Rođak me ubeđuje da je strašno što većina Srba ne zna reči svoje himne.
I što većina Srba ne istakne srpsku zastavu kada je neki nacionalni praznik.
Smatra da je to osnov za čuvanje nacionalnog identiteta.
Koga sami uništavamo na svakom mestu.
Mi, Srbi, smo za sve to krivi.
Potpuno razumem njegovu ljutnju.
Ali, meni više smeta politički totalitarni sistem koji nas uništava.
Veleizdajnici i lopovi na vlasti.
Ljudi koji beže iz siromašne Srbije.
Većina mladhi koja hoće da napusti Srbiju.
Uništena domaća proizvodnja.
Ogromna nezaposlenost.
Veliki spoljni dug.
Urušeno zdravstvo i rastočeno školstvo.
Poražena vojska.
Korumpirano pravosuđe.
Cenzura medija.
Nemanje nikakve državni viziji niti nacionalne strategije za budućnost.
Beda, apatija, ravnodušnost i siromaštvo na svakom koraku.
To mi, moram priznati, više smeta.
Pa tek onda, himna i zastava.
I prljave gradske ulice.
I neljubazni državni činovnici.
Sve to je samo posledica političkog totalitarnog sistema.
Koji je okupirao Srbiju.
I koji namerno, prema uputstvima naših vekovnih neprijatelja, uništavaju Srbiju.
Treba,dakle, da izlečimo uzroke, umesto što hoćemo da promenimo posledice.
Uzroci se leče rušenjem totalitarnog političkog sistema.
Sistem moramo iz korena da promenimo.
U tome je suština našeg nacionalnog spasa.
Sve posle toga će biti rešeno u hodu.
Evo iznosim jedan poučan primer.
Tokom služenja Jugoslovenske narodne armije –JNA, najviše me je nerviralo insistiranje oficira na formalnostima Pravila Službe / PS /.
To je za te komunističke oficire bilo najvažnije.
Sve mora da bude po PS.
Zakopčano dugme, očišćene čizme, ogledalce, češalj, igla, konac i rezervno dugme, kapa na glavi, pozdravljanje, obraćanje oficirima i časovi moralno političke nastave.
To je bilo presudno važno za starešine.
To što se vojska ugojila i po dvadeset kilograma, što nema kondicije da pod punom ratnom opremom pretrči dvesta metara, što na borbeni položaj izlazi sa zakašnjenjem od pet sati, što ne zna dobro da rukuje ličnim oružjem, što topovima ne može da pogodi metu na pola kilometra, što su oficiri neznalice i kukavice, ispraznog komunističkog mozga, to što će se ta JNA raspasti čim se zapuca, sve to, gospodo drugovi nije važno.
Koga brige za to?
U svim izveštajima višoj komandi se friziraju rezultati o borbenoj spremnosti vojnika.
Na osnovu toga se dobijaju unapređenja i činovi.
Dobijaju se povećanja plata, odlikovanja, značke i plakate.
Nose se visoko podignute zastave.
Peva se iz sve snage himna.
Maršira se u paradi odsečnim strojevim korakom.
Sve je bilo laž i fikcija.
Tako se država i raspala.
JNA je bila trula tvorevina.
Sitem koji je morao da bankrotira.
Kada napravimo novi politički sistem, koji se zasniva na ekonomskoj efikasnosti privrede, kada budemo više izvozili nego što uvozimo, kada ne bude nezaposlenosti, kada BDP bude 380 milijardi evra, kada prosečna plata bude 3.400 evra i prosečna penzija 2.200 evra, kada zdravstvo i prosveta budu besprekorno funkcionisali, kada sudovi budu donosili presude u roku od mesec dana, kada budemo imali 100.000 vojnika u Srpskoj Armiji / SA i 1.500.000 obučenih u Teritorijalnoj Odbrani /TO/, kada državna uprava bude kompjuterizovana i racionalizovana,kada bude opšta sloboda medija i kada imamo neposrednu demokratiju u društvu, e, tada će, dragi prijatelji,rođaci, kumovi i komšije za mene biti važno da svi građani znaju državnu himnu i da na svim kućama vise državne zastave.
Zadovoljni građani će sami da stavljaju zastave i da pevaju himnu.
Himnu slobodi i ljubavi!
Branko Dragaš
Izvor: dragas.biz
Химну и заставу не поштују судије Уставног суда који су довели у заблуду и Александра Вучића,као изабраног кандидата за председника државе,на самом чину инаугурације,30.5.2017.год.,јер је присутни судија Устаног суда,са судијксом тогом,и грбом,прећутао Александру Вучићу,да у законском року,судије Уставног суда на чијем је челу,нису били способни да у року од 15 дана,одлуче по тужби проитвкандидата за избор председника државе,Милана Стаматовића,који је поднео тужбу за оцену изборних резултата дана 5.5.2017.год.,која је заведена по пословним бројем VIУ.-101/2017.
Судије страни држављани,Црногорци,не примењују члан 10 Устава из 2006.год.,јер као изабране судије,које нису положиле заклетву пред Председником Народне скупштине на Устав из 2006.год. и пред Патријархом на Јеванђеље, поносе се својим црногорским језиком,као државни функционери Србије,чак и записнике диктирају на црногорском језику,а записничари,без сихронизованог превода на српски језик,саме преводе и куцају српским језиком,што записнике чини фалсификатима,јер црногорске судије уносе у записнике оно што они сматрају да треба да се унесе,а не све шта је изговорено на рочишту на језику парничних странака.
Председница Основног суда Ужице,Јанковић Бранка,која запошљава стране судије,америчког амбасадора вода по српским судницама,упада на рочишта,по кривичним предметима,где изабране судије нису за 8 година реформе заршили праосудне академије,које подразумеају поштоање устава .химне и заставе,где би обавезно научили текст химне,али и енглески језик и рад на рачунарима,па окирвљени боље конверзира са амбасадором,од поступајућег судије,за шта Председница суда,шест месеци касније добија од америчког амбасадора награду за разој праосуђа и увођење америчког правног система у правосудни систем суда на чијем је челу,а нисам сигурна да српски амбасадор сме да шпарта по судницама Америке,и да по начелу реципроцитета додељује награде председницима америчких судова у износима које му определи Влада Републике Србије.
Адвокат који зна химну,поштује заставу и Устав,бива избачен од стране обезбеђења из суднице два пута и једном из зграде суда,без издавања писмене потврде о том избацивању,јер ниједан портир не зна химну,јер није полагао заклету.
Химну не зна ни судија Петаковић Вера која излаже јавној продаји градско грађевинско земљиште,коа природно богаство и територију Републике Србије,јер склапа уговор са Јевтовић Милијом,адвокатом,који некретнине продаје странцима,који на те плацеве стављају своје заставе и певају своје химне,јер ни посланици не знају ни химне,нити имају посланичке заклетве,да ће радити у интересу оних који су их изабрали,обзиром да ниједан народни посланик не одговара,нити га ко надзорише,исто као судије и јавне тужиоце,тако да влада,министри и председник државе,иако знају химну,пошто су положили заклетву,не могу ништа да ураде,јер их нико не схвата озбиљно.
У Врању,пошто судија није положио судијску заклетву,где би као предуслов био знање химне од прве до последње речи,може слободно да се бави проституцијом,јер не поштује пореске обвезнике,који сами себи не могу да обезбеде плату,али за судије у БУџету мора да има пара за њихове солидне и сигурне плате,које су судијама недовољне па морају да се додатно бае проституцијом да би прежиеле.
Химну знају и заклетву,дају и доктори,али се то њихоо знање кажњава,као што је случај са професорима,па су им стога плате два пута мање од судијских,који не решаају спорне друштвене односе за убудуће,већ раде као радници на норму,себе сматрају неодговорним за било шта,а најмање за поштовање Устава,закона и међународних угоора,по члану 1,став 2 Закона о судијама,пошто поступке воде према личностима странака у поступцима и одабраних пуномоћника,као радници у производњи,ккоји имају норму 30 предмета,па се зато грађани сремоте пред Стразбуром,јер ниједан судија пошто не зна химну,и није положио заклетву,сваког грађанина мобингује како зна и уме,да му никад не би пало напамет да се обрати суду за неко своје прао,јер су исти резервисани,са од неправа стварају право,у корист друштвених групација који се баве нелегалним прометом дефицитарних робА.
Стога са судијама уставног суда треба раскинути уговор о раду,односно,ми као грађани треба да тражимо њихов отказ и пријављивање на Завод за запошљавање,а не да поново распоређују по другим државним органима ради даљег ширења свог непознавања и непризнавања химне и заставе
Браво,г. Драгаш. Добар чланак, to the point, што би се рекло.Свратите код нас, у Банат. Лепо је код нас, у Банату, дебилно али лепо. Пола ради за удбу а друга половина се двоуми.
На згради/здању Скупштине главног гарада Србије – Београда –
нема истакнуте државне заставе – тробојка са државним грбом?!
На згради су три јарбола: на левом је застава Београда, СРЕДЊИ ЈЕ
ВЕЋ ГОДИНАМА ПРАЗАН, а на десном је тробојка /народна застава/ – без
државног грба?!
Све околне државне установе – Парламент, Председништво, Уставни
суд , Главна пошта, РТС… имају државну заставу са грбом, али Скупштина
града Београда, главног града Државе – нема државну заставу са грбом???
Све државне установе – гробља, школе, болнице, сва министарства, општине,
месне заједнице… – сви имају државну заставу са грбом, али СКУПШТИНА ГРАДА
БЕОГРАДА ЈЕ ИЗУЗЕТА ИЗ ТЕ ЗАКОНСКЕ ОБАВЕЗЕ – а зашто?
Вероватно због тога што се Београд доживљава као “главни“ град “Југословена“,
а њихoва застава не може бити државна застава са државним грбом, симболима
Mонархије и Цркве – круне са крстом?!
Драган Славнић
Dragane, mi smo REPUBLIKA SRBIJA. Sta ce nam KRUNA (simbol MONARHIJE) u grbu ?
Ни Русија није монархија, а има Круну и Крст!
Драган Славнић
Dobar clanak. U predstavi HLEBA I IGARA vlast insistira da gladni i ponizeni
masu zastavama i pevaju himnu
Beogradska vlast planira izgradnju jarbola visokog 150 metara.
Za zastavu od 20 x 40 metara koja ce se videti sa Fruske Gore
Kad duva kosava.