Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) i ranije je više puta dokazivao da pravne norme nemaju nikakvog značaja za njegovu delatnost. To je politički organ koji donosi političke odluke. Ukoliko postoje pravne norme na kojima je moguće zasnovati potrebnu odluku – to je dobro. Ukoliko tih pravnih normi nema – još bolje. Tada se odluka donosi bez ikakve pravne osnove ili se stvaraju nova pravila, koja uslužni zapadni pravnici združeno proglašavaju “novim pravnim normama” ili “razvojem međunarodnog prava”.
Međutim, politički organ ne može imati drugačiji moral od morala koji diktira političku volju. Današnja politička volja globalne vlasti koja upravlja političkim strukturama poput MTBJ, kao i njen moral, dobro su poznati. Zbog toga je predmet “Tužilac protiv Gorana Hadžića” u MTBJ ušao u takvu fazu u kojoj su sudije i tužioci Haškog tribunala jednostavno izgubili svaki osećaj za realnost, pa su spremni da donose iracionalne i nemoralne odluke radi dostizanja svojih ciljeva. Kakvi su to ciljevi?
Već smo pisali o tome da je teško zdravstveno stanje optuženog nateralo sudske vlasti da obustave proces i privremeno ga oslobode radi lečenja. Međutim, sudije su odlučile da to oslobođenje traje samo do sredine maja i da Hadžić mora da se vrati u hašku ćeliju posle sprovedene prve faze lečenja. Očigledna je nemoralnost ovakve odluke. Ali, čime ona može biti izazvana? Nikakve pravne norme ne propisuju sudijama MTBJ da na taj način dejstvuju. Štaviše, niko od tužilaca, koji, uopšteno, u ovoj etapi treba da ćute, ne diktira takvo ponašanje. Ali se sudije ponašaju kao istinski sadisti: pažljivo citiraju nalaze lekara o tome da će bolest Hadžiću omogućiti još samo godinu dana života, pritom mu oduzimajući pravo na lečenje prilikom privremenog oslobođanja. Podsećamo da se oslobađanje Hadžića odigralo po odluci Žalbenog, a ne Pretresnog veća. Sva ta igra, pritom uz odsustvo bilo kakvih pravnih osnova, pokazuje nam da se odigrava grub i nemoralan pritisak na Gorana Hadžića kako bi on pristao na prekid procesa na ovoj etapi. Takav pristanak bi omogućio tužiocu da dođe u dobitničku poziciju, jer neće biti saslušani svi svedoci odbrane. Jer se sudski proces u ovom trenutku nalazi upravo u stadijumu iznošenja odbrane.
Sredinom maja Goran Hadžić je vraćen nazad u zatvor u Hagu. Odbrana je podnela žalbu, sa molbom da se produži rok na privremeno oslobođenje. Međutim, tužilaštvo se ponovo žestoko usprotivilo. Oni su uputili čitav referat na 33 stranice u kome dokazuju da ne treba puštati Hadžića, da se on uopšte ne oseća tako loše kao što govori. Tužioci su istovremeno “zaboravili” da o stanju Hadžićevog zdravlja ne govori on sam, nego lekari koje je odredio upravo Haški tribunal. Čitanje tog izveštaja nije bezopasno po psihičko zdravlje, jer postoje očigledni znaci da su taj tekst pisala lica sa očitim psihičkim problemima. Tako, na primer, tužilaštvo tvrdi da je prema njihovim informacijama Hadžić ručao sa trideset lica, među kojima su mogli biti i svedoci po ovom predmetu. Tužioci priznaju da im nije poznato da li je među ukazanim licima bilo takvih svedoka, ali tvrde da takav “incident” može predstavljati svojevrsno kršenje uslova privremenog oslobađanja Hadžića!
Da ostavimo po strani kognitivni (ne previše) disonans haških tužitelja, pa da obratimo pažnju na to da ne može biti govora ni o kakvoj zabrani da se Hadžić sretne sa svedocima.[1] Međutim, teleološka interpretacija koja mora biti primenjena u datom slučaju, dovodi do zaključka da se imaju u vidu samo svedoci optužbe, a nikako svedoci odbrane. Tvrditi suprotno, dovelo bi do apsurdnog rezultata: Hadžiću je dozvoljeno da se sretne sa svedocima odbrane u zatvoru, ali mu se zabranjuje da se sa njima sreće prilikom privremenog oslobađanja. To bi predstavljalo grubo kršenje prava optuženog u skladu sa svim međunarodno-pravnim aktima o ljudskim pravima. Međutim, tužilaštvo pokušava da utvrdi kako Hadžić ne sme da se sastaje čak ni sa svojim svedocima! Čiji boravak u restoranu tužilaštvo nije moglo dokazati. U svojstvu dokaza svojih “sumnji”, tužilaštvo u svom podnesku sudu prilaže evo ovu fotografiju.
Zar nije veoma ubedljivo?
Haški tužioci navode i drugi dokaz da se “Hadžić uopšte ne oseća tako loše”, kao što o tome govore haški lekari. Ispostavlja se da se Hadžić sreo i sa svojim advokatima![2]
Izgleda da su lekari potrebni i samim haškim tužiocima. Kao što je poznato, rad tužioca je opasan po njega samog, tako da postepeno dolazi do deformacije ličnosti. O tome pišu svi pravni udžbenici. Postavlja se pitanje: kako rukovodstvo MTBJ prati stanje zdravlja svog personala? Posebno u onim slučajevima kada se zdravstveni problemi projavljuju u tako ekstravagantnoj formi?
Međutim, izgleda da nema nikoga ko bi se bavio zdravljem tužilaca u MTBJ. Jer su tamo svi oboleli od deformacije ličnosti. U predmetu Gorana Hadžića ta deformacija jednostavno je dostigla perverzne oblike, kada se različiti zvaničnici tribunala međusobno takmiče u stepenu deformisanja. O tome govori i poslednja odluka suda.
Pretresno veće MTBJ je 21. maja donelo odluku po pitanju zahteva odbrane. Ta odluka je ponovo potvrdila da se smrtonosne igre MTBJ nastavljaju. Sa jedne strane je Pretresno veće dozvolilo Hadžiću da nastavi lečenje ne u zatvoru (što je u suštini isto što i dozvola da se uopšte sprovodi lečenje), međutim, izjavilo je da se ta odluka “privremeno suspenduje” zbog žalbe tužilaštva.[3] Ovakav zaključak je posebno značajan. Tužilaštvo može podneti žalbu samo na već donetu odluku. Tužilaštvo ne može uložiti žalbu na odluku koja se nalazi u fazi razmatranja. Dakle, sudije su učinile nešto apsolutno nepotrebno: oni su odbili produžetak privremene slobode Goranu Hadžiću, ali su krivicu za to prebacili na tužilaštvo. Ovaj potez je ispao toliko odvratan da je zbunio čak i same tužioce. Tako je tužilaštvo MTBJ 22. maja izjavilo da se oni ne spremaju da ulože žalbu![4] Haški tribunal je još jednom sam sebe prikazao sličnim čuvenoj udovici podoficira iz Gogoljevog dela.
Aleksandar Mezjajev
Fond strateške kulture
[1] Doslovno: «Hadzic shall have no contact whatsoever or in any way interfere with victims or witnesses or otherwise interfere in any way with the proceedings of the Tribunal or the administration of justice» // Prosecutor v. Goran Hadzls. [Appeals Chamber] Decision on Urgent Interlocutory Appeal from Decision Denying Provisional Release. 13 April 2015.
[2] Prosecutor v. Goran Hadzls. Prosecution’s Response to the Accused’s Urgent Motion for Provisional Release Filed on 28 April 2015. 12 May 2015.
[3] Prosecutor v. Goran Hadzls. Decision on Urgent Motion for Provisional Release Filed on 28 April 2015. 21 May 2015.
[4] Prosecutor v. Goran Hadzls. Prosecution Notice Concerning Decision Dated 21 May 2015 on Goran Hadzic’s Urgent Motion for Provisional Release. 22 May 2015
