Danima slušamo kako su medicinski radnici koji su se borili sa epidemijom, „naši heroji“. Što je sasvim u redu, pod uslovom da su više heroji, nego naši. Ili da bi ih herojima smatrali i drugde, gde ne bi bili „naši“. Odaju im se i zasad verbalna priznanja, osim unapređenja rezervnog oficira profesora Kona. U suštini normalna stvar, uvek se kaže i da je zdravlje najveće bogatstvo. Oni koji brinu za njega, zaslužuju poseban tretman!
Da, ali šta s tim da su „medicinski radnici“, jako veliki skup? Neka za njih sada ili uopšte, ne važi ono: „U svakom žitu ima i kukolja!“, ali ni svi prsti na ruci nisu isti. Bar jedan visokopozicionirani lekar i profesor, imaće i vrlo neprijatni susret sa odgovarajućim organom svoje struke. Nezamislivo, ako spada u „heroje!“. Podsećamo na rečeno ranije na ovom mestu: odavno se zna, šta je „heroj“. Prvobitno, to je čovek koji je, po svojim delima, „polu-bog“. (Herakle ili Herkul, je najpoznatiji). Kasnije i danas, koji je učinio više nego što mu dužnost nalaže, više nego što se od njega i bilo koga, uopšte može tražiti! Da li u takve spada i profesor Nestorović? I kolege mu koje su ćutale, dok je autoritativno i javno preporučivao ženama odlazak u Milano? Ili je taj skup pravo „zločinačko udruživanje“, zvrji provalija između indirektnog ohrabrivanja pred epidemiju, i direktnog preporučivanja odlaska u žarište epidemije…
Najavljena odlikovanja najzaslužnijih za Vidovdan, prividno su nešto drugo. U masi odlikovanih iz različitih oblasti, utopiće se i izgubiti stvarni heroji iz zdravstva. Odlikovan će verovatno biti i Nestorović. S pravom, za raniji rad. Ali time će nestati razlika između njega i zaslužnih za skorašnji! U međuvremenu kasne plate zaposlenima u Niškom kliničkom centru, kao i obećane povišice plata svim medicinskim radnicima. I kao da epidemije i herojskih medicinara nije bilo, Crkva tiho dodeli svoje najviše odlikovanje Malom… Koga onda treba javno slaviti, upirati prstom na njega kao na uzor?
Ovo ni slučajno nije dovođenje u sumnju, zasluga odgovarajućih medicinskih radnika! Naprotiv, ovo je traženje da im zasluge ne budu nagrađene samo verbalnim priznanjima, pa ni kasnije samo odlikovanjima. (Pri čemu zadužen za skorašnji prijem zaslužnih isti iskoristi za promovisanje sebe a ne njih. Koliko su vremena u vestima u petnaest časova u petak, dobili direktor Infektivne klinike i jedna medicinska sestra, a koliko on? Sme li se neko kladiti, da tako neće biti i posle uručivanja odlikovanja?). Ali je pre svega traženje da se poimenično utvrde, i to od strane „struke“, posebno zaslužni! Počev sa preminulim lekarima i ostalim medicinskim radnicima. Ne zaboravimo: tamo gde su svi (cela struka) heroji, ustvari niko nije heroj! Kao što tamo gde smo svi krivi, niko nije kriv…
„Zli jezici“ ali i „večita sumnjala“ (naučnici su to po definiciji!), rekli bi da ovakvo, neobavezujuće a javno „priznanje“ jako brojnom skupu, motiviše i želja da se izbegne pojava uvaženih pojedinaca. Heroji, to jesu! I time potencijalnih konkurenata, u političkom životu…
Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs
