Grad nemo posmatra svoju propast

1
1049

autor ilustrativne karikature: Saša DimitrijevićGradska administracija nikako ne bi smela da bude samo nemi posmatrač, već aktivan igrač u ekonomskom i društvenom životu našeg grada. Ono što treba uraditi je:

  • indetifikovanje ključnih oblasti u koje treba ulagati. Institucija koja bi se time bavila jeste „Fond za obnovu lokalne infrastrukture i razvoj malih i srednjih preduzeća“. Oblasti u koje treba ulagati su:
  • obnova lokalne infrastrukture – vodovodna i kanalizaciona mreža, ulice – dodati trake za bicikliste, kao i magistralni putevi koji povezuju region jugoistočne Srbije,
    razvoj poljoprivrede – ukrupnjavanje zemljišta, obnova zadruga, zajednički nastup na tržištu, jednom rečju: jedno selo – jedna vizija,
    razvoj malih i srednjih preduzeća – prerada voća i povrća, meso i mesne prerađevine, kućna hemija, odeća i obuća, nameštaj, jednom rečju sve ono što je svakom domaćinstvu neophodno,
    obnova (revitalizacija) zgrada – instalacije, fasada, hodnici, krovovi, izolacija – povećanje energetske efikasnosti, poboljšanje estetike, vrednosti kvadrata itd.
    razvoj domaćih trgovinskih lanaca – kanal prodaje za domaće proizvođače,
    razvoj gradskog prevoza – bolje i efikasnije kretanje lokalnog stanovništva, smanjenje upotrbe, a i potrebe za automobilima kod građana…

Zašto baš ove delatnosti? Zato što dovode do upošljavanja velikog broja ljudi, omogućavaju supstituciju za proizvode koje inače kupujemo a proizvode se van Niša (novac ostaje ovde), povezuju privrednike iz regiona jugoistočne Srbije i još mnogo toga.

Koliko je bitno gde ćemo usmeriti finansijska sredstva, toliko je bitno i iz koji izvora će se ta sredstva prikupiti. Izvori finansiranja mogu biti sopstveni i pozajmljeni.

Sopstveni izvori finansiranja fonda

Grad bi pre svega morao da popiše svu imovinu kojom raspolaže u datom trenutku. Deo imovine koju ne koristi, ili je koristi neefikasno treba prebaciti u fond, kao garanciju za buduće emitovanje obveznica. Takođe svu pokretnu imovinu kao što su službeni automobili treba pod hitno rasprodati i uneti u fond. Bilo bi lepo, kada bi i Republika Srbija stala iza fonda, pa ona sredstva koja su rezervisali za strane investitore prepuste fondu.

Da Vas podsetimo:  Srbijo zašto čutiš?

Pozajmljeni izvori finansiranja fonda

Dug je loš drug, međutim sopstveni izvori nisu dovoljni. Kada pozajmljujete novac, nije sve jedno odakle novac dolazi, u kojoj valuti se zadužujete itd. Najbolje je da se grad zadužuje lokalno, od građana koji žive i rade u Nišu i to iz najmanje dva razloga. Prvo što upravljanje fondom ostaje u rukama Nišlija, a drugo što kamate koje će grad plaćati idu u ruke građana Niša i u perspektivi povećavaju potrošnju. Kako organizovati sve ovo?

Emisija obveznica

Fond bi mogao da emituje dugoročne obveznice koje bi umesto dela zarade bile deljene svim zaposlenima u gradskoj administraciji i preduzećima u kojima je osnivač grad Niš. Svima njima je u direktnom interesu da grad stane na noge. Ukoliko se nastavi dalje propadanje našeg grada svi ovi ljudi biće ugroženi.

Da objasnim. Recimo zaposleni koji trenutno prima platu od 40000 dinara, primao bi 38000 dinara na računu, a 2000 dinara u obveznicama koje dospevaju na tri do pet godina sa kamatnom stopom od 5% godišnje. Ovo je samo primer ukoliko bi se donela odluka, da 5% od plate ide u obveznicama. Ovde benefit ima i grad i zaposleni. Grad se zadužuje direktno kod građana, po stopi koja je niža nego u bankama, a građanin investira deo svog dohodka i to po kamatnoj stopi koja je viša nego da je novac stavio na štednju u banci. Garancija za ove obveznice bila bi imovina koju je grad uneo u fond.

Pored zaposlenih bile bi emitovane i obveznice koje bi se ponudile na javnom konkursu i koje bi mogli kupovati svi zainteresovani građani. Motivacija bi bila kamatna stopa, koja bi bila bolja nego trenutna stopa u bankama.

Trgovanje obveznicama ne bi bilo moguće najmanje dve godine, kako ne bi dospele u pogrešne ruke. Nakon toga svi koji poseduju obveznice mogli bi da ih po diskontnoj ceni prodaju na berzi i dođu do novca pre roka dospeća ovih hartija od vrednosti.

Da Vas podsetimo:  RIO TINTO: POSLEDNJI ADUT NAPREDNJAKA

Epilog: Grad mora da ima aktivnu ulogu u razvoju privrede i ne sme sebi da dozvoli da bude nemi posmatrač. Trebalo bi mobilisati sve finansijske viškove sa tržišta i usmeriti ih u razvoj grada. Sve ovo jeste dosta rizično i zahteva visok nivo stručnosti i posvećenosti kod ljudi koji bi upravljali fondom. Takođe treba dublje razraditi gore navedeni mehanizam, za šta treba dosta vremena, za analize, proračune, odabir kadrova… Međutim alternativa je da ne uradimo ništa i čekamo potpun kolaps trećeg najvećeg grada u Srbiji.

Dušan Zogović, diplomirani ekonomista

gradjanin.rs

1 KOMENTAR

  1. Kako bi bilo da se najpre vrati sve što se građanima duguje po restituciji. Najpre iz državnog fonda imovine vratiti dug pa tek onda razmišljajte o drugim ptoblemima.Ne mogu se problemi rešavati ignorisanjem osnovnih problema, ignorisanjem imovinski pravnog diskontinuiteta. Najpre se mora uspostaviti svojinski kontinuitet vraćanjem imovine iz državnog fonda u restituciju. Imovina se pre toga mora popisati jer u nepopisanoj državnoj (uključujući i gradsku, opštinsku svejedno) imovini nema razvojnog potencijala, ni poreza, ni infrastrukture već samo kriminal i korupcije.Onda se iz te imovine mora završiti zamenska restitucija. Pljački se mora stati na put, svim oblicima eufemizama za pljačku(konverzija,ozakonjenje,legalizacija,privatizacija itd)kojima se pljačka ozakonjuje i ovekovečava.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime