Hristos se rodi!

ILI, ILI…

Već smo se navikli, da „sedimo na dve stolice“ – kako nas spočitavaju sa  strane, a mi uporno to  opovrgavamo,  objašnjavajući da „sedimo na našoj“.  To bi značilo  „ni tamo, ni amo“. To je politički stav, ali sada da to primenimo na polje naših tradicija, običaja i vere.

E pa lepo! Znači poštujemo naše staro, tradicionalno, nećemo  novotarije, a sve u nadi, da će Evropa, (Unija), kada nas primi biti bogatija za te naše lepe običaje. A mi imamo tri lepa i jedinstvena, nasleđena od davnina običaja, koje nema ni jedna druga pravoslavna nacija. Samo mi Srbi pravoslavci, da budem krajnje precizan, imamo: Krsnu slavu, badnjak i Sv. Savu.

Juče, uoči Badnjeg dana, na kanalu TV Novi Sad, jedan pravoslavni sveštenik u crkvi je divno govorio o nastupajućim praznicima, Badnjem danu i Badnjoj večeri kao i o Božiću, a sve protkano sa lepim narodnim običajima. Naravno, centralno mesto je zauzimao badnjak, zbog skorašnjeg Božića. NJegova simbolika i običaji, koji se sprovode sa njim, od sečenja u šumi, svečanim donošenjem, ali gde? Do hrama, govori sveštenik, gde svi vernici donose svoje badnjake i uz molitvu, polažu ih  na zajedničku vatru. A posle svi odlaze u crkvu, na molitvu. Ubrzo zatim, na ekranu gledamo kako domaćin unosi poveliki badnjak u kuću. Valjda sad neki drugi badnjak, koji jedva ugurava kroz vrata sobe. Zatim sledi scena,  kako položajnik loži badnjak u šporetu, sa džaranjem i varnicama,  koje veselo skaču uz lepe želje članova porodice. I na kraju sveštenik nam recituje stihove Sv. Nikolaja žičkog o badnjaku, kome pridaje, s pravom, veliki značaj. Nekoliko strofa počinju ponavljanjem:

„Ulazi nam  u kuću badnjak…“

Eto,  to je ono pravo, koje treba da negujemo, čuvamo i da budemo  ponosni što imamo naše stare običaje.

A šta bi sa onim prvim badnjakom, za koji prota reče da se nosi kod crkve i da se spaljuje sa ostalim? Sada se ja pitam: hoćemo li jedno ili drugo? Ja sam za ono nasleđeno iz starine, za ono naše, čime se ponosimo. To je „naša stolica“, prava i jedina. Nije nam potrebna i jedna i druga. Narod će se pomutiti. Zašto nam je potrebna ta novotarija, kada je u pitanju tradicija,  običaji, vera? Nauka, medicina, treba da napreduju, ali našu starinu treba čvrsto držati na umu i sprovoditi je.  Kad god dođu veliki praznici, Božić sa običajima ili Nova godina, takođe sa svojim običajima, gde se opet pojavljuju novotarije, ja pišem, jer niko o  tome ne vodi računa, prepuštajući se raznim varijacijama, a „ narod ko  narod“, prima sve lako i ne razmišljajući mnogo.

Opet,  pitam se, da li pravilno to radim  i ko sam ja, da se usuđujem, da ispravljam kompetentne ličnosti? Poslednji sam, koji ima to pravo, ali jednostavno  imam veliku potrebu da o tome razmišljam, pa čak i javno, trpeći možda i kritiku zbog mog čina.

Na Božić, 2021. godine
Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac
Beograd