Heroji zajednice – Vizija Dejana Milenkovića iz Dulena da svoj kraj pretvori u turistički raj

0
147

Nekako je logično i prigodno da uskršnji tekst iz serijala „Heroji zajednice” Glasa Šumadije bude psovećen povratku korenima. A za tu priliku nema bolje priče od one Dejana Mlenkovića iz Dulena. Poslednjih godina Deki Dulenac kako ga svi zovu posvetio se obnavljanju rodnog kraja sa vizijom da svoj zavičaj pozicionira na mapi, ne samo Šumadije nego i šire, kao pravo turističko odmorište, odmah tu, nadomak velikog grada. Neumoran je u „reklamiranju” prirodnih lepota Klisure reke Dulenke na društvenim mrežama ali i u obnavljanju zapuštenih i devastiranih zdanja u zavičaju, sređivanju izvora, jezera, postavljanju putokaza, obeležavanju istorijskih znamenitosti…

A, nije bilo oduvek tako. Junak naše priče Dejan Milenković (38) rođen je u Nemačkoj blizu Hanovera gde je još njegov deda Vladislav otišao da radi 1971. godine. U Nemačkoj su živeli i radili i Dejanovi roditelji. Kako sam Dejan duhovito, šaleći se na svoj račun dobacuje nemački mu je praktično „maternji” jezik i „danas ga govori bolje nego srpski”. Njegova susretanja sa zavičajnim Levčom i Dulenima, gde njegovi preci žive već više od 200 godina dešavala su sporadično, mahom na raspustima. i to najčešće letnjim. A, onda se na Božić 2016. godine sve promenilo.

Kako dozvoliti da tolika lepota propadne – centar Dulena

– Nisam bio zimi u Dulenima sigurno deset godina. Tada, pre pet godina, na Božić osetio sam iskonski koliko je lep ovaj naš levački kraj. Bio je veliki sneg. Kao iz bajke. Šetao sam uz zaseok Matinac i prosto mi se javilo: „Bože, kakva predivna priroda a blizu velikog grada. Gledam panoramu, čitavo selo u klisuri „puca” kao na dlanu… i pitam se zbog čega je sve to, tolika lepota tako zapušteno i ostavljeno da propada?”, priseća se on.

Od tog trenutka počeo sa promocijom ne samo svog sela Dulena već čitave okoline Klisure reke Dulenke. Fotografisao je pejzaže i „kačio” ih na svoj „fejs”.

Ne etno kuća već etno mahala

– Do tada, pošteno za Dulene i najveću klisuru Šumadije, kao i dulenski Crni vrh od 897 metara – najveći planinski vrh kragujevačke opštine znali su i čuli samo lovci i planinari. Ljudi iz Kragujevca većinom nisu bili ni čuli za ovaj kraj, iskren je Dejan.

Najveća klisura u Šumadiji – korito Dulenske reke

Sve više je slikao i „izbacivao” fotke prirodnih lepota i seoskih pejzaža na društvene mreže i ljudi su bili oduševljeni.

– Pitali su i pisali: Vau! Pa, gde je ovo?! A ja sam im odgovarao i otpisivao: „Tu, u blizini Kragujevca, vama pred nosom”, smeje se on.

Pored neospornih prirodnih lepota zapazio je i nebrojene stare šumadijske planinske kuće, prave etno.

– Ne postoji ni jedno selo u Šumadiji koje je sačuvalo toliki broj ovih etno zdanja. Pa samo u mom komšiluku u centru sela postoji čitava etno mahala. Ovde u Dulenima samo jednim korakom drektno stupate u 19. vek, ističe Milenković.

Tek počeo ima još mnogo posla – Dejan Milenković

Po njemu je prosto neverovatno da se niko nikada nije setio da neke tako divne i upečatljive pejzaže i objekte prikaže svetu i iskoristi za reklamiranje svojih turističkih potencijala. A ljudi iz našeg okruženja putuju zbog odmora i rekreacije na Zlatibor, Kopaonik, Goliju, Divčibare, Goč… nabraja Deki najpoznatije planinsko-turističke brendove u nas.

Da Vas podsetimo:  Na mestu voljno

A tu je i tradicionalno planinsko gostoprimstvo.

– Čim u šetnji sretnete meštanina i počnete razgovor sa njim on vas pozove na kafu i rakijicu. Taj običaj se polako izgubio u ostalim delovima Srbije ali kod našeg levačkog naroda u opštini Kragujevac još živi, naglašava ne bez ponosa naš sagovornik, dodajući da se u ovom kraju poštuju i svi drugi, starinski običaji.

U Dulenima nema etno kuća već čitava etno mahala

Nije hteo da gleda kako, ne samo njegova dedovina već čitav ovaj kraj propada i nepovratno odumire i rešio je da to zaustavi. Pokrenuo je sajt: Dulene-KG / Gledićke planine i osnovao Udruženje „Dulenac” sa ciljem da oživi zavičajno selo i okolinu. No, nije bilo lako. Borba sa birokratijom je tek počinjala. Što naš narod kaže „pukao mu je film” i rešio je da ne zavisi više ni od koga. Kandidovao se u leto 2017. godine za predsednika saveta Mesne zajednice Dulene i pobedio sa ogromnom većinom.

Obnovili školu, dom, prodavnicu, Mesnu zajednicu

Još pre toga iza njega su stajali konkretni rezultati. Godinu dana ranije, 2016. godine inspirisao je Dulence da srede seosku školu 100 godina staru koja bila potpuno runirana i prokišnjavala.

– Jedna strana je bila gotova da se sruši. Obnovljen je čitav krov a  lovci iz sela su sredili unutrašnjost i okrečili. Sada je obnovljena sredstvima meštana i spreman za doček gostiju, organizovanih grupa, pokazuje on.

Obnovljena stogodišnja škola i napravljen parkić za decu u njenom dvorištu

Radovi su koštali oko dve i po hiljade evra koje su sami meštani sakupili. Ceo centar oko škole je uređen i sada podseća na park. Prvo je obnovljen školski bunar kome se bila srušila ograda i koji je bio zatrpan i zagađen a iz koga je nekada celo selo uzimalo vodu. Podignut je nov santrač (ograda), otrpan je a voda (pr)očišćena i može ponovo da se pije. Stari crep sa škole iskorišćen za podizanje letnjikovca u dvorištu za koje su Dulenci nabavili ljuljaške, penjalicu i klackalice. Obnovljen je i zvonik, i o njega ponovo okačeno staro zvono iz 1923. godine na kome se i sada vidi natpis „Poklon Dulenima od pčeličke popadije”…

Postavio turističke putokaze za znamenitosti čitavog kraja

– Do sada su meštani iz sela uložili preko 8.000 evra u njegovu obnovu svog sela, sumira Dejan čija se ambicija i vizija oporavka zavičaja nije na tom zaustavila. Rešio je da turističkim putokazima po selu i okolini uputi putnike namernike na sve lokalne znamenitosti. Kad ljudi dođu da vide gde je šta i šta imaju da pogledaju, pa tako danas iz centra sela strelice tačno pokazuju pravac i daljinu do: vidikovac na Matincu ili Ugari, preliva Dulenske reke, manastira Denkovac, Sarinac, Raletinac i Svetog Dimitrija, odmaralištu na izvoru Studencu, grobu junaka Ota Sepa ili Spomenika palim borcima u Prvom svetskom ratu.

Ponovo podigli zvonik sa starim zvonom iz 1923. godine poklonom pčeličke popadije

Milenković je kao predsednik saveta MZ inicirao i restauracija doma, što je bila velika investicija, potom sređivanje samih prostorija Mesne zajednice, prodavnice… a onda je rešio da konačno Dulene „uvede” u 21. vek.

Da Vas podsetimo:  Srbija i Bajdenova Amerika: Od sukoba do saradnje

Uveo Dulene u 21. vek ali ništa bez puta

– Bukvalno su još živeli u dvadesetom jer nisu imali domet za mobilnu telefoniju i internet. Dulenci nisu znali šta je „Ju tjub”, „fejsbuk”… a danas „svi svićakaju” samo „bije”, ističe on.

Od crepa sa stare škole urađen letnjikovac u centru sela

Za ulazak u novi milenijum morao je da „potegne” kod samog direktora „Telekoma” ali vredelo je jer od 2018. godine uz pomoć optičkog kabla sada imaju „Vaj Faj” i 300 TV kanala MTS-a.

– No, džabe ti internet, kad niko ne može da te dobije na telefon, nastavlja Milenković koji je opet preko Telekoma isposlovao da se u selu postavi antena i predajnik pa sad u Dulenima 064 ima „pun signal”.

Dulene nije imalo uličnu rasvetu u više od polovine sela.

– Jedan deo rasvete, oko kilometar i po urađen je još 1981. godine i tu se stalo. Meštani iz Gornje male, sakupili su 2.000 evra i uveli smo ulično svetlo u čitavom selu, osvetlivši još dodatna dva i po kilometra. Bukvalno do zadnje kuće. Od te, 2019. godine uvedena je rasveta i u zaseoku Matinac ka Crnom vrhu, nabraja on, dodajući da je sve urađeno, legalno, sa dozvolom, uz punu „moralnu” ali ne i materijalnu podršku. Sve su Dulenci sami platili.

Dejan Milenković neumorno i svakodnevno slika i nastavlja sa promocijom Dulena i Levča

Njegovo neprestano propagiranje lepota ovog dela Levča urodilo je vikend naseljem podno samog Crnog vrha koje nije postojalo pre Milenkovićeve vizije pretvaranja ovog kraja u turističko odredište. Sada tu postoji već sedam kuća, radi se na još tri a ima sve više zainteresovanih.

– Naravno sem ljudi iz Kragujevca ovaj kraj postaje sve atraktivniji za vikendaše iz Beograda i Vojvodine ali nam je put najveći problem jer do Crnog vrha može da se izađe samo džipom i traktorom, vajka se on, ponavljajući: „samo put, put i put” a kad asfalt „stigne” počeće se sa motelima i restoranima. Po njemu Duleni će od trenutka kada asfaltni put „zaživi” za dve do pet godina postati poznata turistička destinacija.

Niklo i vikend naselje na samom Crnom vrhu (foto: printscreen)

Zahvaljujući Dejanovom neumornom zalaganju Duleni i čitav kraj su sve poznatiji i prepoznatljiviji, jer njegov profil, sajt i društvene mreže trenutno prati više od 12.000 ljudi.

– To je sada „lanac” koji se širi sam od sebe. Još uvek nemamo kapacitete za prenoćišta ali ljudi dolaze na jednodnevne izlete, šetaju, planinare, voze bicikle…, kaže naš sagovornik.

Jezero ponovo „isplivalo”

Sledeći korak u obnovi Klisure bilo je uređenje Dulenskog jezera koje je „načisto nestalo” zbog neodržavanja, bacanja smeća i zaraslo rastinjem.

Podignut spomenik Oto Sepu heroju iz aprilskog rata 1941. godine (foto: printscreen)

– Njega je nekada održavao „Vodovod” ali kada se sa tim prestalo devedesetih godina prošlog veka punih 30 godina nije čišćeno. Zadnji preliv se nije video od vrzina visokih preko pet metara. Ljudi su u njega bacali smeće i gustiš ga „progutao”, priča Dejan koji se na čelu svojih suseljana angažovao i na njegovom uređenju.

Uz pomoć volontera i mehanizacije sada je su sređeni prelivi i zasavi, uređen deo oko brane a u planu je dalje raščišćavanje kao uređenje lenjikovca, zidanje roštilja i sređivanje prostora za kupanje kod brane.

Da Vas podsetimo:  Portal Južne vesti dobio „kopiju” koja promoviše vlast

– Prelepo, postaje polako k’o male Plitvice, tepa mu Deki, podsetivši da su Dulenci sa njim na čelu obnovili i uredili izvor Studenac. U planu im je da obnove sve izvore u okolini i, naravno, označe ih adektvatnim putokazima. Već sada u maju čeka ih obnavljanje i restauracija još pet-šest starih zdanja u samo selu.

– Da sve ovo radiš i uradiš, moraš da budeš rođeni šahista i da predviđaš po pet poteza unapred kako bi se sa svime izborio, napominje Milenković.

Konačno isplivalo i ponovo se pojavilo Dulensko jezero – Tek sledi uređenje izletišta i kupališta

Kao pravi i dobar domaćin ne zaboravlja da naglasi da Dulene imaju čak tri godišnje manifestacije: septembarski Dulenski MTB (mauntin bajk maraton) po profesionalnim svetskim standardima (dve staze od 23 i 55 kilometara) koje je osmislio sa proslavljenim asom Igorom Jankovićem pre četiri godine i već na prvom je bilo 80 takmičara iz čitave Srbije. Takođe, po ideju čuvenog Migeta Dulenca u isto vreme zaživela je gulašijada – „Gospojinski koltlić”, dok je njihov zemljak Slava Mošić osmilsio fijakerijadu i štraparijada koja se već dve godine održava u junu.

– Ni manjeg sela ni više manifestacija, kroz smeh zaključuje Deki.

Kad krene turizam vratiće se ljudi

Najnoviji podvig Dulenaca čiji je on takođe bio jedan od inicijatora je podizanje spomenika Oto Sepu, pilotu Kraljevine Jugoslavije, poreklom nemačkom Jevrejinu iz Tuzle koji je hrabro poginuo u aprilskom ratu 1941. godine boreći se sa nacističkom avijacijom. Sep je srušen iznad Dulena, a njegovo telo su meštani krišom sahranili. Od pre dve nedelje ima spomenik kakav i dolikuje pravom junaku.

Još mnoge stare kuće čekaju obnovu i restauraciju

Za kraj, svestan da ispisuje „noviju” istoriju drevnog Levča, Dejan Milenković bez kažne skromnosti ističe da je zbog njegovog angažovanja vaskrsla i skočila prodaja kozijeg sira, meda, kajmaka, rakije… sve domaćih proizvoda najvišeg kvaliteta iz ovog kraja.

Ne zaboravlja da je od samog početka imao veliku pomoć od novinara. Njegov rad i akcije Dulenaca pratili su od samog početka pre pet godina brojni mediji: sajtovi, televizije, novine… često sa naslovima tipa: „Dulenski Švaba obnavlja pradedovinu”…

– Nije mi cilj da ne propadne samo moja pradedovina već imam viziju da čitav ovaj kraj oživi. Kada krene turizam vratiće se ljudi jer će tu videti svoju šansu, zaključuje on napominjući da u skorijoj budućnosti i svoju porodičnu kuću planira da preuredi kao seosko domaćinstvo sa sobama za prenoćište.

I za kraj – dobrodošli u budući turistički raj – sradčan poziv domaćina vizionara Dejana Milenkovića

Ne kaje se što se vratio iz Nemačke i ne odustaje od svoje priče „promocije” Dulena i levačkog kraja. Baš kroz „ovu priču” upoznao je i svoju suprugu Bojanu iz obližnjeg Belušića. Nedavno su dobili sina Dušana koji je deveta generacija Milenkovića u Dulenima. Njihova porodična priča i vizija čitavog kraja uspešno se nastavlja, završava naš sagovornik čestitajući svim čitaocima Glasa Šumadije uskršnje praznike tradicionalnim pozdravom: Hristos vaskrse!

Zoran Mišić

Izvor: Glas Šumadije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime