PIŠE: Aleksandar Bećić
Stvarno: Hajde da bude mrak. Hajde da pogasimo sva svetla u Srbiji. Hajde da se nikad ništa ne vidi. Osim onoga što On želi da vidi. Hajde da niko više ne sme da napiše nijednu reč protiv Velikog Vođe, jer mu zbog njegovog sopstvenog nezahvalnog naroda stalno skače pritisak. Nije red da Veliki Vođa posle pet godina boljeg života menja narod. Zato je bolje da bude mrak.
Da na televizijama gledamo samo njegovo mudrozborije. Da na radio stanicama non stop emituju šta je rekao premudri On. Da novine izlaze jednom mesečno. I da marljivo prikupe sve podatke o tome koliko nam je bolje sad nego prošlog meseca. Šta se bude dešavalo u međuvremenu – videćemo na televiziji.
Šta će nama svetlo? Nama, neposlušnima? Šta mi ima tamo da nešto protestujemo i bunimo se? Svetlo treba da sija samo u kućama onih-koji-pripadaju-ispravnoj-političkoj-opciji. Onima koji bezpogovorno veruju u Njega, pa su čak spremni da zbog njega rade 25 sati: što kod kuće, što na poslu, što na internetu.
Taj internet je, znate, opasna rabota!
Na njemu svako može da napiše nešto što će da iznervira Gospodara Vučića. A budale smo mi: Stalno ga pljujemo, postavljamo neke urinarne tvitove, objašnjavamo kako je nekada davno u ovoj zemlji postojao neki Aleksandar Vučić koji je slao ljude u rat. A to naravno – nije ovaj naš Gospodar Vučić nego neki drugi, stari, verzija Vučić 1.0.
Zamislite na tom internetu svako malo se pojavi neki Draža. Ali zna se: on je strani plaćenik i domaći izdajnik (po drugi put u svojoj karijeri, koliko ja znam) i piše za (kako kaže premudri rektalni trbuhozborac Velikog Vođe Dragan J. Vučićević) „Podlistak CIA“ i za „CIA televiziju“.
Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim), drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio, Partija bivših). Razvija scenario za originalnu sitcom seriju…
Al, dobro, Draža i nije tema. Tema je moj kolega po peru, prijatelj pre svega, novinar sa velikim N, čovek koji voli ovu zemlju (otrcano mi zvuči ono „patriota“) Mihailo Medenica. Medeni (kako ga sve žene, ne znam zašto, zovu) jedan je od retkih novinara koje uvek, rado čitam. Zato što mu je pero britko. Zato što ume da nasmeje. Zato što je ciničan. I zato što piše iz srca, s mudima. Ovaj put vam se neću izvinjavati na delimičnom prostakluku.
Elem, taj Medeni, objavio je na svom blogu „Dva u jedan“ satirični prikaz gostovanja Aleksandra Vučića u emisiji kod Milomira Marića.
PROČITAJTE TEKST MIHAILA MEDENICE PRVI PUT S PREDSEDNIKOM NA MOKRENJE
Objavio ga je, zamislite, i na Fejsbuku.
Sramota, zar ne? Taj njegov tekst na Fejsbuku mnogo je pogodio nekog druga člana. Nekog malog Mićana, ili malu Draganu… Nekog Bljuvotelija ili ko-će-ga-znati koga već. Uglavnom – jednu od poguznih muva Velikog Vođe. I ta podguzna muva je prijavila profil mog druga. A Fejsbuk, na kom inače možeš da nazoveš nekog običnog čoveka lopovom, ubicom, prevarantom, silovateljem, pedofilom, ratnim zločincem, Fejsbuk, na kom teroristi samoubice ostavljaju poruke pre nego što krenu da se raznesu i pobiju usput gomilu ljudi – ukine profil Mihajla Medenice.
Nije mi baš najjasnije koji su argumenti uvaženi, ali… Medenog nema. Makar samo na jedan dan.
E, pa sad bez rukavica
Je li, poslušnici, da li ste ikada u školi (a valjda ste barem osnovnu završili) čuli za književnu formu koja se zove satira? Da li ste, muve bedne podguzne, ikad čule za Radoja Domanovića? Neću da mi se drug uobrazi, ali bih ga rado nazvao Domanovićem 21. veka (zeza ga što je pisao i u 20-om).
Je li, poslušnici, da li ste svesni da ćete jednog dana (a sve mi se čini da taj dan nije daleko) iznenada postati manjina? Da li znate da, kao što vi beležite ko pljuje Velikog Vođu, ko tvituje protiv njega, ko piše tekstove u kojima uništava njegove navodne uspehe – postoji neko ko snima vaše botovanje i trovanje naroda.
Da li znate da ljudi veoma dobro znaju ko je od vas zapišavao živi narod?
Da li znate da će – kada padne mrak – biti prilično nezgodno?
Da li znate da mrak može da padne i na oči?
kolumnista.com
