Još otkad se pročulo da će Džej Kej „pevati“ na otvaranju ovogodišnje Roštiljijade, malo je reći da sam bio iznenađen. Pomislio sam, otkud bre sad to i još za te pare?! Kako je uopšte moguće da ćemo 20 hiljada evra dati ženi koja je u ovom gradu izazvala mnogostruko veću pažnju fotografijom jednog svog mladeža, nego svojim „raskošnim“ pevačkim talentom? Pokušavao sam danima da ukrstim sve dostupne abrove i pronađem tačku njihovog preseka, ali avaj. Pravih i proverenih informacija, nije bilo ni za lek!
Grad Leskovac je inače Srbija u malom, i to u najgorem mogućem smislu. I u Leskovcu kao i u čitavoj Srbiji, jedan čovek donosi odluke o svemu.
– Odlučuje i ko će da gradi i kroz tu gradnju da propere štrokave pare, a ko neće.
– Odlučuje i ko će da dobije posao, a ko neće.
– Odlučuje i ko će da se leči preko reda, a ko će da sačeka svoju zlehudu sudbinu.
– Odlučuje i ko će da emigrira jer nema drugog izbora, a ko će da ostane.
– A o pevanju na gradskom trgu (bez upotrebne dozvole!), da i ne govorimo.
Ma da… već vam je jasno. Govorim o gradonačelniku Leskovca.
– O gradonačelniku na osnovu čijeg FB profila se ne može zaključiti kakvu muziku preferira, i koji na toj društvenoj mreži od „javnih ličnosti“ prati samo Natašu Šaviju poznatu po oralnom umeću, što svakako nije isto što i vokalno.
– O gradonačelniku koji je poreklom iz sela Brejanovca, a koje se nalazi tačno preko puta Pečenjevca.
I naravno da bi svako iole razuman pomislio, da neko ko deli zavičaj sa velikim Tomom Zdravkovićem razume jedino „belkanto“ note.
I naravno da verujem da gradonačelnik Leskovca voli i sluša isključivo dobru, kvalitetnu i meraklijsku muziku. To verovatno i čini u tišini svoga doma uz cvrkut štiglića šampiona i miris najlepše bašte u gradu, na koncertima iz prvog reda, pa zašto ne i u kafani, onako za svoju dušu i svoje novce.
– Ali za narodne pare (čitaj 20 hiljada evra po koncertu!!!) može i „luče iz Kasindola“ i „srpska majka“ i Kurta i Murta i „naravno Džej“ (Bog da mu dušu prosti).
– Pa zašto onda ne bi mogla i gospođa Karleuša???
Na kraju krajeva, cilj opravdava sredstvo, zar ne? Na kraju krajeva, ako smo već na raskrsnici u centru Leskovca, sa preko 80 hiljada (u glavu prebrojanih!) posetilaca za dlaku „pokopali“ Santjago Bernabeu u Madridu, ovogodišnji cilj je da našim gradskim trgom (bez upotrebne dozvole!) „sahranimo“ i Nou Kamp u Barseloni (99 hiljada numerisanih mesta).
Nekada je Leskovac bio poznat kao Mali Mančester. Danas u njegovom najzlatnijem dobu, Leskovac će biti prepoznat kao „ubica La Liga stadiona“.
No, vratimo se enigmi s početka teksta koja bi ostala enigma, i ovog teksta uopšte ne bi ni bilo, da ne beše jednog telefonskog razgovora od pre desetak dana. Šta da vam kažem osim da je svet mali i da se još davno zemlja zaklela raju…
Transkript:
– Gde si matori?
– Ispod palme (al’ ne u Jagodini 🙂 ).
– Roming?
– Da.
– Ima li interneta ispod te palme?
– Ima.
– Zovem na Viber.
– OK.
Da skratim doživljaj. Svoju dragu prestoničku prijateljicu koja je još davno napustila Leskovac i koja zna gotovo sve o meni, a koja je igrom slučaja i prijateljica bliske prijateljice JK, ću videti na predstojećoj Roštiljijadi. Zacenjena smehom mi je obećala VIP mesto na koncertu i autogram „umetnice“ na bilo kom delu mog tela.
Na kraju razgovora sam je upitao:
– Mala, otkud Karleuša uopšte u ovoj priči?
– Kako otkud, glupane moj najdraži?! Pa Vesara i Jeca su na prs’ u d***. On je još početkom leta pozvao našeg drugara faraona, i ovaj prosto nije smeo da ga odbije. Jbg. svi očekuju da će biti ministar u novoj vladi, a i kolege su u predsedništvu te njihove sekte. Priča se čak da ni „kapo di tuti kapi“ nije imao ništa protiv.
Dakle gradonačelnik Leskovca je za ovu „ekskluzivu“ znao već mesecima, kao što već godinama zna da će nam Beograđani usred grada uvaliti fabriku za preradu opasnog otpada. I povodom toga ništa nije preduzeo i sasvim svesno i namerno dozvolio propuštanje pravovremenog roka za pravnim lekom!
Pitam se, hoće li neko u ovom gradu povodom toga pročitati krivični Zakonik Republike Srbije koji u svojoj 15. glavi kaže:
(1) Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kad zakon propuštanje da se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo.
(2) Nečinjenjem može biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela.
Ali ovo je već neka druga priča, o kojoj ćemo možda neki drugi put. Ono što je sada aktuelno je da masterirani muzikant iz TOL-a nema ama baš nikakve veze sa ovogodišnjom kaznom za leskovačke uši. Što naravno ne znači i da je u potpunosti aboliran od očigledne krivice za preveliku cenu i još veći muzički neukus. Njegovo je bilo samo da potpiše ugovor bez prethodne javne nabavke, da ćuti i da se nada da u budućnosti neće zaglaviti u nekom teskobnom prostoru.
Kao što već rekoh na samom početku „I u Leskovcu kao i u čitavoj Srbiji, jedan čovek odlučuje o svemu“. Tačnije, kao što ste već videli i pročitali, „jedan poziv menja sve“.
Na kraju, da ne bi bilo neke zabune!
Leskovčani su veoma humani i duševni ljudi. I pored sve svoje sirotinje umeju da pozovu humanitarni broj za pomoć nekom detetu. Umeju da daju iznošenu odeću, neku hranu, krv, pa i poneki bubreg. Ali ne daju ni dinar prevarantima ispred robne kuće koji uopšte i nisu njihovi sugrađani, a koji navodno prikupljaju novac za tu istu decu.
A pogotovu ne žele da daju ni žutu banku „bivšem“ radikalu koji šatro sakuplja donacije da JK ne bi pevala.
Što se mene tiče, neka peva bre! Onako kako smo glasali, takvu muziku treba i da trpimo i tačka!
Kako bi to rekao nekadašnji šef kabineta predsednika DS Zorana Đinđića, i osuđeni dezerter Vojske Jugoslavije iz 1999. i doskorašnji kalif umesto kalifa Grada Beograda, i najbolji drug Jelene Karleuše, Goran Vesić:
– I to vam je tako.
Autor: Arsenije Aleksić
izvor:https://jugmedia.rs/
