Vozio sam se žičarama, lep je osećaj, naročito kada sa visine pukne pogled. Ali da sam kojim slučajem gradonačelnik Beograda zaustavio bih planiranu gradnju kalemegdanske gondole iz jednog, jedinog razloga – imamo mi preča posla.
Taman da se složi kompletna struka, svi urbanisti, svi statičari i ekonomisti i svi zavodi za zaštitu kulture i još da me građani mole da se to izgradi ne bih pristao. Taman da su prikupljene sve dozvole i sve pare i opet ne bih pristao. Rekao bih – to gradite bez mene.
Možda zato što me je otac premlatio kada sam pare za knjige potrošio na klikere i čokolade. Hoću da kažem ne možeš kupovati ogrlicu a nemaš čarape. Imam utisak da je baš ovde slična situacija
No, kako nisam, a neću ni biti gradonačelnik skromno predlažem da se kalemegdanska gondola gradi, ali da joj se promeni lokacija, pa da ide iznad Topčiderske reke.
Topčiderka je mala, ali je baš izvorno naša reka. I ona je naše ogledalo. Kakvi smo mi takva je i Topčiderka. Ko hoće da nas dobro upozna bolju sliku o nama ne može steći. Zato bi iznad nje valjalo montirati žičaru i pustiti gondole sa turistima. Neka uživaju i neka se krste.
Onomad nas je zamenik gradonačelnika stolnoga grada podsetio da ta Topčiderka “služi kao otvorena fekalna kanalizacija”. Toliko smo mi domišljati i kulturni. Šteta je da to naše rešenje ceo svet ne vidi. Zategneš žice, spustiš gondole što bliže koritu, da se i miris oseti i eto atrakcije. Turisti gore, a fekalije dole, “u mimohodu”, što bi rekao Radovan Treći.
Beograd ima na stotine lokacija sa sličnim ambijentom kao što je Topčiderska reka. Ada Huja, pa cela leva obala Dunava, delovi Mirijeva, Dedinja… a čim padne kiša gledamo decu iz Krnjače kako zaobilaze govna na putu do škole.
Svi gradski čelnici znaju da trećina Beograda nema kanalizaciju. Znaju i da se u reke sliva više od sto fekalnih izvoda. Velika je muka za građane koji žive u takvim uslovima. I to znaju sve vlasti i obećavaju rešenje u vreme svake izborne kampanje. A kad dobiju izbore okreću glavi od fekalija, onda je gondola važnija.
Cela Srbija je po pitanju kanalizacije još u 15. veku. Jedva da je 17 odsto površine pokriveno kanalizacionom mrežom dok u Evropskoj uniji taj procenat varira oko 80 odsto. I o tome niko ne priča. Mi i da nemamo problem Kosova ovakvi ne možemo u EU još za100 godina. I figurativno i praktično mi smo u g… do grla.
Ima još nešto: kalemegdanska gondola biće duga oko kilometar, sa visinskom razlikom manjom od 50 metara i koštaće 1,79 milijardi dinara ili oko 15 miliona evra. Na Zlatiboru se takođe gradi gondola- njena dužina je devet kilometara, biće najduža na svetu, sa visinskom razlikom 531 metar. I koštaće 13 miliona evra, iako ima mnogo više nosača i jednu veliku međustanicu. Nešto se ne uklapa.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
Nikako da se načudim ko i zašto u srpski jezik „ubacuje“ nepotrebne i nedolične nazive i izraze? Ako se prošetate nekada čuvenom beogradskom „štarftom“ -ulicom Kneza Mihaila, sudeći po nazivima prodavnica, izvinjavam se, po „novom“ srpskom jeziku „butika“ – kao da ste negde u SAD ili Francuskoj.
Tako sada i sa tom prokletom, nikome potrebnoj gondoli, potrebnoj samo onima koji preko nje žele da maznu pare od građana!
U svim novinama, na svim TV kanalima i td. samo GONDOLA PA GONDOLA!
Koliko znam, gondole po kanalima Vencije, služe za prevoz turista ali i ponekog „domorodca“. Ove žičare ili uspinjače sa kabinama za smeštaj korisnika se u mnogim EU državama ne nazivaju gondolama- osim kod nas. Da li su taj izraz u Beograd doneli ruralci, ne tako davno pridošli iz ko zna koje vukojbine pa sada rasturaju i Beograd i gradska znamenja, trgove i ulice, obaraju stara stabla i uvode neki novi jezik? Možda misle da tako deluju pametnije -naravno kao potvrde za sve kupljene ili na drugi našin smuvane diplome, magistrate i doktorate? Verovatno. I ona blajhovana „gospođa ministarka“ nas „ubi“ pokušajima da svaku zakrpljenu i popravljenu ulicu „REHABILITUJE“. Nigde ne pominje da su one očigledno samo provizorno opraviljene ili su samo zakrpljene silne rupetine, jer sve odmah propada -baš po srpskoj izreci „drži bure vodu dok majstoi ne odu“. Kao da su ulice, trotoari i podzemni prolazi u Beogradu, svojim izgledom dobri za snimanje filmova strave i užasa, bili NEPRAVEDNO OSUĐENI zato što su takvi, pa ih sada, dostojno jednog Nućića, „gospođa ministarka“ REHABILITUJE!
Slično je i sa nekim novinarima. Neprestano pišu o tzv. „NISKOBUDŽETNIM“ avio-kompanijama, koje pored preskupe arapske Er Srbije, iz naše države godišnje oko 800.000 putnika za male pare prevoze u beli svet. Ti novinari nikako da shvate, da te kompanije nisu nimalo niskobudžetne. Njihovi budžeti iznose godišnje za avione, posade, službenike, gorivo itd. i više stotina mlioliona, pa i milijarde evra -kao npr. mađarski Vizer sa oko 17 miliona putnika, 90 aviona i već 122 naručena aviona! I to sve postiže sa samo oko 2100 zaposlenih! Te kompanije su NISKOTARIFNE od kojih bi večiti gubitaš Er Srbija trebalo da nauči kako se zarađuje novac. Ali zašto i bi, kada srpska raja iz godine u godinu, mimo ugovora i obaveza, plaća Arapima da i dalje muzu Srbiju! Ovakvih primera ima bezbroj -a, mesta za njihov opis u KORENIMA premalo. Neka, za danas, ostanu samo ova tri primera -i o unakarađivanju srpskog jezika i, uzgred, već stotinama puta žvakana priča o muvačinama hohštaplera zvanih „političari“!
Гондола је барем лепа реч, па ајде нек се фрљају, имају некакав изговор. Али кад такве накарадне језичке скрнавштине као „колабирати“, „девастирати“ и сл. које су толико боље од простачких српских речи као „онесвестити се“, „обамрети“, „разорити“, „уништити“, „опустошити“ итд. да се то не може ни објаснити, ни појмити, али мора да су боље јер имају „арому запада“ – макар само у очима оних који их употребљавају и вероватно не говоре ни енглески ни немачки, па једино тако могу да се праве важни – кад такве скрнавштине постану опште место, е то је већ симптом озбиљне болести.