Hleba i igara II

0
116

Kako vreme leti! Nije prošlo ni mesec dana od nastanka članka s istim naslovom, samo prvi deo, u kome autor teksta, moja malenkost, tvrdi da u zemlji Srbiji ima dva osnovna razloga za zadovoljstvo i sreću naroda; hleba i igara. Kao hleb je jeftin i većini Srba dostupan, a igre, ovakve ili onakve, sveprisutne i dovoljne da uvesele puk. Međutim?

Žetva je obavljena. Pšenica rodila, a država se potrudila da otkupi tržne viškove. Cena pšenice iz ovogodišnje žetve otkupljivana je po ceni od 18 dinara za kilogram. Kasnije su neki mlinovi plaćali čak 20 dinara kilo žita. Doduše, ne svu. Onu što su letnje kiše malo pokvasile otkupljivači su plaćali samo 15 dinara. Polovina stanovništva ove napredne države živi u nešto lošijim uslovima od takozvane elite. Upravo ti slabostojeći građani su obradovani dobrim rodom pšenice, kao i otkupnom cenom na nivou ranijih godina. Ti naivni građani su pomislili da će i cena hleba ostati onakva kao što je ranije bila. Sve što neće!

U unutrašnjosti Srbije vekna hleba (nešto oko 500 grama) koštala je između 30 i 35 dinara. To je onaj najjeftiniji beli hleb. Kako smo već u prethodnom članku pomenuli, to je za većinu građana bilo uglavnom dostižno. Kako svuda ima izuzetaka, u ovom slučaju manjina ljudi koja ni to nije mogla da priušti, mogli su da se nahrane u narodnim kuhinjama, da isprose od nekog humanog sugrađanina, ili da potraže koricu hleba u kontejneru. Ali, sada je usledio težak šok. Hleb poskupeo. Vekna ove najvažnije životne namirnice skočila na 45 dinara. Sada već nije šala. Za dve trećine srpskog stanovništva to nije nimalo beznačajna stavka.

Da Vas podsetimo:  Lukavstvo glupaka

Odrekli smo se kafana, pozorišta, bioskopa, odeću iz butika zamenili smo povoljnijom iz prodavnica polovne odeće sa zapada, meso, riba i sveže voće sve ređe se viđaju na tanjiru. Ove jeseni zbog visoke cene paprike, paradajza i ostalog povrća mnoge domaćice neće spremati zimnicu. Ali, ako i beli hleb, nekad nazivan „Narodni“ postane luksuz na trpezi prosečnog srpskog građanina i glasača, onda tu nešto ne valja!

Pekari se vade na skupu struju, premda je električna energija najjeftinija u Evropi, po tvrđenju nadležnih ministara i stručnjaka za energetiku, preskup zejtin, benzin, aditive i sve ostalo što je drastično popskupelo u međuvremenu. Tako da hleb mora da poskupi i pored stare cene pšenice i brašna. Dakle, uglavnom sve ide napred, u budućnost, svetlu ili manje svetlu, a najviše cena hrane, energenata, uslužnih delatnosti.Takođe i mlad naraštaj. Budućnost ove nacije. Oni pogotovu idu napred, to jest, na zapad i sever, no sve češće i na istok i jug. Odlaze u svim pravcima. Odlaze i strani investitori. Razni geoksi i njima slični. Pošto ih je mudra vlast nagradila raznim beneficijama, kao poklon što otvaraju pogone u Srbiji i zapošljavaju mladu radnu snagu, stranci mudriji i od naših ekonomskih divova, iskoriste sve poklone u vidu besplatnog zemljišta, dozvola, sve do desetak hiljada evra po svakom zaposlenom, ostvare manji ili veći profit, i jednostavno nestanu. Ispare. Nema otpremnina radnicima, odneli mašine, ostaju samo zidovi hala i neisplaćene zarade radnicima, neplaćeni porezi, struja, komunalije… Valjda i oni žure u neko naprednije podneblje?

Vratimo se skupom hlebu i uopšte skupoj hrani za onog prosečnog srpskog građanina. Onog što zarađuje minimalac (32.000 dinara), neki i ispod toga, što prima penziju do 25.000 dinara, na one što uopšte ne rade, što primaju socijalnu pomoć, na stare, bolesne, iznemogle, odbačene. Kako će oni preživeti? Uskoro će izbori i uslediće svakako podrška države ovim kategorijama stanovništva. Deliće se brašno, so, zejtin, šećer, sendviči… Ali, to nije trajno rešenje. Izbori budu i prođu. Šta posle izbora? Ovo je već pomalo filozofsko pitanje. U zavisnosti od rezultata narednih izbora možda i ne treba brinuti više za budućnost. Nastupiće ili svetlija budućnost od sadašnjeg stanja, ili, po tvrđenju zlobnika, o budućnosti ne treba zamarati glavu. Budućnosti neće biti!

Da Vas podsetimo:  MUDRA PRIČA MONAHA O LjUBAVI, SUJETI, VERI I NADI: Čita se u jednom dahu, a pouka se pamti celog života!

A moglo bi i drugačije. Narod je izgubio poverenje u državu jer najmanje se veruje u ono što se golim okom ne vidi. Država, čitaj vlast, može da izdvoji deo novca iz budžeta makar za subvencionisanje narodnog hleba. Da podeli pekarima onu razliku između stvarnih troškova i cene od 30 dinara za veknu. Para ima. Srbija potroši oko tri miliona tona naftnih derivata godišnje. Cena benzina ili dizel goriva u Srbiji neuporedivo je veća od cene tih proizvoda u Bosni i Makedoniji. Od onih tri milijarde litara prodatih derivata samo deset evrocenti po litru Srbiji donese trista miliona evra. To je nerealna i nepoštena razlika koju plaćaju srpski potrošači u odnosu na bosanske ili makedonske. Standard Srbije i ove dve nama susedne zemlje je sličan, a razlika u ceni naftnih derivata je i veća od pomenutih deset evrocenti po litru. Dakle, sa trista miliona evra može se namiriti proizvodnja narodnog hleba, mogu se nagraditi osvajači medalja na spotrskim takmičenjima, dvostruko veći iznosi nego što daje Amerika svojim osvajačima, mogla bi da se leče deca obolela od retkih bolesti. Da ne skupljamo novac na ulici ili slanjem SMS poruka. Mnogo toga bi moglo!

Vlast mora da obezbedi hleb svakome. Postaje opasno ako nema hleba. Navodno je Marija Antoaneta govorila gladnom narodu da jede kolače ako već nema hleba. Posle joj skinuli glavu. Nisu Rimljani uzalud delili besplatan hleb. Mudri su to ljudi bili. Koliko je samo mudrih izreka iz starog Rima ostalo civilizaciji. A šta bi od naših mudrih glava mogli da upamtimo? Od onoga što svakodnevno izgovaraju pred kamerama?

Za igre već ne treba brinuti. Toga ima dovoljno. Narod podrobno prati događanja na ružičastim i srećnim televizijama; ko je koga opsovao, udario, povalio. Isto tako svi ostali mediji danoćno izveštavaju o novim pogonima, auto-putevima, rastu standarda, misijama mira srpskih državnika, priznanjima koje dobijaju u tom belom svetu… Tako da imamo ovo što imamo.

Da Vas podsetimo:  NIJE GRAD SVE ŠTO SE GRADOM ZOVE! PA NI GRADONAČELNIK...

autor:Miodrag Tasić

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime