Godina uspravljanja poniženog čoveka

“Ako se budete trudili i uradite sve što smo se dogovorili, ja vam  obećavam da ću na sledeći sastanak doći novim automobilom”. Ovako je vlasnik jedne evropske firme koja ima filijalu u Srbiji nehotice, na indirektan način objasnio suštinu poretka koji dominira poslednjih decenija i koji je svet uvalio u ćorsokak.

Taj sistem koji u centar stavlja kapital a ne čoveka, ne porodicu, iznedrio je francuske “žute prsluke”. “Žuti” su trenutno veća briga svetskih finansijskih krugova i neoliberalne vrhuške nego Rusija i Kina. “Prsluci” su potkopali temelj sistema u kome je sve podređeno ličnom i trgovačkom interesu.

Ova 2018. je godina u kojoj se uspravio običan čovek koji živi u strahu od otkaza, od siromaštva, koji sve teže školuje decu i otplaćuje kredite. Koji vidi da je njemu lošije, a da gazde i birokrate žive sve bolje. I da su ovi drugi u funkciji ovih prvih.

Bunt je morao da krene iz Francuske. Nema ništa logičnije nego da se pobuna protiv osiromašenja i sve većih nejednakosti desi u zemlji koja je prva ukinula feudalizam. Francuska revolucija, pad Bastilje, Pariska komuna, i sada “žuti prsluci” su sinonimi borbe za slobodu, pravdu i egzistenciju.

Posle Francuske protesti su počeli da se šire kao zaraza. U Belgiji i Holandiji protiv cena goriva, u Mađarskoj protiv robovlasničkog zakona o radu koji poslodavcima daje pravo da traže od zaposlenih do 400 sati prekovremenog rada godišnje. U Albaniji su ustali studenti zbog visokih školarina.

A sad malo i o nama. Jesu li “žuti prsluci” mogući i u Srbiji? Ne da su mogući, već ih gledamo na ulicama Beograda već četvrtu subotu zaredom. Dobro, ne zovu se tako i nisu protesti zbog cene goriva jer su problemi veći nego u Francuskoj, Belgiji, Holandiji… Ovde je, sem najmanjih plata u Evropi i najskupljeg goriva, problem i u razorenim institucijama, i medijskom mraku, i kosovskom čvoru, i korupciji, i partijskoj državi…

I plus “trovanje” podanika – da smo sirotinja zbog Albanaca, zbog Hrvata, zbog Mila, zbog Bakira… dakle zbog “neprijatelja” koji su svuda oko nas. O Trampu da i ne govorimo.

Niko, dakle, nije dobar sem naše “nepogrešive” vlasti. I što je najgore sve rečeno za nas važi za ceo region, samo se spisku “neprijatelja” dodaje Srbija. Zbog takvog stanja nezadovoljstvo u Srbiji i regionu je veće nego u Francuskoj, ali su protesti manji upravo zato što se narodu ispira mozak. Sitaucija se ipak menja.

I tako se rodila Banjaluka koja je trenutno simbol otpora bezumlju vlasti koja ne preza ni od ubistva svojih građana. Tragedija porodice Dragičević postala je “žuti prsluk” regiona. Od tog protesta i vlasti u regionu strahuju. Banjaluka pokazuje da se volja naroda ne može zaustaviti ni policijom, ni suzavcem, ni zastrašivanjem, a ni taktikom malih ustupaka.

I baš kao što će Brisel i Berlin pomagati Parizu da se odupre “žutim prslucima”, tako će i režimi u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci, Zagrebu… međusobno sarađivati da se protesti u bivšoj Jugi ne rasplamsaju. Jer, pad jedne garniture poljuljaće i sijamsku braću. Zato će 2019. biti godina protesta, možda i raspleta.

Srećna nam bila!

Milenko Vasović
Izvor: BIZLife