„Moderni i civilizovani“ veliki ljubimci Zapada počeli su da prave spiskove nepodobnih Srba – još samo nije obelodanjeno da li će oni biti prognani, utamničeni ili samo streljani.
U pro-NATO centrima i prozapadnim krugovima koji godinama seju medijsku slobodu i demokratiju po Srbiji i regionu nema nikakve osude zloslutnog neonacističkog spiska koji su objavili pripadnici vlasti u Prištini.
Zapadnim ekstremistima ne smeta što Kurtijeva vlast na izmaku 2022. godine sastavlja monstruozne liste sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, njegovim sinom, bratom, šefom BIA, ministrom policije, srpskim liderima sa KiM…
Pravi se morbidna zamena teza da je dozvoljeno i poželjno praviti spiskove ljudi sa obrazloženjem da oni sarađuju sa SPC, SANU i Rusijom, a ugledne proevropske demokrate su oni koji su sarađivali sa OVK, Al Kaidom i naoružanim teroristima.
Da li je od sada dopušteno da na javnu poternicu za odstrel dođu svi koji sarađuju sa srpskim vladikama, pesnicima i istoričarima, ruskim piscima, filozofima, diplomatama.
Zašto se dopušta neotesanom režimu u Prištini da usred Evrope uvodi pravila totalitarnog mraka i zla, pa mu se kao nagrada obećava i članstvo u EU?
Šta radi bizarna grupa
Istovremeno, nekakva bizarna i paracivilizacijska grupa na čelu sa nekim advokatom počela je da objavljuje spiskove takozvanih „Putinovih agenata“ u Srbiji na koju su stavili i državne zvaničnike, vladike, bivše i sadašnje ministre, urednike i novinare (Ljubinku Milinčić, Ljilju Smajlović, Milorada Vučelića i Milomira Marića), vladajuće i opozicione političare, intelektualce.
Zašto se ne jave borci za ljudske slobode, vajna novinarska udruženja (UNS je izuzetak koji je osudio spiskove) da osude bar činjenicu da neka fantomska organizacija prisvaja za sebe pravo da popisuje ko su čiji agenti?
Gde su ti bučni i samozaljubljeni demokratski mediji da dignu glas protiv morbidnog, opasnog i nelegalnog progona građana Srbije koji su samo njihovi neistomišljenici?
Uspostavlja li se ovde na velika vrata princip da ukoliko si protiv uvođenja sankcija Rusiji, a protiv toga je više od 80 odsto građana Srbije, da automatski možeš da se nađeš na spisku i da budeš obeležen?
Postoje li državni organi koji će da istraže navode opskurnih grupacija i da im zabrane etiketiranje ličnosti pod imenom i prezimenom, promovisanje njihovog progona i čak najavljivanje stalnog proširivanja spiskova?
Postoje li to novinari kojima može slobodno i bez kazne da se preti?
Zašto ne reaguje državni tužilac i ne procesuira ovakvo anatemisanje ili, u suprotnom, ne pohapsi Putinove agente ako ima dokaze da su to?
Elem, nismo sigurni da je ovo pravljenje spiskova u Prištini i u Beogradu slučajno i da nije inspirisano iz nekih centara za hibridno ratovanje.
Nismo sigurni ni da sve nije u vezi sa stotinama miliona dolara koje Amerika upravo izdvaja za „borbu protiv ruskog uticaja“ u celom regionu.
Nismo sigurni ni da ne postoji agenda da neki „demokratski i slobodni“ mediji koji rade u Srbiji moraju da prećutkuju ili perfidno legitimišu crtanje meta na čelo njihovim kolegama i državnim zvaničnicima.
Jer, kad spiskovi postanu dozvoljeni – sve je dozvoljeno.
Nacisti su nekada streljali po formuli – 100 za jednog. Zašto sada neohitlerovci pod NATO okriljem ne bi promovisali princip – 100 za nijednog!
