Higijena u brojnim osnovnim školama: čučavci, poljski toaleti, bez sapuna i papira

0
339

Teodora Ćurčić

Prema poslednjim podacima zavoda za javno zdravlje, toaleti ili lavaboi za pranje ruku ne postoje ili ne rade u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji, a istraživanje CINS-a pokazuje da taj broj raste. U velikoj anketi CINS-a proveravali smo da li u OŠ ima sapuna i ubrusa pa je skoro trećina učenika i roditelja odgovorilo da nema ili ih nema dovoljno. Tamo gde je higijena u toaletima loša postoji rizik od prenošenja infekcija, smatraju lekari, a ako deca nemaju ili izbegavaju toalet mogu se javiti i psihološki problemi.
Ne tako davno je Mladen Šarčević, bivši ministar prosvete, najavljivao robote i hologramske profesore u školama. U isto vreme u Osnovnoj školi Oslobodioci Beograda na Paliluli ne rade vrata od toaleta, daske na šoljama ili su polomljene ili ih nema uopšte. Jedan učenik higijenu toaleta opisuje jednostavno: „Odvratno je!“.

Ipak, situacija u beogradskim školama, prema podacima zavoda za javno zdravlje, i nije toliko loša – koliko je loša u seoskim sredinama.

U izdvojenom odeljenju OŠ Stanimir Veljković – Zele u Mrvešu, 30 kilometara od Leskovca, učenici još koriste poljske toalete u dvorištu, a na jednom nemaju ni vrata.

U okolini Leskovca još najmanje šest škola je 2019. imalo isključivo poljske toalete, a samo nekoliko godina ranije pojedine škole nisu imale ni kanalizaciju ni septičku jamu, a radnici su morali da donose vodu u flašama.

Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) osnovnih škola koje imaju problem sa higijenom i toaletima je sve više.

Svake godine lokalni zavodi za javno zdravlje posećuju škole širom Srbije i kontrolišu uslove koji mogu uticati na zdravlje dece, pre svega higijenu. Prema podacima 27 zavoda čije podatke smo analizirali, 2016. sanitarije, tj. toalete, lavaboe i druge uređaje za pranje ruku nije imalo ili nisu radili u 6,41% nadziranih škola, a u 2019. godini 8,83%. To znači da, prema poslednjim podacima, najmanje 87 škola i isturenih odeljenja nema toalete ili lavaboe za pranje ruku.

Građani o školskim toaletima

Kako bismo sagledali stanje u većem broju osnovnih škola (OŠ) u celoj Srbiji, a ne samo u onim koje su lokalni zavodi kontrolisali, CINS je pozvao čitaoce da šalju informacije i fotografije školskih toaleta. Pitali smo kakvo je stanje u toaletima, da li imaju sapune, ubruse za ruke i sredstva za dezinfekciju, kao i da li se stanje menjalo nakon pojave virusa korona.

Na apel je odgovorilo skoro 60 čitalaca iz 23 mesta u Srbiji, koji su opisivali stanje u školama i slali fotografije i video snimke.

Analiza tih podataka pokazuje da skoro trećina OŠ nema dovoljno ili nema uopšte sredstava za dezinfekciju, sapuna i ubrusa, dok u pet škola toga ima samo zato što roditelji kupuju.

Da Vas podsetimo:  Etihad za 49% Er Srbije platio 40 miliona evra, pa sada prodao Srbiji 31% za 100 miliona evra

Roditelji su ovo radili i pre, ali i nakon izbijanja pandemije korone, o čemu je CINS pisao. Da imaju utisak da pandemija nije donela poboljšanje higijene, roditelji i učenici rekli su za 17 OŠ. U školama u kojima primećuju poboljšanje, naglašavaju da se čisti više i da je higijena bolja.

Ovaj broj može biti i veći, jer se tokom godišnje kontrole ne obiđu sve, već samo oko trećine škola. U Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, gde prave godišnji, zbirni izveštaj na osnovu nalaza zavoda za javno zdravlje, smatraju da je trećina dovoljna jer se kontrola radi u kontinuitetu. Smatraju da se izveštajem dobijaju samo „prividno lošiji rezultati“ jer se nadzor radi nad objektima koji su potencijalno rizičniji.

„Kako najčešće iz različitih razloga nije moguće obići sve školske objekte svake godine, okružni zavodi i instituti za javno zdravlje se u planiranju svojih godišnjih aktivnosti odlučuju za objekte koji imaju manje sigurne izvore vodosnabdevanja i dispoziciju otpadnih materija“, navodi se u odgovoru Batuta.

Doktor Predrag Kuzmanović, šef odseka koji kontroliše školsku higijenu u leskovačkom Zavodu kaže za CINS da je problem što ljudi odlaze sa sela i deca prelaze u veće škole. U nekim školama koje su kontrolisali nekada je bilo 800 učenika, a danas su ti brojevi jednocifreni, zbog čega se, smatra, u njih ne ulaže.

Selma Bihorac iz Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru potvrđuje da problema sa sanitarijama ima pre svega u seoskim izdvojenim odeljenjima koja pohađa manji broj učenika, ali smatra da to treba ispraviti:

„To može da se unapredi naravno, bez obzira što je mali broj dece. Vi svakom detetu morate da obezbedite neke osnovne higijenske uslove za vreme koje provodi tamo“. Od 21 škole koje je 2019. kontrolisao ovaj zavod, devet nije imalo funkcionalne sanitarije.

Najviše škola sa lošom higijenom nalazi se u Zlatiborskom okrugu, tj. u blizini Užica i Prijepolja. Razlog za to uglavnom je neispravnost vode za piće, objašnjava doktorka Olivera Janjić iz užičkog Zavoda. U okolini Šapca poljske toalete ima najmanje 21 školski objekat.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su za CINS objasnili da je održavanje školskih objekata u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i da se Ministarstvo trenutno umešalo zbog epidemije virusa korona – zbog čega su delili sredstva i opremu za higijenu u školama. Ipak, umesto komentara o navedenim problemima, iz Ministarstva tvrde da, prema njihovim podacima, u školama nema većih problema u održavanju higijene.

Da Vas podsetimo:  Sloga: Kompanija koju je Vučić doveo u Niš otpušta radnike
Toaleti u osnovnim školama širom Srbije, fotografije su CINS-u slali građani

Stanje u Vojvodini generalno je bolje, ali u nekim školama postoji rizik po zdravlje dece.

U jednoj školi u opštini Kula zdravlje dece je ugroženo jer su toaleti neupotrebljivi, objašnjava za CINS Jelena Zelić, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Sombor.

„Nema vrata, cevi su zarđale, čučavci su u pitanju. Čučavac jeste higijenski oblik toaleta, ali ovaj je zarđao, propao. Može tu da se sipa dezinfekciono sredstvo do besvesti, ali na kraju nešto ni nema smisla. Jednostavno, mora da se uradi neka rekonstrukcija“, smatra Zelić.

Ona nije želela da otkrije o kojoj školi je reč, ali, kako CINS saznaje, u pitanju je OŠ Vuk Karadžić u naselju Crvenka, nedaleko od Vrbasa, koju trenutno pohađa oko 850 đaka. Direktorka te škole, Nataša Đerić, nije želela da komentariše.

Prema podacima koje smo dobili od Ministarstva prosvete, ova škola je 2019. godine, između ostalog, tražila 10,6 miliona za obnovu i održavanje sanitarnih čvorova, ali sredstva nisu odobrena.

Umesto toga škola je 2020. dobila 583 hiljade za zamenu dotrajalog nameštaja u učionici. Iz Ministarstva odluku objašnjavaju da je projekat popravke toaleta za njih preskup, zatim velikim brojem zahteva drugih škola, a uzeli su u obzir i to što se projekat ne sufinansira iz drugih izvora.

„Takođe se može utvrditi da visina zahteva škole u Crvenki za dodelom investicionih sredstava daleko prevazilazi sredstva koja se mogu dodeliti samo jednoj školi. (Za sve radove na svim osnovnim školama u Srbiji opredeljeno je bilo 89 miliona dinara u 2019. godini i 81 milion dinara u 2020. godini) pa je i to jedan od razloga zbog čega Ministarstvo nije opredelilo sredstva za taj projekat.“

Kada to ne uradi škola, roditelji se nekad sami snađu i finansiraju opravku. Tako su OŠ Bratstvo jedinstvo u Kucuri, blizu Vrbasa, krečenje, farbanje radijatora, vrata, hoblovanje parketa u nekim učionicama platili sami roditelji. Jasna Međeši, majka jednog učenika kaže da ih niko nije primorao, već je to predloženo na Savetu roditelja.

„Higijenskih sredstava nema, škola ih nije ni obezbedila, ali su se neke učiteljice dogovorile s roditeljima pa oni donose sapun, ubrus i toalet papir.“

Rizik po zdravlje

Ako je higijena u toaletima loša javlja se rizik od prenošenja infekcija, objašnjava pedijatar i imunolog Nevenka Raketić:

Da Vas podsetimo:  Učiteljica porodilja, profesor srpskog i desetine drugih izgubili posao zbog SNS VOJNIKA

„Postoje dva osnovna puta prenošenja infekcije: kapljičnim putem (kašalj, govor, kijanje, itd) i feko-oralnim putem. Iz stolice, posebno kod dece, to može otići direktno u usta ako nisu dobro oprali ruke. Posledice mogu biti virusne infekcije, rota i adenovirus, može čak i hepatitis A da se prenese na taj način i mogu paraziti da se prenesu, onda to zahteva stvarno ozbiljno lečenje“.

Ukoliko deca izbegavaju ili nemaju toalet u školi, to neće ostaviti trajne posledice, dodaje Raketić. Međutim, time sprečavaju normalnu funkciju svih organa, pre svega digestivnog trakta:

„Posebno kod male dece se stvara refleks zadržavanja mokraće ili stolice, to postaje psihološki problem i onda se to teško leči“.

Srbija među retkima u Evropi bez osnovnih uslova

Posebnu pažnju higijeni u školama posvećuje i UNICEF, svetska organizacija koja se bavi pravima dece. Oni svake godine prate da li deca u školama imaju pristup vodi za piće i sanitarijama.

Tako su, prema izveštaju iz 2018. godine, Srbija, Hrvatska, Moldavija i Mađarska jedine zemlje u Evropi u kojima postoje škole bez osnovnih higijenskih uslova, a Srbija i Hrvatska jedine u Evropi sa školama koje nemaju pristup vodi za piće.

U ranijim izveštajima su radili i ankete među učenicima u Srbiji pa je 2014. 71% učenika reklo da nije zadovoljno stanjem u školskim toaletima, a više od 60% njih izbegava da ide u toalet dok je u školi. Čak 96 odsto učenika tad je tvrdilo da u njihovoj školi nema toalet papira

Kapljične čestice mogu da se zadrže na stolu ili radnoj površini ukoliko se učionica ne provetri i ne obriše vlažnom krpom, a mogu i dugo da lete u vazduhu, objašnjava doktorka Selma Bihorac iz Novog Pazara.

„Posle deca rukama dodiruju te površine, a zatim dodiruju oči ili usta. Posebno u uslovima korone, to je bio broj jedan da se to izbegne, da ima vremena između časova da se odradi dezinfekcija ili prebrisavanje.“

U Batutovom izveštaju se navodi da zagađena sredina može da izazove ili pogorša zdravstvene probleme:

„To mogu biti akutni uticaji na zdravlje kao što su infektivne bolesti, respiratorne infekcije ili astma, što dovodi do izostajanja iz škole i smanjenja radne sposobnosti. Oštećenja zdravlja kao što su maligne ili neurološke bolesti mogu se javiti kasnije u životu“.

Uprkos tome, higijena u školskim ustanovama se iz godine u godinu poboljšava, navode u zvaničnom odgovoru CINS-u iz Batuta.

„Na osnovu dosadašnjih saznanja ne smatramo škole za rizična mesta za decu.“

Izvor: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime