Nedavna izjava generala Vladimira Lazarevića, data Novostima, kojom nas je general upoznao sa svojim visokim mišljenjem o ministru Vulinu, koji je, ako je verovati Lazareviću, savršeno rešio sva boračka pitanja, pokazala je da je bio u pravu Dučić kada je napisao da „sve što ljubimo, stvorili smo sami“, pa tako i heroje, generale i ostale zaštitnike otadžbine.
Vrlo brzo mu je istercirao i pukovnik Šljivančanin, iz dna oficirske mu duše čestitajući Vulinu postavljenje na mesto ministra odbrane.
Radi se o dve ikone srpske vojske, o dvojici oficira za koje se verovalo, a valjda se i dalje veruje da su istinski patrioti i heroji. Nije moje da sudim ni o čijem patriotizmu, još manje o heroizmu, ali mi hvalosepevi Vulinu izazivaju laku mučninu.
Stotinu smo se puta opekli ocenjujući karakter ljudi po njihovom profesionalnom angažmanu. Verovali smo da je svaki dobar glumac ujedno i ljudina i po u privatnom životu, da su naši veliki pisci Majke Tereze, da su naši veliki vojnici moralne gromade. Biće da smo se, tu i tamo, prevarili. To je isto kao kada bismo pretpostavili da je naš obućar, zato što odlično popravlja cipele, moralni uzor za srpski narod.
Srećom, Gospod Bog je na zemlju poslao Aleksandra Vučića da nas opameti i da nam prikaže moralnu stranu nacionalnih ikona na pravi način. Vučić, naime, ima neobičan talenat da vidi nečiji karakter iza granica profesionalnih kvaliteta, pa smo tako upoznali mnoge ikone patriotizma, od Drecuna do Lazanskog, u sasvim drugom svetlu, od onog koje ih je obasjavalo pre Vučićeve epohe. Nisu oni zbog toga ni malo slabiji novinari – daleko od toga – samo nam je Vučić približio i otkrio njihovu ljudsku stranu. Tako su i naši heroji, general Lazrević i pukovnik Šljivančanin, otkrili svoju ljudsku prirodu, koja se skrivala iza božanskog oreola heroja nacije. Nema tu ljutnje. Što bi Isus rekao: duh je spreman, ali je telo slabo.
Ipak, moram da izrazim sumnju, bar kad se radi o generalu Lazareviću, da se samo zbunio kad je Vulin u pitanju. Bije ga glas da je razuman i razložan čovek, a nema takvog čoveka koji bi se u Vulinu toliko prevario. Ne mogu i neću da čeprkam po motivima ove dvojice oficira, ali usuđujem se da pomislim da ove pohvale na račun novog ministra vojnog ne bi prošle na poligrafu. Obojica naših oficira, naših nacionalnih heroja i ikona, nikad ne bi postali visoki oficiri da tako slabo poznaju ljude. Osim, naravno, ako od slabog poznavanja nemaju neku hasnu.
Mi se čudimo što se današnji generali i pukovnici saginju, kao suncokreti, pred nikad gorim političarima u Srbiji ali, eto, imali su od koga da uče, jer je i prethodna generacija oficira umela da nahvali vlastodršca. Nekada Miloševića, danas Vulina, a sutra ko zna koga.
Lazarević i Šljivančanin su propustili priliku da ćute i mislim da su pogrešili. Bili su, koliko do pre par dana, nacionalne ikone, a posle ovih pohvala Vulinu, teško da će to ostati. Pitanje je sledeće: šta je to zbog čega dvojica vojnika, pod starost, žrtvuju svoju profesionalnu i ljudsku biografiju, za pohvalu Vulinu?
Milan Milenković
www.milanmilenkovic.com
________________
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:673075-General-Lazarevic-Cenim-Vulinov-odnos-prema-borcima
http://www.alo.rs/sljivancanin-je-ocenio-vulina-pogledajte-kako/113405
Naslovna ilustracija – „Asgardsreien“ by Peter Nicolai Arbo, Norway, 1872.
Nisam straučnjak za vojsku, ali sam ceo slučaj doživela kao mudru odluku da se ukazivanjem poštovanja neprimerenom ministru vojnom, pokušava sačuvati i moral i ugled vojske , ili njenih ostataka. Mislim da ovde dva dotojanstvena i iskusna vojnika pokušavaju da isprave jedan krajnje nelogičan i ponižavajući postupak Vučića. I zbog vojnika i zbog građana i zbog sveta.
Daa,bas me je iznenadila izjava generala Lazarevica.Medjutim, nasa spisateljica Ljiljana Habjanovic je agitovala za Vucica, apotom se povukla.Svi mi smo krvavi ispod noktiju……
A zar mi imamo vojsku?. Nemamo. Sa vojskom je završeno našom kapitulacijom i okupacijom. a gde su tu tkz. oficiri pa kapitulirali, ne samo vojno već i moralno.