Indirektna šteta zbog taksi mnogo je veća od novčanih gubitaka, jer su srpski privrednici izgubili tržište na koje se neće lako vratiti
Prošlo je godinu dana od kada su diskriminatorne, jednostrane i anticivilizacijske takse na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, koje ne postoje nigde u svetu, uvedene od strane Prištine. Prvo su takse uvedene 6. novembra 2018. u visini od 10 odsto, a 21. novembra povećane na čitavih 100 odsto. Uvođenje taksi je besmislen potez koji nije uveden iz ekonomskih, već iz političkih razloga i koji je na kraju doveo do prestanka političkog dijaloga.
Vlada samoproglašenog Kosova uvela je takse u cilju, kako su tada rekli, jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti, ali i radi zaštite vitalnih interesa Kosova, zbog „agresivne kampanje Srbije protiv Kosova na međunarodnom planu“. Priština se na taj potez odlučila, pošto je posle nekoliko neuspešnih pokušaja, pretrpela fijasko odbijanjem članstva u Interpolu. Iako su ekonomski efekti znatni, jasno je od početka da se radilo o političkoj meri. Ideja je bila da se Beograd primora da zaustavi „kampanju“ za povlačenje priznanja tzv. kosovske nezavisnosti, što je Priština ocenila kao „destruktivno ponašanje“ Srbije.
Od inspekcije na Kosovu zatraženo je da se uklone svi proizvodi koji imaju bilo koju drugu oznaku na etiketi osim „Republika Kosovo“, jer se jedino na taj način postupa u skladu sa Ustavom i zakonima tzv. Kosova. Beograd nije primenio kontramere, ali je čvrst u stavu da bez ukidanja taksi nema nastavka dijaloga sa Prištinom, a time ni rešavanja pitanja Kosova, odnosno sporazuma o normalizaciji odnosa na čemu insistira međunarodna zajednica. Takse su blokirale dijalog, ali je Priština ostala uporna, iako su Brisel i Vašington najpre, a potom i i gotovo cela međunarodna zajednica, tražili njihovo ukidanje, očekujući, istovremeno, da Beograd zaustavi napore na povlačenju priznanja.
OGROMNA ŠTETA
Bivši tzv. kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, poručio je svom mogućem nasledniku Aljbinu Kurtiju da bi ukidanje te mere prema Beogradu, bez prethodnog priznanja kosovske nezavisnosti, bila „katastrofalna politička greška“. Kurti je ovih dana poručivao da od taksi ne odustaje, štaviše – najavljuje reciprocitet u odnosima sa Beogradom, te očekuje ne samo obustavljanje aktivnosti na povlačenju priznanja, već, kako je najavio, niz drugih stvari, odnosno, da Srbija prihvati, recimo, dokumente i tablice „Republike Kosovo“.
Iz Carine Kosova navode da je „uvoz iz Srbije i BiH umanjen za 99 odsto i da je uvoz iz te dve države za godinu dana iznosio šest miliona evra“. Vrednost godišnjeg uvoza proizvoda iz Srbije (pre takse) bila je oko 450 miliona evra, a iz BiH oko 85 miliona evra. Godinu dana od uvođenja zaštitne mere, uvoz tokom ovog jednogodišnjeg perioda iz Srbije manji je za oko 440 miliona evra, a iz BiH za oko 80 miliona evra, rekao je direktor Carine Kosova.
On tvrdi da sa carinskog stanovišta manje robe iz centralne Srbije i BiH nema većeg uticaja na tržište kosovske teritorije, jer, kaže, ta roba se nadomešćuje iz drugih zemalja. U početku je, dodao je, bilo teško, jer su takse uvedene krajem prošle godine pa je preduzećima bilo verovatno teže da pregovaraju o novim ugovorima i da pronađu nove kanale snabdevanja zamenskim proizvodima. „Ali, od januara ove godine ti proizvodi dolaze iz drugih zemalja regiona ili zemalja Evropske unije“, naveo je direktor Carine Kosova. Govoreći o proizvodima iz centralne Srbije i BiH kojih ima na tržištu kosovske teritorije, kaže da je reč o malim količinama robe, koja se ne dobavlja iz EU zbog visokih troškova prevoza. „Troškovi slanja iz EU su visoki, pa tu robu trgovci donose iz Srbije ili BiH. Reč je o malim količinama i uglavnom su to neki prehrambeni proizvodi i delovi za automobile.
U Udruženju savremene industrije glinenih proizvoda Srbije rekli su da je isporuka glinenih proizvoda iz Srbije na KiM od novembra prošle godine, kada su uvedene takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, svedena na nulu. Deset proizvođača opeke, keramičkih pločica i crepa u Srbiji praktično su ukinuli izvoz na Kosovo, a gubitak po fabrici na mesečnom nivou je 300.000 evra. Dodaju da su veliki gubitak pretrpeli proizvođači čije su fabrike na jugu Srbije i kojima je Kosovo bilo najveće tržište.
Prema zvaničnim srpskim podacima, pre uvođenja jednostranih taksi, oko 1,2 miliona evra dnevno ili više od 440 miliona evra godišnje bila je vrednost proizvoda koji su iz Srbije ulazili na tržište KiM, a iz BiH oko 80 miliona evra. Ova mera direktno je pogodila preko 2.600 preduzeća iz Srbije, a oko 2.500 preduzeća barem jednom nedeljno iz svojih proizvodnih pogona robu je vozilo do prodavnica širom KiM. Pre uvođenja taksi, centralna Srbija je sa 13,3 odsto imala najveći udeo u ukupnom uvozu Kosova.
Prema podacima Privredne komore Srbije, privreda zemlje, za godinu dana koliko se primenjuju takse, pretrpela je štetu od oko 400 miliona evra. Za toliko je robe manje isporučeno na teritoriju KiM. Sve do uvođenja taksa, postojao je trend rasta plasmana robe proizvedene u centralnoj Srbiji na tržište KiM, i to za 8,2 odsto, navodi PKS. Za devet meseci 2019. isporučeno je robe za 41,99 miliona evra, što je za oko 300 miliona evra manje nego u istom periodu 2018. godine. Najveće gubitke pretrpeli su NIS, zatim Železara iz Smedereva, kao i kompanije iz prehrambene industrije (Bambi, Dijamant, Viktorija, Sunoko i dr.) Ulazak robe iz centralne Srbije na KiM opao je u proseku za više od 80 odsto na mesečnom nivou. Osim srpske privrede, najveće posledice nerazumne političke odluke Prištine trpe i građani i privreda KiM.
Kolika će se šteta naneti budžetu Srbije znaće se na kraju ove godine, ali sigurno će se uvođenje takse negativno odraziti i na ukupni BDP zemlje, po navodima predstavnika vlade za oko 0,5 odsto. Najgori scenario je da bi to moglo da utiče sa 0,8 odsto na BDP, što bi praktično značilo da niko od privrednika koji isporučuju robu na KiM nije našao neka alternativna tržišta. Prema jednoj ranijoj proceni pojedinih nezavisnih ekonomista od kraja prošle godine, naneta šteta iznosila bi čak od 0,15 do 0,18 odsto BDP-a u 2019, ako bi faktička zabrana isporuka trajala godinu dana.
POLITIČKA KORIST
Indirektna šteta zbog taksi mnogo je veća, a to je gubitak tržišta za srpske privrednike, čak i kada one budu ukinute. Oni se na tržište KiM neće lako vratiti, jer su ga zauzeli sa svojom robom privrednici iz zemalja u okruženju. Grčka je 3,5 puta povećala izvoz, ali i druge zemlje kao što su Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Makedonija. Ove zemlje plasiraju robu slabijeg kvaliteta, a prodaju se na KiM po znatno većim cenama.
Na primer, pšenicu plaćaju 15 evra po toni skuplje nego kada su je nabavljali iz centralne Srbije, a srpska je znatno boljeg kvaliteta. Litar običnog mleka u tetrapaku koji je bio 80 dinara, sada je 120 dinara, kolika je i cena jogurta. Hleb i žitarice na KiM poskupeli su za 12,5 odsto. Oni su probali da uvoze nešto slično srpskoj „plazmi“ iz Italije i Bugarske, ali nije bilo potražnje za tim proizvodom. Uvoz pića kompenzovali su iz Austrije i Makedonije, uvoz benzina iz Makedonije, Grčke i Albanije, šećera iz Francuske i Poljske, ali cenu plaćaju njihovi potrošači, jer su te cene veće u odnosu na cene srpskih proizvoda. Kosovo i dalje ima negativan trgovinski bilans, jer srpsku robu nisu zamenili domaći proizvodi, već uvoz iz drugih zemalja.
Kosovo je do kraja septembra 2019. isporučilo u centralnu Srbiju robe u vrednosti 13,6 miliona evra, a u istom periodu prošle godine 24 miliona evra. U PKS navode da je ove godine u centralnu Srbiju ulazila 181 vrsta proizvoda sa KiM, na prvom mestu cevi, zatim smrznute maline, lignit, dušeci, vino, različiti materijali, radijatori za centralno grejanje, gvožđe i čelik. Ova lista proizvoda nije se značajnije promenila u odnosu na prošlu godinu.
Srbija je četvrto tržište za plasman robe sa KiM, sa udelom od pet odsto. Roba koja sa Kosova ulazi u Srbiju, inače, mora da bude propisno deklarisana, odnosno ne sme da se navodi „Republika Kosovo“ kao zemlja porekla. Ministarstvo trgovine Srbije dalo je preporuku na koji način se roba deklariše. Na deklaraciji, kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza, može da se navodi „Kosovo*“ (sa fusnotom koja upućuje na Rezoluciju UN 1244), „Kosovo/1244 RS“ „Kosovo, Srbija“, „Kosovo/Srbija“ ili „Unmik/Kosovo“. Svaka od tih oznaka mora da bude istaknuta i na latinici, navode u Ministarstvu trgovine.
Najveće štete od taksi imaju građani srpske nacionalnosti, ali i Albanci, jer je poskupela roba na KiM, dok štetu trpe i proizvođači, jer su sirovine nabavljali u Srbiji. Takse su donele samo političku korist albanskim pojedincima, koji će ih politički materijalizovati. Tim Međunarodnog monetarnog fonda koji je nedavno boravio u Prištini, ocenio je da su uvedene takse povećale cenu potrošačke korpe građana na celoj kosovskoj teritoriji, naročito prehrambenih proizvoda, što je uticalo na domaćinstva sa nižim prihodima.
I predsednik kosovske Privredne komore je izjavio da zbog uvedenih taksi na robu iz centralne Srbije najveći gubitak trpi Kosovo, precizirajući da bi svi srpski proizvodi mogli da se zamene proizvodima iz EU, ali, kako je dodao, niko danas ne govori o tome da je mudrost poslovanja imati što manje troškove. „Ako jedan kamion bilo koje sirovine uvezemo iz Srbije – najviša cena je 500 evra, a za istu robu iz Italije ili Nemačke transport je 2.800 evra, pa se postavlja pitanje ko je tu direktno pogođen. To su proizvođači. Ako je proizvođač pogođen to direktno utiče na potrošača i konkurentsku sposobnost u regionu“, rekao je predsednik komore.
Taksa na robu iz Srbije drastično je smanjila priliv novca u posebni fond za razvoj opština na severu KiM. Naime, ovaj fond formiran je na osnovu Briselskog sporazuma 2013, a popunjava se novcem od carinjenja robe na prelazima na severu KiM. Do kraja prošle godine u ovaj fond stiglo je 15,5 miliona evra, od čega je približno 11 miliona dodeljeno opštinama na severu kroz finansiranje određenih infrastrukturnih i razvojnih projekata. Međutim, od uvođenja taksi do danas, sredstva iz Fonda nisu dodeljena za realizaciju nijednog projekta u nekoj od opština na severu Kosova.
TAKTIČKA IGRA
Sredinom ove godine zbog taksi razmatralo se uvođenje kontramera. Tako su Srbija i BiH razmatrale ideju da „ukoliko takse ne budu ukinute do samita lidera Zapadnog Balkana u Parizu 1. jula ove godine, dve zemlje će razmotriti uvođenje različitih modela kontramera, svesne da to nije najbolja, ali svakako jeste iznuđena mera“. To se, ipak, nije desilo što je dobro, jer centralna Srbija malo proizvoda nabavlja sa Kosova, a izbegnuta je i situacija pravljenja „veštačke raspodele krivice“, kada bi se zaboravilo koja strana je prva uvela takse. Beograd nije pribegao kontramerama i zbog sudbine ljudi koji žive na kosovskoj teritoriji, jer teško bi bilo naći meru koja bi mogla da pogodi jednu etničku zajednicu.
Takođe, Vlada Srbije razmatrala je i mogućnost pokretanja međunarodne arbitraže zbog prištinskih taksi, u skladu sa CEFTA sporazumom. Do toga nije došlo što je, takođe, dobro, jer je arbitraža, pre svega, relativno dug proces, čiji je ishod vrlo neizvestan, a podrazumeva rešavanje sporova između suverenih i priznatih zemalja, pa bi kosovska strana to mogla uz snažno lobiranje da iskoristi na određeni način u pravcu priznavanja i dobijanja atributa državnosti.
Iz Kancelarije za KiM ocenjuju da je godišnjica uvođenja anticivilizacijskih taksa, godišnjica neuspeha dela međunarodne zajednice da na prostoru Zapadnog Balkana osigura poštovanje vrednosti na kojima počiva savremena Evropa. Jednoj samovoljnoj grupi albanskih političkih lidera u Prištini dozvoljeno je da krši CEFTA i mnoge druge sporazume, iza kojih je svojim autoritetom stala EU. Osim što je srpski narod na KiM doveden u situaciju da se dovija da obezbedi goli opstanak, a Srbija podnela ogromnu ekonomsku štetu zbog samovolje Prištine, još veću štetu su pretrpela nastojanja da se problemi u regionu rešavaju dijalogom. Takse su za posledicu imale potpun gubitak kredibiliteta Prištine, kao strane u dijalogu i razotkrile želju separatista da svoju volju nameću jednostranim manifestacijama sile, navela je Kancelarija.
Do sada, nije bilo jačeg međunarodnog pritiska da se takse ukinu. Brisel i pojedinačne zemlje EU i SAD više puta, kao i UN i UNMIK, rekli su da je u pitanju kršenje CEFTA i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Priština potpisala 2016. i pozvali je da povuče kontraproduktivne takse, ali se to nije desilo.
EU se, u stvari, samo verbalno neuspešnim saopštenjima nebrojeno puta oglašavala u vezi ukidanja taksi. EU, kao posrednik u ovom procesu, osim prigodnih apela kojima je tražila povlačenje ili suspendovanje taksa, sve ovo vreme nije potezala mehanizme kojima je mogla da privoli Prištinu da povuče svoj potez. I SAD su se slično ponašale do sada, umesto da tzv. kosovskoj vladi zavedu oštre mere i uskrate konkretnu finansijsku pomoć, što bi trebalo da dovede do promene ponašanja albanskih zvaničnika. Izgleda, ipak, da sada nema tog autoriteta koji ima snage da povuče potez i natera Prištinu da ukine takse, i zato je ona shvatila da može ovako da se ponaša. Zemlje Kvinte, ne obazirući se na sve prethodne neispunjene obaveze kosovske strane, poput osnivanja Zajednice srpskih opština, smislile su novu mantru: Priština da ukine takse, a Beograd da ne lobira za povlačenje priznavanja kosovske nezavisnosti.
Od uvođenja taksi i povlačenja Srbije iz pregovaračkog procesa, dve strane su umesto napretka u normalizaciji odnosa postale još više udaljene. Postoji čvrst stav Srbije da se neće vraćati za pregovarački sto sve dok je odluka o uvođenju taksi na snazi, dok je stav dosadašnje vlade samoproglašenog Kosova da neće doći do ukidanja taksi dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova. Dalji tok pregovora sa Srbijom, kao i sam proces normalizacije odnosa koji treba da doprinese iznalaženju kompromisnog rešenja, svakako će umnogome zavisiti od stava nove tzv. kosovske vlade (posle izbora održanih na Kosovu 6. oktobra 2019.) prema odluci o ukidanju taksi. Ipak, po svemu sudeći, u pitanju je taktička igra Prištine, sa namerom da „razvuku“ a ceo pregovarački proces, očekujući promenu u Beloj kući sledeće godine i nekog američkog demokratskog kandidata, koji bi bio na liniji njihovih interesa i zbog toga neće žuriti da ukinu takse.
Prema istraživanju koje je obavio Kosovski demokratski institut početkom septembra ove godine, većina građana, 59 odsto, smatra da sledeća vlada ne bi trebalo da suspenduje takse kako bi otvorila put dijalogu sa Srbijom. Prema etničkoj pripadnosti, 61 odsto anketiranih iz albanske zajednice deli ovo mišljenje, 56 odsto anketiranih iz ostalih nevećinskih zajednica i samo 10 odsto anketiranih iz srpske zajednice.
Potreban je veći stepen ekonomske integracije na Zapadnom Balkanu, koji podrazumeva stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora, bez barijera i komplikovanih procedura koje otežavaju slobodan protok roba, ljudi, usluga i kapitala. Uslov za to je bezuslovno ukidanje taksi koje je uvela Priština. Kada će se to desiti neizvesno je, a Beograd nastavlja svoju politiku, odnosno želi kompromis, ali ne pristaje na necivilizacijske jednostrane akte prištinskih vlasti.
