Gradnja sokolskih domova

0
1048

1Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Gradnja doma je zavisila od mogućnosti sokolskog društva da prikupi sredstva i od pomoći vlasti. Sokoli su za podizanje svojih domova organizovali lutrije. Prilikom otvaranja domova sokoli su organizovali proslave na koje su dolazili i oni koji se nisu bavili telesnim vežbanjem. U domovima su nastupala i druga nacionalna društva koja su sarađivala sa sokolima.

Sokolsko društvo Skoplјe i priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učitelјske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učitelјske škole, radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor Učitelјske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama Učitelјske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplјa i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931. u prisustvu bana Lazića, sa načelnicima odelјenja, komandanta armije Milana Nedića sa oficirima, direktora Finansijske direkcije Begovića, članova suda opštine grada Skoplјa, župske uprave, građanstva i svekolikog sokolstva u Skoplјu. Pošto je sokolska muzika otsvirala marš prota R. Pešić, predsednik duhovnog suda, uz asistenciju dvojice sveštenika izvršio je osvećenje doma. Zatim je Radulović izvršio predaju doma upravi društva Skoplјe I. Prisutne je pozdravio starešina društva Skoplјe I, Miodrag Petrašković, ističući značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju doma. Posle njega govorio je prosvetar društva Skoplјe I profesor Nikola Đorđević o značaju sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističući, da će se u domu pripremati budući učitelјi i učitelјice, koji će po svršetku škole ići u razne krajeve da vaspitavaju narod u sokolskom duhu. Mešoviti hor pevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je starešina župe Rade Ubavić uneo zastavu praćen upravnim odborom župe. Rade Ubavić govorio je o sokolstvu i njegovom razvitku, kao i o napretku sokolstva i sokolske misli. Uveče istog dana, bila je svečana akademija. Gostima se obratio prosvetar Nikola Đorđević. Zatim je orkestar otsvirao dve tačke. Posle toga deca su izvodila svoje tačke. Najbolјe je uspela vežba sa zastavama. Mešoviti hor otpevao je „Kozara” i „Osmu rukovet”. Nјihov dirigent bio je Savčenko, koji je radio na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa lopatama izvele su članice društva. Za rad na spremanju vežbi bili su zaslužni načelnica Ruža Sokolovska, i načelnik društva Skoplјe I A. Sokolovski. Posle svršenog programa bila je igranka. Učenice domaćinskog tečaja Učitelјske škole spremile su bife. (1) Sokoli su priredili dečji sokolski slet u Novom Vrbasu 3.6.1934. Učestvovalo je 4.000 učesnika. Govorio je Đura Paunković, a prisustvovao starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas. Priređena je sokolska izložba. (2)

2Sokolsko društvo Jajce završilo je krajem oktobra 1934. svoj dom. Otvaranje doma bilo je zakazano za 11 novembar 1934. ali je zbog žalosti posle ubistva kralјa Aleksandra bilo odloženo. Upravni odbor Sokolskog društva je po odobrenju uprave župe u Banja Luci odlučio da se dom otvori 9 juna 1935.(3)

Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralјa Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetlјen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada, i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Klјuča, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavlјevića, izaslanik kralјa major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom “Iz bratskog zagrlјaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Klјuča, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce pod upravom prosvetara Milana Ilića. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom “Na vrelu bratstva”. (4)

3Na proslavi i sletu u Jajcu bili su predstavnik Saveza sokola dr. Marković i predstavnici Sokolske župe Sarajevo Radmilo Grđić, Ivan Radić i Jovo Plavšić. Zastavi je kumovao ban Vrbaske banovine dr. Kujunđić. Izaslanik Saveza sokola i Banjalučke župe dr. Lazo Marković predao je sokolskom društvu diplomu Saveza. Ispred sokola Bosanske krajine poklonio je sokolima u Jajcu portret Petra Mrkonjića, rad Špire Bocarića. (5)
Sokolsko društvo u Visokom proslavilo je 16 juna 1935. 25-godišnjicu svog rada i jubilej 25-godišnjeg delovanja nosilaca sokolske ideje u Visokom, Josifa Plavšića i Mirka Vukojevića. Istovremeno osvećen je sokolski dom. Dom je značio krunu stvaralačkog rada sokola u kraju. Svečanostima je prisustvovala , pored sokola iz Sarajeva, Zenice, Visokog i sokolskih četa iz okoline, velika masa naroda. Prisustvovao je starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Voja Besarović i starešina II Sarajevskog sokolskog društva Tehin Mušakadić. Svečanost je počela povorkom sokola kroz Visoko, defileom i odlaskom u Novi dom. U povorci su učestvovale 3 sokolske muzike iz Visokog, Sarajeva i Zenice. Svečanu sednicu u domu otvorio je starešina društva iz Visokog Josif Plavšić.

Da Vas podsetimo:  REM: Izborna lista SNS ubedljivo najzastupljenija u predizbornom programu

4Prve reči uputio je grobu kralјa Aleksandra na Oplencu. Posle je govorio prosvetar društva ing. Gavrilović o prošlosti sokolskog društva i naporima za podizanje doma. Izaslanik kralјa pukovnik Ž.Pavlović istakao je da želi da dom bude žarište i centar sokolske ideje i rada. Posle njega govorili su Bijelić, izaslanik ministra prosvete, dr. Sunajković i dr. Voja Besarović. Dr. Besarović predao je slavlјenicima dve povelјe o priznanju Sokolske župe Sarajevo za uspešan rad. U ime Saveza Sokola pozdravio je skup Stevan Žakula, koji je jubilarcima predao darove Saveza Sokola. Jubilarci su zahvalili na pozdravima i darovima. Posle podne održan je javni čas na ostrvu. Na vežbama su se istakli sokolići iz Dečjeg doma u Relјevu. U veče bila je u domu sokolska zabava. Pored ostalog davan je Nušićev komad “Gospođa ministarka”. (6)

Sokolsko društvo u Srebrenici zajedno sa Kolom Srpskih Sestara osvetilo je 1.9. 1935. zajednički Dom Viteškog Kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa. Rano ujutro okupio se narod i susedna sokolska društva. Priređena je povorka gradom. Posle defilea starešina društva Stjepan Škvorc predao je izaslaniku kralјa potpukovniku Todoroviću klјuč sa molbom, da otvori dom. Osvećenje doma izvršio je prota Milan Petković uz asistenciju 5 sveštenika. Islamski obred izvršio je Gojačić. U svom govoru bivši mesni sveštenik Savo Popović naglasio je saradnju sokolskog društva i društva Kola Srpskih Sestara. Starešina društva pozdravio je izaslanika Saveza Sokola i župe Nikifora Todića i delegata bana Drinske banovine sreskog načelnika Dragomira Trivunca. Posle podne bio je javni nastup na kome su učestvovala sokolska društva Zvornik, Vlasenica i Ljubovija. Uveče bila je akademija, a posle nje igranka. (7)

5U Ljubiji je 8 septembra 1935. održan slet Prijedorskog okružja. Na okružnom sletu učestvovala su sokolska društva Dobrlјin, Bosanski Novi, Prijedor, Sanski Most, Klјuč, Oštrelј, Drvar, Banja Luka i njihove seoske čete. Slet je održan pod pokrovitelјstvom bana Vrbaske banovine Bogolјuba Kujundžića a u čast 10-godišnjice Sokolskog društva Ljubija, koje je istog dana otvorilo svoj dom. Sletske svečanosti počele su svečanom povorkom, koja je išla do spomenika kralјu Aleksandra. Spomenik su bili podigli rudarski radnici i službenici Ljubije. Svečano otkriće spomenika izvršeno je u prisustvu bana Vrbaske banovine Bogolјuba Kujundžića, te uz učešće izaslanika vlasti i društava. Nakon otkrića spomenika povorka je krenula na sletište, pred novi dom. Javna vežba održana je posle podne. Nastupili su članovi i članice, naraštaj muški i ženski, muška i ženska deca i sokolske čete. Na akademiji pevalo je Srpsko pevačko društvo “Vila”. Članice društva Ljubija izvele su ritmički sastav “Veče na Savi”, ženski naraštaj Klјuč ritmičke vežbe, a ženska deca Prijedor vežbe sa lepezama. Za vreme svih priredbi svirala je muzika 33 pešadijskog puka iz Banja Luke, a u povorci svirala je novosnovana rudarska muzika iz Ljubije i muzika iz Drvara. (8)

Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševlјeno pozdravlјana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavlјeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. (9)

6
Sokolski dom u Subotici

Sokolski dom u Olovu otvoren je 11. oktobra 1936. Izaslanik kralјa, pešadijski potpukovnik Tihomir Stojadinović, pomoćnik komandanta sarajevskog vojnog okruga stigao je motornom dresinom u Olovo. Na stanici je bio sokolski odbor sa starešinom društva ing. Kuzmanom Milevićem, vežbaće članstvo, mnogobrojni građani i selјaci kako iz bliže okoline tako i iz dalјne. Sa kralјevim izaslanikom došli su Nikifor Todić, starešina Sokolskog društva Tuzla i Meho Salihspahić, član župske uprave. Učenica osnovne škole Mimi Loci predala je kralјevom izaslaniku kitu cveća. Zatim su stigli vozovi iz Han Pijeska i Zavidovića kojima je došlo mnoštvo gostiju sa svih strana. Na ulazu u letnje vežbalište kralјevom izaslaniku devojčica Zora Cvijetić dala je so i hleb. Izaslanik kralјa presekao je državnu trobojku i otvorio vrata. Predao je dom na čuvanje starešini Mileviću, sa želјom da novootvoreni dom bude svetionik svakog dobra. Starešina Milević pozdravio je izaslanike kralјa, bana, delegate Saveza, župe, i ostalih društava, predstavnike crkve, te ostale posetioce. Verski obred su izvršili prota Mihajlo Savić iz Kladnja i muslimanski sveštenik Abdurahman Mehmedović. Mehmedović je održao govor istakavši za sokolstvo da ga kao organizaciju Islam toleriše. Uveče bila je zabava u sokolani. Pozorišni komad “Sokolska majka” od Dušana Đ. Cvjetkovića izveli su društveni diletanti. (10)

Da Vas podsetimo:  Joey i Časni krst. Najčasniji.

Sokolski dom u Oštrelјu otvoren je 8 avgusta 1937. u prisustvu bana B. Kujundžića, predstavnika “Šipada” i uz učešće sokola, građana i selјaka iz svih krajeva Vrbaske, Drinske i Primorske banovine. U grupama su dolazili selјaci iz najbliže okoline, a specijalnim vozovima došli su svi učesnici iz pravca Prijedora, Jajca i Knina. Svečanost je počela u 11 sati otvaranjem Sokolskog doma, koji je sagradilo društvo Oštrelј uz pomoć Šumsko-industrijskog preduzeća “Šipad”. Jovan Meseldžić, starešina društva i direktor “Šipada”, pozdravio je bana i sve prisutne.U velikoj dvorani je prota Dušan Novaković izvršio osvećenje doma. Posle osvećenja govorio je ban Kujundžić. U svom govoru istakao je značaj sokolske misli, rad i plemenita nastojanja sokolstva. Posle podne je drvarsko sokolsko okružje priredilo javnu vežbu, u kojoj su učestvovale sve kategorije okružja. Uveče je društvo Oštrelј priredilo akademiju, a posle akademije bila je igranka. Dom je bio izgrađen u alpskom stilu. Plan za dom izradio je arhitekta ing. Gligić, a radovi su izvedeni pod nadzorom ing. Klemenčića. U domu je bilo vatrogasno spremište, a i sva ostala društva u Oštrelјu. (11)

Ideja o gradnji velikog sokolskog doma u Sarajevu javila se odmah posle oslobođenja 1918, ali je njeno ostvarenje nailazilo na prepreke. Sokoli su prikuplјali priloge za podizanje doma, ali je prikuplјena suma bila mala. Tek kada je država dala zemlјište, a banska uprava i opština po 2 miliona dinara, pristupilo se gradnji doma. Projekat za dom izradili su ing. Milivoj Radovanović i ing. Lavoslav Pavlin, dok je preduzeće „Moravec” izvodilo radove. Nadzorni inženjer za armirano betonske radove bio je ing. Anton Baldazar. Sokolski dom u Sarajevu bio je tada najmoderniji dom u Jugoslaviji. Zgrada je bila podelјena na desno i levo krilo, u koje ulazilo kroz četiri ulaza. U desno krilo zgrade se ulazilo iz Mis Irbine ulice. U tom krilu se nalazila svečana dvorana, vežbaonice i garderoba sa kupatilima. Najveći deo zauzimala je svečana dvorana, koja je bila veća od gornje dvorane sarajevskog Oficirskog doma i u njoj je bilo 650 sedišta. Nјena površina iznosila je 400 metara kvadratnih. Oko zidova dvorane bio je balkon, a iza zadnjeg zida kabine za reflektore i filmske aparate. Na parketiranom podu bile su stolice i fotelјe kao u bioskopima. Zidovi su bili obloženi hrastovinom. Dvorana je služila za velike sokolske priredbe, a bila je izdavana ostalim društvima za njihove svečanosti i skupove. Svečanu dvoranu opkolјavali su pozornica i ispod nje odelјenje za orkestar, kao i soba za glumce, foaje, garderobe, soba za pušenje, bife, toalete i sporedne prostorije, i velika terasa na kojoj se leti sedelo. Ispod svečane dvorane bila je smeštena sokolska vežbaonica, koja je bila isto tako velika kao i svečana dvorana. Pod u vežbaonici bio je od suberita, jedini pod takve vrste u Sarajevu. To je bila smesa od pluta, mekana, topla i nije se klizala. Pozadi vežbaonice bila je mala vežbaonica za članove. U suterenu desnog krila zgrade, pod vežbaonicom, nalazile su se svlačionice za vežbače i vežbačice, tuševi, česme, umivaonice, kade … . U levom krilu zgrade bili su stanovi, sobe za sednice, čitaonica, biblioteka i ostale sporedne prostorije, kao i praonica u suterenu. U celoj zgradi bilo je centralno grejanje. Svečana sala i velika vežbaonica zagrevane su vazdušnim loženjem, pomoću specijalnih motora. Ostale prostorije grejane su radijatorima i lokalnim loženjem. Široko stepenište bilo je od kamena iz kamenoloma sa Brača i iz Jajca. (12)

7
Sokolski dom u Berovu

Sokolski dom u Sarajevu otvoren je 6. novembra 1937. Svečanosti su počele dolaskom predstavnika SSKJ. 4. novembra 1937, kada su u Sarajevo stigli E.Gangl, ing. Kosta Petrović, Staja Stajić, inž. Radule Radulović i pukovnok Dimitrije Pavlović. Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić stigao je u Sarajevo 5. novembra 1937.U Sarajevo su došli brojni sokoli iz bližih i dalјih društava i četa. Na proslavu otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. došli su bugarski Junaci na čelu sa starešinom Vitoške junačke oblasti Atanasovom. Priređena je baklјada. U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. prikazan je u bioskopu “Imperijal” film „Oj letni sivi sokole” . Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. U ime bugarskih Junaka pozdravio je sokole starešina Vitoške junačke oblasti Atanasov, a u ime ruskih sokola u Sarajevu Pokrovski je predao Sokolskom društvu Sarajevo-Matici spomen-pehar. U svom govoru starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Vojislav Besarović istakao je : „… U to doba kada je naš neprijatelј raspirivao versku mržnju, naši Sokoli ispovedaju onu osnovnu narodnu misao „Brat je mio koje vere bio” i propovedajući velika sokolska načela bratstva, jednakosti i slobode utiru staze zajedničkom radu … Naša prva sokolska društva su osnovana u doba najcrnje reakcije, kada nismo imali ni osnovnih građanskih prava, te su Sokoli bili među prvim nosiocima slobodarske misli, koji su i na svojim zastavama ispisali borbu za oslobođenje. … Srpski Soko u Sarajevu se … smatra tvorcem Srpske sokolske župe Bos. Hercegovačke, u kojoj sarajevski Sokoli najaktivnije sarađuju i svojim neumornim radom doprinose, da već 1911 god. ta župa broji 40 sokolskih društava, 40 žarišta nacionalne misli, u kojima se spremaju Sokoli za svoje velike sokolske zadaće, koje su za vreme rata tako dostojno vršili, boreći se kao dobrovolјci u redovima herojske srpske vojske. …. Mnogi sarajevski Sokoli su se u početku rata kao dobrovolјci borili … Sarajevski Sokoli iza četiri godine najtežeg života po internacijama i zatvorima sastaju se sa svojom braćom sarajevskim Sokolima, koji su kao srpski oficiri ponosno stigli u svoje Sarajevo. U bratskom zagrlјaju pre svega odaše poštu svojim drugovima, koji za vreme rata po tamnicama i bojištima položiše svoje živote na oltar otadžbine.” Posle njega govorio je Gangl, koji je u svom govoru istakao : „… Pogledajmo ispod ovoga krova na sve strane, da vidimo šta se događa izvan naše sokolske zajednice ! Zar se možda ne bacaju pred krila poleta nekompromisne ideje slovenskog sokolskog bratstva žalosni ostaci duševnog ropstva, želeći da se naš … narod ponovo rascepa na troje i da sam utone u svojoj sitnosti i oslablјenosti, da kao plen padne u pandže ptica grablјivica iz tuđih gnezda, da ponovno postane čovek čoveku vuk, …”.U okviru svečanosti otvaranja Sokolskog doma priređena je sokolska izložba. Bile su izložene uspomene na Gavrila Principa, njegove drugove, i ostale heroje. Bilo je izloženo njegovo odelo u kome je tamnovao u Terezinu. Zatim slike o sarajevskom atentatu, hapšenju Principa i o teroru austrijskih vlasti nad narodom. Bugarski Junaci priredili su 8. novembra 1937. u svečanoj dvorani sokolskog doma veče bugarskih narodnih igara. Izveli su nekoliko narodnih idila, pesama na kavalu (duduku), koje je izvodio Stanil Pejakov, i bugarska narodna kola. Publiku su oduševile narodne pesme, koje je pevala Atanaska Todorova uz pratnju na kavalu Stanila Pejakova. Posle toga izveden je narodni balet, bugarska narodna kola i narodna igra „Na prelu”. Izvođenje je pratio na harmonici Vasko Mihajlov. Koreografiju i režiju vodila je načelnica društva Junak u Sofiji, profesorka Ruska Koleva. (13)

Da Vas podsetimo:  Zbog čega je zaista stradao kralj Aleksandar Prvi Karađorđević

Sokoli nisu priređivali proslave otvaranja samo sokolana već i drugih objekata neophodnih za rad njihovih društava. Sokolsko društvo Senta (župa Novi Sad) otvorilo je 9 juna 1935. svoje novo kupatilo, koje je zamenilo staro. Kupatilo je imalo 104 kabine, dva velika zatvorena bazena, dve donje i jednu gornju terasu za odmaranje i sunčanje. Za lјubitelјe skakanja bili su uređeni trambulini različite visine. Prilikom otvaranja održana je javna vežba društva. Na vežbi su učestvovala druga sokolska društva i čete subotičkog okružja kao i državna gimnazija u Senti. (14)

Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Domovi su bili kulturni centri za mesto i za okolinu. Gradnja doma je zavisila od mogućnosti sokolskog društva da prikupi sredstva. Sokolska društva su za podizanje domova organizovala lutrije. Prilikom otvaranja sokoli su organizovali priredbe, javne vežbe, povorke … . Sokoli su se trudili da proslave otvaranja domova povežu sa još nekim važnim događajima. Priredbe su privlačile i one koji se nisu zanimali telesnim vaspitanjem.

Tokom Drugog svetskog rata sokolane su koristile sve zaračene strane. Sokoli su bili zabranjeni posle Aprilskog rata 1941, i nisu mogli da utiču na događaje. Posle Drugog svetskog rata većina sokolskih domova ustuplјena je Savezu za telesno vaspitanje Partizan Jugoslavije. Od obnove Saveza Sokola 1992. pa do danas 2014. bivši sokolski domovi nisu vračeni sokolima. Za sudbinu sokolskih domova ilustrativan je primer Sokolskog doma u Jajcu. U NDH služio je dom za zatvaranje i ubijanje Srba. Dom je zapalјen i obnovlјen od strane partizana. U Sokolskom domu u Jajcu održano je II zasedanje AVNOJ-a 1943. Odmah posle rata novine su pisale da je to bio Sokolski dom, ali kasnije kako je proticalo vreme u SFRJ to je bilo zaboravlјeno. Kasnije u domu je osnovan Muzej II zasedanja AVNOJ-a. Tokom rata devedesetih u Bosni i muzej i dom su bili devastirani. Posle rata obnovlјen je nekadašnji sokolski dom i u njemu Muzej II zasedanja AVNOJ-a.

Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

______

Napomene:
1. I.R. „Osvećenje i otvorenje sokolskog doma društva Skoplјe I”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
2. „O uspelom dečjem sokolskom sletu u N. Vrbasu”, „Sokolski vesnik”, Kula, septembar 1934 godine, br. 1;
3. „Otvaranje sokolskog doma”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;
4. „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralјa petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;
5. „Sokoli Sarajevske župe na sok. svečanostima u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 21 juna 1935, br. 26, str. 4;
6. „Osvećenje Sokolskog doma u Visokom”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, Vidovdan 1935, br. 27, str. 10;
7. „Otvorenje Doma Viteškog Kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 5;
8. „Slet Prijedorskog okružja u Ljubiji”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 8 novembra 1935, br. 42, str. 3;
9. „Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;
10. B.F, „Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa u Olovu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 3;
11. „Svečano otvorenje Sokolskog doma u Oštrelјu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 septembar 1937, br. 26 i 27, str. 11;
12. „Monumentalni Sokolski dom u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 juli 1937, br. 23, str. 7;
13. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1,2,3,4;
14. „Otvaranje Sokolskog kupatila”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 14 juna 1935, br. 25, str. 3;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime