Gorka Nova godina

Sva ova beskonačna poskupljenja i najave novih troškova na neki način su „pojeli“ novembarske najave ministra finansija Srbije Siniše Malog da je budžetom za narednu godinu (sada već tekuću) planirano povećanje plata u javnom sektoru
Sa svakom Novom godinom sumiraju se rezultati prethodne i najavljuju očekivanja u godini koja dolazi. Ni ovaj put nije drugačije, mada ono što nas čeka dolazi, izgleda, mnogo brže nego što smo se nadali.

Svet se i 2025. godini suočava sa nizom izazova, poput inflacije, geopolitičkih napetosti i tehnoloških promena; sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku imaju direktan uticaj na globalno snabdevanje energijom, hranom i drugim ključnim resursima…, što ni nas ne mimoilazi, mada sa dosta lokalnih specifičnosti.

Kraj minule godine dočekan je sa nizom podataka koji treba da pokažu da je Srbija, s obzirom na globalne okolnosti, zavidno okončala godinu. Srbija je dobila investicioni kreditni rejting od agencije „Standard end Purs“ na nivou „BBB“ sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje a u 2024. beleži rekordan priliv direktnih stranih investicija od 5,1 milijardu evra.

U 2024. ostvaren je rast BDP-a od oko četiri odsto, a javni dug je bio 46,5 odsto BDP-a, dok je prosek evrozone bio 89 odsto, što je stavlja na drugo mesto najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Državni vrh sa ponosom ističe da u godini na izmaku Srbija ne samo da je uspela da sačuva ekonomsku stabilnost, pokrene brojne investicije, već je uspela i da ostvari rekordnu nisku stopu nezaposlenosti od 8,2 odsto. Inflacija je u novembru spuštena na 4,3 odsto…

Tačno pre godinu dana, dakle na početku prethodne godine, predstavljen je program „Skok u budućnost Srbija EKSPO 2027“ koji treba da obuhvati ključne segmente sveobuhvatnog razvoja Srbije, među kojima su programi za podizanje životnog standarda građana, projekti u oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, razvoja infrastrukture, industrijalizacije, energetike, ekologije, poljoprivrede, zdravstva, turizma, kao i u drugim oblastima od nacionalnog značaja. Predsednik Aleksandar Vučić je tada najavio da će naša zemlja do 2027. u sve projekte uložiti 17,8 milijardi evra.

Nova obećanja

Niz infrastrukturnih objekata u putnoj i železničkoj mreži knjiži se kao uspeh u prošloj godini, mada na njima ostaju ožiljci tragedija, pre svega one u Novom Sadu, što je izazvalo napetosti i tenzije koje još uvek traju.

Nekako u jeku studentskih protesta, najavljen je još jedan veliki program, stambeni krediti za kupovinu stanova uz subvenciju države za mlade od 20 do 35 godina. Predsednik Vučić je najavio da će program stambenih kredita za mlade početi da se primenjuje od 1. do 15. marta, da je za sada planirano 400 miliona evra za 5.500 stambenih jedinica, od čega je 130 miliona evra poklon države.

I tek što je među ekonomistima zavladao optimizam kada je stanje državne kase u pitanju a zvanične institucije najavile ekonomski rast i manju inflaciju, uz niz dodatnih pogodnosti za neke kategorije građana, posle ovog niza pomenutih i nepomenutih uspeha, kao hladan tuš delovala je najava predsednika Vučića, pred sam kraj godine, da mu je zvanično potvrđeno da će SAD oko prvog januara 2025. uvesti sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva i da će razgovarati o tome sa Amerikancima i Rusima.

Kakve god budu – selektivne, opšte, sveobuhvatne, imaće i te kako uticaja ne samo na naš energetski sistem, već i na celokupnu ekonomiju zemlje.

Državni vrh je već formirao timove koji treba da se bave problemom NIS-a kako bi sve bilo okončano do 15. marta, takozvanog „dana de“, mada je ministar finansija Siniša Mali usplahireno (tokom javne rasprave na ovu temu) predsedniku Vučiću upao u reč: „Nemamo mi vremena do 15. marta. Predsedniče izvinite, ali ne možemo da dočekamo 15. mart bez rešenja za NIS, ne smemo to da dozvolimo. Samo da zamislimo negativne posledice po privredu i po budžet! Nećemo imati ni za plate ni za penzije na kraju“, rekao je Mali.

Otkuda sada najednom panika da li će biti para za plate i penzije, ukoliko se što pre ne reši iznenadni problem sa NIS-om (već se govori o „neprijateljskom“ preuzimanju ove kompanije kako bi bila u većinskom vlasništvu Srbije), ako je isti ovaj ministar samo nekoliko dana ranije izjavio da su obezbeđena sredstva za program stambenih kredita za mlade koji predviđa garantnu šemu od 400 miliona evra i dodao da bi predlog zakona za njegovu realizaciju mogao da bude usvojen na vladi posle Božića, a u parlamentu najkasnije početkom februara, iako u usvojenom budžetu krajem novembra prošle godine ova stavka nije predviđena..

I tu nije kraj. Da bi se obistinila izreka – da jedno zlo nikada ne dolazi samo – postarali su se državna preduzeća i domaći trgovci najavom niza poskupljenja, već sa početkom ove godine. Beograđani su imali „mini monetarni udar“ sa poskupljenjima koja su se desila u glavnom gradu. Poskupeli su parking, Infostan i sa njim i grejanje, pa naposletku i taksi prevoz.

Ali, to nije sve. Od Nove godine Beograđanima se „smeše“ novi udari po džepu. Porez na imovinu u glavnom gradu će poskupeti pa će konkretno porez na stan od 50 kvadrata, prema rečima predsednika Skupštine Grada Beograda Nikole Nikodijevića, porasti za 600-700 dinara, a najveće povećanje osetiće pravna lica.

Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će naša zemlja do 2027. u sve projekte uložiti 17,8 milijardi evra

Naime, njima 2023. godine kaže Nikodijević, nije obračunavana poreska stopa pošto je u Beogradu bio Privremeni organ, pa je porez plaćan na ime knjigovodstvene, a ne stvarne vrednosti.

Od prvog januara na gore ide i cena vode i to za 17,5 odsto. Kako su najavili iz JKP Vodovod i kanalizacija, ovo bi značilo da će prosečan račun za domaćinstva u glavnom gradu što se vodosnabdevanja tiče biti uvećan za oko 300 dinara. Kako kažu iz ovog preduzeća, razlog ovom poskupljenju je porast cena električne energije, uključujući i druge troškove poput hemikalija i pratećeg materijala što je sve uticalo na proizvodni proces vodosnabdevanja.

„Takođe značajan uticaj ima i Odluka o povećanju minimalne cene rada za 13,7 odsto od prvog januara 2025. godine, koju je donela Vlada Srbije, jer će to dovesti do povećanje troškova zarada zaposlenih, odnosno uticaće na ukupne troškove JKP BVK“, navode iz ovog gradskog preduzeća.

I JKP Parking servis najavio je poskupljenja, ali na pet mesta i pojeftinjenja. Tako će od 1. januara nove godine biti izmenjene cene u garažama i parkiralištima pa i cene mesečnim pretplata u stanarskim garažama. Kažu u ovom preduzeću da su poslednji put cene u garažama menjane 2018. godine i da je to razlog što, nakon šest godina, vrše korekciju.

Skupo umiranje

Pogrebne usluge bi, prema najavama, mogle da skoče i za neverovatnih 60 odsto. Kako su pisali beogradski mediji krajem godine, JKP „Pogrebne usluge“ je uputilo gradskom Sekretarijatu za finansije zahtev za povećanje cena. Prema računici, održavanje grobnih mesta bi sa 1.466 dinara sada poraslo na 2.345 dinara godišnje. Kako napominju iz ovog preduzeća, usluge sahranjivanja sa 70.000 dinara skočiće na 118.000 dinara.

U Udruženju pekara Srbije, uprkos nedavnom produženju vladine uredbe, navode da bi cena tzv. hleba Sava mogla u prvom tromesečju da poraste za nekoliko dinara zbog rasta troškova u pekarstvu. Da li će do toga zaista doći i da li će biti ukinuta vladina uredba o ograničenju cena osnovnih namirnica, videće se u narednim mesecima. Prosečan potrošač već može da oseti da su ostale cene pekarskih usluga poskupele, uključujući i razne vrste hlebova.

Indeks cena stanova u trećem tromesečju 2024. iznosi 168,69, što pokazuje da su cene stanova porasle za 4,69 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je RZS. Sa druge strane, predsednik Vučić je inicirao ideju o „stanovima za mlade“ koja bi podstakla prodaju stanova i onima koji dosad to nisu bili u mogućnosti da ostvare.

Da li će porast kreditne sposobnosti mladih kroz podsticaj države i inicijativu „stanovi za mlade“, koji tek treba da uđe u zakonsku proceduru, konačno pojeftiniti cenu stanova na srpskom tržištu nekretnina još je neizvesno. Za sada, one imaju trend rasta kao i cene iznajmljivanja.

A tek u velikim trgovinskim lancima i prodavnicama – sve je poskupelo. Cene hrane u novembru bile su na najvišem nivou još od prošlog proleća. Poskupelo je meso, maslinovo ulje je gotovo udvostručilo cenu, a približava mu se i puter koji je za godinu dana poskupeo 80 odsto, dok je za 61 odsto poskupeo i šećer.

Kako navode iz Republičkog zavoda za statistiku(RZS), potrošačke cene u novembru 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 4,1 odsto.

Prvi put se dešava da Tužilaštvo vodi postupak protiv trgovinskih lanaca

Već na prvi pogled se vidi da su cene kod nas mnogo veće nego u nekim evropski zemljama čak i za proizvode našeg porekla, što mnoge navodi na sumnju da se cene veštački formiraju i drže. Zato je još u oktobru prošle godine Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv društava „Deleze Srbija doo“, privrednog društva za poslovne usluge „Merkator-s doo Beograd“, „Univereksport ekport-import doo“ Novi Sad i proizvodno i trgovinskog preduzeća „Dis doo Krnjevo“, i izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama. Nenajavljeni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica, ističe se u saopštenju Komisije.

Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Naime, Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini uslovi uslovili potrebu za daljim i detaljnom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.

Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanja cene za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične. Tu je i famozno pitanje marži koje se kod nas, od nekadašnjih 20 odsto, sada kreću oko 27 odsto, a bruto marže idu i do 28 i 29 odsto.

Istraga monopola

Prvi put se dešava da Tužilaštvo vodi postupak protiv trgovinskih lanaca. Zaprećene su novčane kazne od 10 odsto profita i zatvorske kazne do pet godina. Međutim, u praksi nije bilo izricanja najvećih kazni a ni najnovijeg epiloga još nema.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković je rekla za RTS da se na osnovu izjava predstavnika vlasti može zaključiti da je država sumnjala i kao uvod je bila akcija „Najbolja cena“, a sada i istraga protiv četiri trgovinska lanca.

„Trgovina je važna, zapošljava 200.000 ljudi. Međutim, možete da primetite da od 2022, 2023. godine do danas rastu poreski prihodi po osnovu oporezivanja profita firmi i to vrlo značajno i to je realni rast prihoda. Takođe, još više rastu prihodi od carina i od PDV-a. To znači da neki profit raste“, kaže Žarkovićeva.

Navela je primer istraživanja koje je sproveo MMF na evropskom nivou i koje je pokazalo da je rast inflacije doprineo rastu troškova pre svega sirovine, ali da je najviše rast inflacije doprineo rastu profita kompanija.

Da ne bude sve tako crno, za vedriju novogodišnju čestitku se postarao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavom posebne pogodnosti – naime, gradski prevoz će biti besplatan za sve, a Beograd će biti jedini višemilionski grad u Evropi sa neplaćanjem prevoza.

U okviru reforme javnog prevoza biće i novi vozni park u naredne tri godine, sa „nemanjićko plavom bojom“ na gradskim vozilima. Naravno, sve će to biti finansirano iz džepova građana kroz poreze i druge dažbine, ali zvuči lepo da je nešto besplatno. Cinici već govore da je to kompenzacija, pa makar i prividna, za mnoga poskupljenja koja su se desila ili tek slede.

Tu je i najava nove službe bezbednosti koja će patrolirati po naseljima, u blizini škola i vrtića. A i to se mora nekako platiti.
Sva ova beskonačna poskupljenja i najave novih troškova na neki način su „pojeli“ novembarske najave ministra finansija Srbije Siniše Malog da je budžetom za narednu godinu (sada već tekuću) planirano povećanje plata u javnom sektoru za osam odsto, u prosveti za 11 odsto, dok će minimalna zarada biti povećana za 13,7 odsto, a penzije porasti za 10,9 odsto. Biće da je trka izgubljena već na startu ove godine.

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: Pečat