“Građani se najčešće žale da mediji neistinito izveštavaju”

Gotovo da nema odredbe u Kodeksu novinara Srbije na čije kršenje se građani ne žale, ističe generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, ali se najčešće obraćaju ovom samoregulatornom telu zbog neistinitog izveštavanja štampanih i onlajn medija. Neke njihove žalbe je Komisija danas razmatrala u Nišu.

Žalbe koje građani prijavljuju Savetu za štampu, pojašnjava Novakovićeva, najčešće se odnose na kršenje Kodeksa iz prvog poglavlja koje se odnosi na istinitost izveštavanja.

Vrlo često se ne razlikuju komentari, pretpostavke i nagađanja od činjenica, dodaje, a dešava se i da u tekstovima postoji samo jedan anonimni izvor, za koji je pitanje da li uopšte postoji. Novinari vrlo često ne proveravaju informacije iz više izvora, kaže, a često se u tekstovima iznose klevete.

To je sve ono što sadrži prvo poglavlje o istinitosti izveštavanja i najčešće se žale na to. Takođe imamo i sve više žalbi, malo su aktivnije nevladine organizacije pa verovatno i zbog toga, na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti ili seksualne orjentacije najčešće, dakle LGBT osobe i Romi. Imamo isto ne mali broj žalbi koje se odnose na narušavanje privatnosti određenih ljudi – navodi Novakovićeva.

Broj žalbi građana se iz godine u godinu povećava, ali Novakovićeva kaže da ne mora da znači da novinari više greše, već da postoji mogućnost da su ljudi više informisani o tome da mogu da se obrate Savetu, te se češće i žale.

Iako se žalbe najčešće odnose na štampane medije sa nacionalnom pokrivenošću, pojašnjava, do njih stižu prijave iz svih krajeva Srbije, te je bilo primedbi na kršenje Kodeksa u onlajn medijima u Nišu i na jugu Srbije.

Prošle godine u oko 5.000 tekstova u 8 dnevnih novina prekršen Kodeks

Osim prekršaja na koje ukazuju građani, Savet za štampu poslednje 3 godine radi monitoring medija sa nacionalnom pokrivenošću, napominje Novakovićeva, koji pokazuje da je broj prekršaja iz godine u godinu sve veći.

Imali smo prošle godine u 8 dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću zabeleženih oko 5.000 prekršaja kodeksa, 5.000 tekstova naglašavam, što znači da je broj prekršaja zapravo mnogo veći, jer najčešće u jednom tekstu imate da je prekršeno više tačaka kodeksa – dodaje Novakovićeva.

Ocenjuje da situacija nije ni malo sjajna, jer u najvećem broju slučajeva mediji ili ne poznaju dovoljno Kodeks, a ima primera u kojima svesno ili nesvesno ignorišu ono što u njemu piše i ne drže se pravila profesije.

Savet izriče samo moralne sankcije

Mediji za koje se utvrdi da su prekršili Kodeks novinara Srbije, imaju obavezu da objave odluku Komisije za žalbe, ali Savet ne može da ide dalje od toga. Novakovićeva kaže da je reč o moralnoj osudi, odnosno moralnim sankcijama koje izriču kada za nekoga ocene da nije radio u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima.

Komisija koja o tome odlučuje je danas imala redovnu sednicu u Gradskoj kući u Nišu, gde su razmatrane 4 žalbe građana na različite medije. Pojedinci su se žalili, jer smatraju da su lično oštećeni tekstovima koji su objavljeni o njima.

Sednica je bila otvorena za javnost, ali se mali broj građana odazvao pozivu da se upozna sa radom Saveta koji postoji nešto više od 6 godina i svakog meseca ima sednice na kojima razmatra žalbe građana.

Autor: J. A.

cenzolovka.rs / Južne vesti