Heroj sa Košara živi sa 6.000 mesečno, a ima osmoro dece!

2
615
Dejan Perić / Foto: printscreen ( budjenje.rs )

Pre tačno dve decenije kada je našu zemlju pogodila NATO agresija, Dejan Perić, kao vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka, poslat je na samu jugoslovensko-albansku granicu Košare. Uspomenu na taj period nosi u srcu i duši. U duši pamti sve dane koje je proveo tamo, a kraj srca još uvek ima geler od ranjavanja.

Dejan je otac osmoro dece, od kojih četvoro živi sa njim i njegovom suprugom Ivanom na salašu u ataru zvanom Mala Baja. U najvećoj skromnosti odrastaju Željana (5), Anđelija (4), Ivan (2) i Božana, koja ima samo tri meseca. Kako i ne bi kada im je jedino stalno primanje njegova invalidnina od 6.000 dinara. Imaju i šest jutara zemlje na kojoj seju ratarske i povrtarske kulture za svoje potrebe.

Iako ne bi smeo da se zamara, Dejan sa najstarijim sinom obrađuje parče zemlje a supruga Ivana nije zaposlena.

– Bilo je to 11. maja 1999. na Košarama. Osetio sam snažan bol u grudima i od tada se ničega ne sećam jer sam pao u komu. Preneli su me u bolnicu u Peć i tamo lečili – seća se Perić.

– Ležao sam u bolnici 32 dana i kada sam se oporavio rekli su mi da se ponovo javim svojoj jedinici u Peći. Što sam i uradio.

Pošto je rat završen, vojna komisija ga je razvrstala u devetu grupu invalidnosti sa 30 odsto invaliditeta.

– Ostao mi je geler u tetivi blizu srca. Rekli su da može da se operiše, ali tada je bilo mnogo ranjenika na VMA, pa su obećali da će me operisati kada dođe vreme – nastavlja Dejan, koji je poslednji put pred vojnom lekarskom komisijom bio pre deceniju.

Da Vas podsetimo:  Domaćinstvo koje vekovima neguje porodičnu baštinu

– Nisam insistirao na operaciji, bojao sam se šta će biti sa decom ako se meni nešto desi.

Od povrede se lako zamara, teško mu je da vozi traktor jer mu ne prija drmusanje mašine, pa mu u poljoprivrednim radovima pomaže najstariji sin koji ima 19 godina. Dejan ne beži ni od jednog posla, obrađuje njihovu zemlju, pomaže komšijama.

– Uvek mi je drago da učinim, koliko god mogu. Ljudi to pamte, pa svi pomažu i mojoj porodici. – dodaje Dejan koji je zahvalan na pomoći koju mu pružaju subotička udruženja vojnih invalida i ratnih vojnih veterana.

Izvor: budjenje.rs 

2 KOMENTARA

  1. Skoro svi momci sa Kosara su u slicnim problemima. I to nije slucajno. Okupator preko svojih sluga, to jest nasih politicara, salje jasnu poruku svim mladim Srbima, sa jos nesto srca i duse u sebi. A ta poruka glasi : „Ovako ce proci svako ko nam se suprotstavi!“

  2. Toliko para u državnoj kasi, suficit, suficit, suficit, a državu nije SRAMOTA da ovom heroju odrdi 6.000 kao neku vrstu invalidske pomoći (penzije). Takav odnos države prema svim mladim herojima sa Košara je oličenje: nezahvalnosti, odsustva empatije i amoralnosti !!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime