MTBJ je 15. decembra tekuće godine doneo odluku koja samo na prvi pogled može izgledati kao neočekivana. Posle dve i po godine od kako je Pretresno veće MTBJ[1] oslobodilo krivice J. Stanišića i F. Simatovića (bivše rukovodioce službe bezbednosti Srbije) po svim tačkama optužnice[2], Žalbeno veće[3] je poništilo tu odluku i naložilo sprovođenje novog sudskog procesa. Tako su J. Stanišić i F. Simatović 18. decembra ponovo izašli pred sudije i odgovorili na pitanje da li se osećaju krivim. Odgovor je bio isti kao i pre 12 godina: “Ne, nismo krivi”.
Odluku Žalbenog veća teško je nazvati neočekivanom. Oslobođenje Stanišića i Simatovića bilo je ostvareno pri određenim okolnostima koje su davale osnova da se smatra da je to oslobađanje privremeni akt koji nosi čisto taktički karakter. Kao prvo, oslobađanje je proizašlo uoči zasedanja SB OUN koje je bilo specijalno posvećeno delatnosti tribunala i Rusija je za to zasedanje pripremala nastup protiv MTBJ u vezi sa otvoreno antisrpskim usmerenjem tog tribunala. Kako bi obezbedili sebe, MTBJ je doneo taktičku odluku o oslobađanju Stanišića i Simatovića. To im je i uspelo: Rusija je bila zadovoljna i glasala je za produžetak punomoćja sudijama. Kao drugo, odluka nije bila doneta jednoglasno, već većinom glasova: francuski sudija Mišel Pikar je glasao protiv. I na kraju, najvažnije – odluka o oslobađanju bila je doneta na osnovu koncepcije “direktnog predumišljaja” (specific direction), koja se nije ranije praktikovala u praksi tribunala sa izuzetkom jednog predmeta – i upravo predmeta Momčila Perišića. Ali razlog primene (tačnije uvođenja) te koncepcije u predmetu Perišića bio je shvatljiv: Zapadu je bilo potrebno da opravda “svog čoveka”. Nije slučajno da je jedini član Žalbenog veća koji je glasao protiv donete odluke, bio novi član tribunala, sudija iz Togoa – Kofi Kumelio Afande. On je istakao da prezentacija dokaza nije bila dovoljna kako bi se delatnost optuženih okarakterisala kao zločinačka. Sudija Afande je predočio veoma ubedljive argumente o tome da je neophodno da se govori ne o “udruženom zločinačkom poduhvatu” nego o “zajedničkim vojnim dejstvima”. U vezi sa tim, primena koncepcije “direktnog predumišljaja” je bila ne samo opravdana, nego i neophodna… Apsolutno tačna analiza situacije. Međutim, novi sudija nije shvatio najvažnije: stare sudije su same članovi “udruženih zločinačkih poduhvata” po pitanju pozivanja na odgovornost nevinih i zato je grupa “staraca” učinila to što je očigledno bilo planirano još pre tri godine – ukinula je opravdanje za Stanišića i Simatovića.
Razlog ukidanja opravdavajuće presude Stanišiću i Simatoviću je politički! Tačnije – postoje dva razloga. Prvi je strateški, drugi taktički. Strateški razlog – produženje života Haškog tribunala koji postoji u dve ipostasi: sami MTBJ i Rezidualni mehanizam za krivične tribunale (MRMKT). Formalno će se novi sudski proces sprovoditi u drugoj ipostasi koja se nalazi pod rukovodstvom tog istog T. Merona na koga smo izgleda rano zaboravili posle izbora Maltežanina K. Agijusa za novog predsednika MTBJ. Sada je to nova osnova za produžetak života tog tribunala, i to na nekoliko godina. Time se odmah menja cela prognoza koju je predočilo rukovodstvo MTBJ u SB OUN. Tako se u izveštaju predsednika MRMKT Teodora Merona kaže da će tribunal završiti svoju delatnost za 36 meseci posle žalbe po poslednjem predmetu u MTBJ (pretpostavlja se da će to biti predmet generala Ratka Mladića).[4] Sada se može samo pretpostavljati koliko će se odužiti novi sudski proces, a onda još 36 meseci njegovog apelacionog razmatranja! I pride – ko je rekao da se trik sa određivanjem novog sudskog procesa neće ponoviti i u predmetu R. Karadžića, V. Šešelja, R. Mladića? Već sada je jasno da je upravo to zamišljeno bar u nekom od ovih procesa…
Što se tiče taktičkog cilja donete odluke o novom suđenju Stanišiću i Simatoviću, treba podsetiti da je to bilo objavljeno nekoliko dana posle specijalnog zasedanja SB OUN po pitanju produžetka punomoćja sudijama MTBJ. U vezi sa tim posebno treba istaći da je odluka Žalbenog veća mogla da se donese u bilo kom roku, no objava te odluke – uvek predstavlja odluku predsednika MTBJ. Uzgred, predsednik MTBJ K. Agijus se nalazi u sastavu tog Žalbenog veća koje je ukinulo oslobađajuću presudu srpskim optuženicima. Na taj način trenutak objavljivanja te odluke predstavlja važan faktor za shvatanje uzroka donošenja te odluke. To je još jedna ucena SB, tačnije nekih njegovih članova, pre svega Rusije. Ukidanje oslobađajuće presude Stanišiću i Simatoviću je osveta Rusiji koja je insistirala na tome da prethodno produženje punomoćja sudijama ne bude produženo za onoliki rok koliko je zahtevalo rukovodstvo MTBJ (odmah za tri godine!). Tada je u svojstvu dokaza da se sa tribunalom može trgovati, takođe na nekoliko dana pre glasanja o produžetku važenja punomoćja sudijama, tribunal privremeno oslobodio V. Šešelja. Međutim, Rusija na tu “dobrotu” MTBJ nije nasela i insistirala je na tome da produženje punomoćja može trajati samo jednu godinu. Sada tribunal pokazuje svoje zube podsećajući da je neophodno sa njim trgovati.
Prvi sudski proces zauzeo je 226 dana koji su se razvukli na pet godina. Za to vreme tužilaštvo je izvelo 97 svedoka, a odbrana – 36 svedoka. Novo Pretresno veće koje će suditi J. Stanišiću i F. Simatoviću sastoji se od sudija Bertona Hola (Bahami), Seona Ki Paruka (Koreja) i Solomi Balungi Bosa (Uganda).[5] Advokati J. Stanišića biće Vejn Džordaš i Skot Martin, a F. Simatovića – Mihailo Barkać i Vladimir Petrović. To jest, ti isti advokati koji su ih i ranije zastupali.
Aleksandar Mezjajev
fsksrb.ru
[1] U sastavu sudija bili su A. Ori (Holandija), M. Pikar (Francuska) i E. Gvaunza (Zimbabve). Rešenje je bыlo doneto većinom glasova, sudija Pikar glasao je protiv. Sudija Pikar je teatralno izjavila: If we cannot find that the Accused aided and abetted those crimes, I would say we have come to a dark place in international law indeed. It is a place, in the words spoken by the Honorable Judge Robert H. Jackson in 1949, where “law has terrors only for little men and takes note only of little wrongs”.5107 Even if the evidence would “only” establish that the Accused were indifferent that these heinous crimes be committed in pursuit of their ultimate “military” objective, I believe the majority has erred by acquitting them of all charges. (Sm.: http://www.icty.org/x/cases/stanisic_simatovic/tjug/en/130530_judgement_p2.pdf – sm. stranicu 867)
[2] Prosecutor v. Jovica Stanišić and Franko Simatović. Judgement. 30 May 2013 // http://www.icty.org/x/cases/stanisic_simatovic/tjug/en/130530_judgement_p1.pdf
[3] U sastavu sudija F. Pokar (Italija), K. Agius (Malta), Li Dakina (Kina), A. Ramarson (Madagaskar) i K. Afande (Togo).
[4] Vidi Izveštaj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale o toku njegovog rada u početnom periodu // Dokument OUN: S/2015/896 od 20. novembra 2015. godine.
[5] Sm. rasporяženie prezidenta MOMUT T.Merona na oficialьnom saйte MOMUT v internete: http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Order/NotIndexable/MICT-15-96/TMS14290R0000454936.pdf
