„Hleb naš nasušni daj nam danas”

Stare bake nisu dale da se hleb seče nožem, već su ga iz poštovanja lomile rukama. Ako bi koji komad i pao na zemlju, one bi ga podigle, prekrstile se i poljubile ga. Ali one su znale Oče naš i šta znači „Hleb naš nasušni daj nam danas.” Slobodno možemo reći da imaju sreće što nisu žive, da svojim očima ne gledaju sve ovo danas.

Nakon svih ovih dešavanja, par dana prepucavanja, raznih snimaka i slika kao iz Indije, može se zaključiti samo jedno-Tužno je koliko u Srbiji ima gladnog sveta.
Još tužnije je bačen hleb, bačene zastave koje posle svakog okupljanja završe u kantama za smeće. A, kada je nemački car 1918. godine tražio da mu donesu jednu zarobljenu srpsku zastavu, nije je nikad dobio, nije je ni bilo.

S druge strane, ako Srbi neće da jedu hleb, ima onih koji ga „dele besplatno.” Da se primeti da najviše likovi ovakvog profila, kao dole na slici, po Srbiji poklanjaju hleb u zadnje vreme, i to naglašeno, pripadnicima svih vera. Jednom od tih „pekarskih tajkuna” ni to nije bilo dovoljno, pa sad pravi i zgradu koju će, eto, tek onako, pokloniti siromašnima.

Ova promocija vehabizma, koja se finansira po Srbiji, postaje zaista neprijatna. Sami smo krivi zbog toga što se ovakve slike šalju u svet. Slike gde Srbi bacaju hleb, a ovakvi „dobrotvori” su predstavljeni kao neko ko ga „deli.” Mi smo ove godine otišli i korak dalje, pa je u danima kada se nije pristojno ni našaliti, organizovan koncert. Koncert sa najjačom medijskom reklamom. Na dan posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista, u Loznici će trajati predvaskršnja žurka…
Piše: Deki RS