog štaba OVK, terete za udruženi zločinački poduhvat, prvi argumenti odbrane pojedinih od njih bili su da do udruženog zločinačkog poduhvata nije moglo doći jer je „OVK bila minimalno organizovana“, i da je „komandni lanac i komunikacija unutar OVK bila slabo organizovana i fragmentovana“.
Ovo su bile ocene Bena Emersona, branioca jednog od predlagača ovog nacrta zakona – Kadrija Veseljija, dok su s druge strane, svedočenja Hašima Tačija u vezi sa ulogom Glavnog štaba „OVK“, prema jednom od dokumenata tužilaštva, još drastičnija:
„Nije postojala tajna služba OVK, niti da su glavni štab OVK ili privremena vlada ikada funkcionisali, osim što su postojali samo na papiru“, rekao je Tači specijalizovanom tužiocu jula ove godine.
O nacrtu Zakona o vrednostima rata „OVK“
Postupak u vezi sa usvajanjem „Zakona o zaštiti vrednosti rata OVK“ pokrenut je još 2018. godine od strane tadašnjeg predsednika kosovske skupštine, Kadrija Veseljija. On je skupštini potom prosleđen u oktobru mesecu 2018. godine.
Međutim, skupština, odnosno parlamentarna grupa koja je ujedno i predlagač zakona, potom je zatražila mišljenje kosovske vlade o usklađenosti nacrta zakona sa normativima EU.
„Odredbe ‘Nacrta zakona o zaštiti ratnih vrednosti Oslobodilačke vojske Kosova’ nisu regulisane zakonodavstvom EU, kao takvo ovo polje aktivnosti ostaje pod internom nadležnošću država članica EU“, saopšteno je u odgovoru vlade, koja je potom 17. jula vratila skupštini nacrt zakona na razmatranje.
Nakon što je razmotren u skupštinskim odborima, prosleđen je skupštini na prvo čitanje, a na dnevni red plenarne sednice Skupštine Kosova prvi put je došao avgusta ove godine.
Međutim, nakon niza reakcija međunarodnih predstavnika na Kosovu, a među kojima je prednjačio ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet, a zbog zabrinutosti u vezi sa kriminalizacijom slobode govora, nacrt ovog zakona vraćen je odborima na izmenu.
Između ostalog, prvi nacrt ovog zakona predviđao je:
“Svaki javni službenik ili građanin Republike Kosova dužan je da u svako doba i u svim okolnostima u zemlji i inostranstvu poštuje i štiti vrednosti borbe, određene ovim zakonom”, a za kršenje ove odredbe predviđena je bila zakonska sankcija, mada bez preciziranja i koja.
Izvor: Kossev.info
