Na subvencije javnim preduzećima prošle godine iz budžeta je potrošeno čak 18,7 milijardi dinara. To predstavlja 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što srpski građani i privreda stvore za godinu dana. Kad se na to doda i 13,3 milijarde koliko iznose subvencije za Železnice Srbije, koje formalno nisu javno preduzeće ali su u državnom vlasništvu, dotacije iz budžeta prelaze 30 milijardi dinara i dostižu gotovo jedan odsto BDP-a.
To je osam puta više nego što se godišnje izdvaja za studentski standard i čak 15 puta više nego što dobijaju učenici. Na socijalnu zaštitu potroši se isto toliko novca godišnje (oko 30 milijardi dinara). O kolikom iznosu je reč možda najbolje ilustruje podatak da su smanjenjem plata i penzija ostvarene maltene isto tolike uštede u budžetu. To znači da ono što je od zaposlenih u javnom sektoru i penzionera s jedne strane oduzeto s druge strane se preusmerava kao finansijska injekcija državnim preduzećima. Zauzvrat ona i dalje proizvode gubitke, a poreskim obveznicima ostavljaju dugove.
U Srbiji posluje više od 1.200 javnih preduzeća, a u njima je zaposleno više od 250.000 ljudi. To čini čak 15 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Javna preduzeća se obično dele u dve grupe. Prvu čine velika državna preduzeća, a drugu čine lokalno-komunalna preduzeća koja su uglavnom zadužena za vodosnabdevanje i komunalne usluge.
Prema poslednjim objavljenim podacima Agencije za privredne registre koji se odnose na 2013. godinu, javna preduzeća zabeležila su ukupan gubitak od milijardu evra. Osim direktne budžetske podrške, poreski obveznici ove kompanije pomažu i na razne druge načine. Tako vrlo često pokrivaju njihove poreze i doprinose, vraćaju njihove kredite nakon što se državne garancije aktiviraju. Ove firme su i korisnici takozvanih mekih kredita. Reč je o zajmovima čije su kamate znatno povoljnije od tržišnih i odobravaju se preko različitih državnih institucija kao što su Fond za razvoj ili Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza.
Ipak, najveći trošak ove firme budžetu ispostavljaju indirektno. Jedna studija Fiskalnog saveta pokazala je da će zbog toga što su javna preduzeća nereformisana indirektan trošak za budžet ove godine dostići 700 miliona evra. Prošle godine ukupan ceh koji su javna preduzeća ostavila poreskim obveznicima dostigao je milijardu evra. Tu se, osim direktnih subvencija, računaju i aktivirane državne garancije koje padaju na teret posreskih obveznika, kao i neplaćeni porezi i doprinosi i zaostali računi za komunalije koje država pokriva. To što se ukupan ceh smanjio svakako ne znači da su reforme javnih preduzeća počele da daju rezultate. To je jednim delom posledica smanjenja plata u ovim firmama za 10 odsto, ali i smanjenja cena nafte na svetskom tržištu koja je umnogome pojeftinila troškove poslovanja.
U analizi Svetske banke o javnim finansijama Srbije zamera se što su ovakvi vidovi pomoći javnim preduzećima „daleko od transparentnog“. Njihovo istraživanje pokazao je da se direktna budžetska podrška ovim firmama u poslednjih pet godina kretala na prosečnom nivou od 0,9 odsto BDP-a (oko 30 milijardi dinara).
Naravno, Železnice su jedan od navećih korisnika državne pomoći (prosečno 0,4 odsto BDP-a). Po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ovo preduzeće podeljeno je na četiri firme a cilj je da se u naredne tri godine ono finansijski restrukturira tako da se iznos subvencija koje direktno dobijaju iz budžeta smanji. Međutim, to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih za trećinu (oko 6.000 zaposlenih). Ukoliko bi se broj radnika u ovom preduzeću smanjio za trećinu, državne subvencije bi bile isto toliko manje jer se one koriste za isplatu plata zaposlenima.
Odmah iza Železnica, veliki korisnik subvencija su i Putevi Srbije (0,2 odsto BDP-a) iako do 2012. godine nisu ni dobijale subvencije. Jedno od preduzeća koje budžet ne košta mnogo, ali ne bi moglo da živi bez podrške iz državne kase je Rudnik Resavica. Subvencije za ovu firmu kretale su od 0,05 pa do 0,11 odsto BDP-a. Vlada je, inače, planirala se preko modela strateškog partnerstva reši problem ovog preduzeća, ali koliko je za sada poznato zainteresovanih investitora nema.
Firme koje su u portfoliju Agencije za privatizaciju od 2012. godine na ovamo takođe su značajni korisnici direktne budžetske podrške. Ona se kretala od 0,3 do 0,5 odsto BDP-a. Kad se na proces privatizacije bude stavila tačka, i ovaj trošak će nestati. Ukoliko se, međutim, još jednom budu probili rokovi za završetak procesa privatizacije onda će se ovi rashodi ponovo preneti u budžet za sledeću godinu. Ne računajući medije,od početka godine prodato je svega jedno preduzeće („Aleksa Šantić“). Rok za završetak ovog posla ističe 31. decembra ove godine.
Podaci za infografike preuzeti iz Pregleda javnih finansija koji je Svetska banka objavila u avgustu
Fotografija voza u vršačkoj stanici preuzeta je sa Vikipedije, autor smiley.toerist
Pištaljka.rs
