Hemijsko zagađenje Srbije izazvano NATO agresijom

Stručna javnost u Srbiji uglavnom je bila okrenuta razmatranju uticaja osiromašenog urana na zdravlje populacije, i pri tom je zanemarena značajna opasnost od hemijskog zagađenja, posebno piralenom, kako fluidom, tako i zapaljenim.

Veliku opasnost po zdravlje ljudi i eko-sistem predstavljalo je bombardovanje transformatora koji za hlađenje koriste sintetičko transformatorsko ulje, piralen. Piralen je supstanca koja u zemlji i vodi ostaje veoma dugo, jer priroda nema mehanizme za njegovo razlaganje.

Tokom NATO bombardovanja raketiran je i razoren veliki broj industrijskih objekata iz kojih su prodrle u životnu sredinu toksične i opasne materije u velikim količinama sa neprocenjivom štetom po životnu sredinu. Po količinama hemikalija koje su se izlile i zapalile, može se reći da smo bili izloženi pravom hemijskom ratu.

Prvo direktno dejstvo NATO bombardera na trafostanice bilo je 23. aprila 1999. godine kada je razornim projektilima gađana trafostanica 220/110 kilovolti „Beograd 3“ i trafo stanica 110/35 kilovolti „Beograd 9“ kada su zapaljene velike količine trafo-ulja a velika količina se izlila u zemljište.

Zapaljena transformatorska ulja su pripadnicima vatrogasnih jedinica SRJ bila velika nepoznanica, jer su požari na piralenskim transformatorima pre agresije NATO alijanse bili izuzetno retki. Takođe su bili nepoznanica i za ostale stručnjake koji se bave ekologijom i zagađenjem okoline.

Polihlorovani bifenili iz grupe „mešavine“ spadaju u genotoksične hemikalije i prema katalogizaciji Svetske zdravstvene organizacije pri UN svrstane su u grupu 2A hemikalija sa verovatno kancerogenim delovanjem na ljude. Maksimalno dozvoljena količina (MDK) za piralen sa 54 % hlora je 0,5 mg/m³, za prosečno 8 časova. Prema američkim standardima (NIOCH), MDK je 0,001 mg/m³, za radni dan od najviše 10 sati i radnu nedelju od 40 sati. Piralen se smatra potencijalnim kancerogenom iz radne sredine (NIOCH 1992). Zbog dobre resorpcije preko kože, izlaganje piralenu je rizično bez zaštitne opreme, čak i za navedene koncentracije MDK. U dodiru sa plamenom piralen se pali, usled čega nastaje čitava lepeza genotoksina koji se kondenzuju u čađi ili se jednostavno nalaze u dimu. Neka od tih jedinjenja su: polihlorovani dibenzofurani, hlorovani benzo-para-dioksini, hlorovani fenoli, hlorovani naftaleni, ugljenmonoksid, hlorovodonik i čađ. Sva nastala jedinjenja u toku gorenja piralena su otrovna i kancerogena, a posebno otrovna su jedinjenja dioksini koji su se tokom požara na hemijskim rezervoarima oslobađala u ogromnim koncentracijama, tako da je ova agresija imala karakteristike dioksinskog rata

Dioksini su supstance koje sadrže hlor (Cl2), ugljenik (C), kiseonik (O2) i vodonik (H2), i tri benzil grupe. Dioksini su najtoksičnija jedinjenja koja nastaju kao neželjeni nusprodukti tokom hemijskih procesa u kojima se nalazi Cl2 i pojedina jedinjenja C i H2. Diksini su hemijski stabilna jedinjenja i veoma sporo se razlažu u prirodi. Jednom nastao dioksin zadržava se u prirodi dugo vremena. Danas se zna za 75 različitih tipova dioskina. Dioksini se slabo rastvaraju u vodi, ali se zato dobro rastvaraju u uljima i mastima, i tako ulaze u lanac ishrane.

U Pančevu je gađana HIP “Azotara” u kojoj se proizvodio amonijak, azotna kiselina, mineralna đubriva. Tokom bombardovanja uništeno je 328 tona mazuta, a izgorelo je 25 tona, ostalo se prosulo u okolno zemljište, i oko 200 tona amonijaka se izlilo u kanal otpadnih voda a mala količina je dospela u vazduh. Iz sfernih zapaljenih rezervoara izgorelo je oko 440 tona monomera vinilhlorida čiji je produkat pored ostalih fozgen, bojni otrov.
Velika ekološka zagađenja u Novom Sadu su bila, kad je gađana Rafinerija nafte sa 152 razorna projektila. Najveći napad na Rafineriju nafte bio je 7/8 juna kad je gađana sa 120 projektila. U toku NATO bombardovanja u Novom Sadu uništeno je ukupno 73.569 tona nafte i njenih derivata, od čega je najveći deo nafte izgoreo u požaru. Oko 5.000 tona derivata i oko 18.500 tona nafte uništeno je u naftovodu pri čemu je veliki deo rezervoarskog prostora potpuno uništen. Procenjuje se da je od ukupne količine nafte oko 90% izgorelo, a da je na okolno zemljište izliveno oko 10%.

U napadu 2. maja 1999. godine pogođeno je 27 rezervoara nafte, zapremine 250.000 m3 u kojima je bilo skladišteno 38.645 tona nafte i derivata (od toga primarnog benzina 4.375 tona sa oko 1% benzola). Prilikom vazdušnih napada došlo je do požara na pogođenim rezervoarima koji je trajao nekoliko dana. Formiran je gust, crni oblak dima širine oko 1,5 km koji se dizao u visinu do oko 4 km u zavisnosti od meteoroloških prilika i kretao se ka istoku i jugoistoku

U urbanoj zoni Novog Sada 2 i 3 maja, 8 juna i 9 juna uzeti su uzorci vazduha. Izmerene vrednosti za ukupne ugljovodonike bile su 10h veće nego što su bile pre bombardovanja. U podzemnim vodama na dubini 2,5 metara konstatovana je najveća koncentracija mineralnih ulja, fluorantena, i benzol(b)fluorantena i benzola. U zemljištu je nađena veća koncentracija bitumena, polihlorovanih bifenila i ukupnih ugljovodonika. U svim uzorcima zemljišta nađeno je olovo, koje je u znatno većoj koncentraciji bilo na većim dubinama.

Termoelektrana Kolubara je gađana 22.maja 1999. godine sa tri projektila. Unišeni su i oštećeni strujni vodovi, električni stubovi, i transformatori. Uništeno je 13 transformatora u kojima se nalazilo oko 200 tona transformatorskog ulja. Izgorelo je 45 tona trafo- ulja, a oko 100 tona je isteklo i razlilo su po okolini.

Izlivene količine transformatorskog ulja dospele su u obodne kanale povezane sa rečicama Peštanom, Turijom i Beljanicom. Veći deo ove opasne materije prodro je u podzemne tokove i zagadio seoske bunare. Kontaminacija vode u bunarima i zemljišta polihlorovanim bifenilima (piralenom) poticala je iz razorenih transformatora. Deo kontaminiranih voda je preko reke Kolubare u koju se ulivaju zagađene rečice, dospeo u Savu i dalje u Dunav.

U Prahovu je u jednom od napada uništeno skladište otpadnog materijala u kome se nalazilo 5 tona transformatorskog ulja i oko 120 tona motornog ulja. Najveća količina ovih ulja je izgorela, požar je trajao 26 sati, a deo ulja se izlio u Dunav.

Bor je takođe jedna od “crnih tačaka” po zagađenju zbog NATO bombardovanja. U Boru je bombardovana trafo-stanica “Elektroistok” iz koje se u okolinu izlilo 25 tona transformatorskog ulja. Iz 144 kondenzatora iscurilo je 1.152 litra piralena pri čemu se deo tog ulja zapalio.

U Kragujevcu je bombardovana fabrika “Zastava automobili” i pogođeni su transformatori u fabrici. Kao posledica ratnih dejstava ukupno je isteklo 1.428 litara piralenskog trafo-ulja. Pored ove količine u fabrici je bilo skladišteno još oko 5-6 tona otpadnog PCB u buradima i više od 6.000 m3 vode zagađene piralenom. Posle eksplozija NATO bombi 1999. godine “Zastava” se pretvorila u otrovnu buktinju, jer su produkti sagorevanja piralena, dioksini još otrovniji od piralena.

Jedina naučna studija o akcidentnom kretanju piralena u prirodi, koja je urađena kod nas posle NATO agresije, je doktorska disertacija Miljane Stojanović-Milosavljević, pod naslovom “Pravci kretanja poliholorovanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja”.

Biohemičar Miljana Stojanović-Milosavljević u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja uzela je i analizirala 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Veliku Moravu, vodotok Velike Morave i rečne nanose Lepenice i reke Ždraljice od fabrike “Zastava” pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.

Ova doktorska disertacija je skrivena od javnosti, nema je u biblioteci BU. Miljana Stojanović-Milosavljević je bila zaposlena u vojsci SRJ, a posle doktoriranja 2002, kao majka maloletnog deteta, ostala je bez posla. Umrla je 2010. godine.

Miljana Stojanović-Milosavljević u zaključcima svoje disertacije ukazuje na neophodnost uključivanja države koja bi, trebalo da finansira ne samo istraživanja već i da „nadoknadi eventualne gubitke poljoprivrednicima zbog smanjenog prinosa, a radi uzgajanja biljnih vrsta koje su zdravstveno najbezbednije“. Ona je detaljno izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna i biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenice, Ždraljice i Morave, osmatranje bunara i izvora. Takođe redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama – na ljude. Ne postoje podatci da li su ovi zaključci bilo koga iz gradske vlade Kragujevca ili republičke vlade, bar zainteresovali. Veliki doprinos ove disertacije je između ostalog i u tome što je data „šema“ prodiranja piralena u zemljište i vodu, način njegovog kretanja i kontrola prisustva piralena u vodama i zemljištu.

Kragujevac nije jedini grad u kom su goreli električni transformatori. Goreli su i u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, u Leštanima.

Postoji nezvaničan podatak da se velika količina piralena izlila u Topčidersku reku tokom NATO bombardovanja.

U posledice bombardovanja srpskih zemalja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog urana, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih tokom bombardovanja, živa, raznovrsni dioksini, benzopiren, benzantracen, olovni oksidi, teški ostaci lož ulja, bitumeni, olovni alkidi, – sve su to posledice bombardovanja koje nanose mnogo ozbiljniju štetu po čoveka i njegovu okolinu, nego što se do sada priznavalo.

Pronatovski lobi u Srbiji deluje protiv interesa svog naroda, jer sprečava bilo kakvu naučnu i stručnu raspravu na državnom nivou o posledicama agresije NATO na zdravlje, kao i o moralnoj i materijalnoj odgovornosti NATO za posledice bombardovanja na stanovništvo- porast steriliteta, malignih i drugih bolesti u Srbiji.

Posle svega neophodno je da se što pre formira nacionalna laboratorija za ispitivanje posledica ekološkog zagađenja na celoj teritoriji Srbije. Na našoj strani je pravda, a o činjenicama vezanim za hemijsko i radiološko zagađenje usled bombardovanja mogu govoriti samo pripadnici kvalifikovane naučne srpske javnosti, bez ikakve političke konotacije.

Za Korene

Dr Mirjana Anđelković Lukić

Rad je prezentovan na naučnoj konferenciji „Posledice NATO agresija na SRJ“ 22.03. 2018. u organizaciji „Evroazijskog bezbednosnog foruma„ u Beogradu.

Korišćena literature:

• http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2006/0042-84500603348A.pdf
• Posledice NATO bombardovanja na životnu sredinu SR Jugoslavije , Savezno Ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, „Izveštaj“, Beograd 2000.
• http://www.nin.co.rs/arhiva/2540/8.html
• M.Anđelković Lukić „Darovi Milosrdnog anđela“ ekološko razmatranje bombardovanja SRJ“, Novi sad, 2015.
• M.Stojanović-Milosavlјević; „Pravci kretanja poliholorovanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja“. doktorska disertacija, Beograd, 2002.