Hrvati će 2067. rešiti „srpsko pitanje“

2
1053

© AP Photo Darko BandicU Hrvatskoj postoji identitetski problem koji vodi ka tome da postoji konsenzus o neprihvatanju Srba kao političkog naroda u Hrvatskoj, u čemu se ne razlikuju mnogo najveće tamošnje političke stranke. Problem Srba u Hrvatskoj, u kojoj je skoro tri puta više napada na ovu manjinu nego na Kosovu, nije samo srpski, nego evropski.

Trend je opadanja. Demografija će učiniti svoje i za 50 godina neće više biti srpskog pitanja u Hrvatskoj. Izuzetak može da se napravi ako Srbija bude jaka i ako pomogne te, kakve su da su, srpske ustanove u Hrvatskoj. Recimo, imamo srpsku zajednicu opština u Slavoniji, ali je ona samo nevladina organizacija. Međutim, kad bi Srbija tu pomogla, kad bi imala neke fondove, to bi opstalo. Isto to važi i za oblast nekadašnje Krajine.

Majka antisrbizma

Napredni klub već devetu godinu zaredom objavljuje izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu u osam država i jednom protektoratu, a njegov predsednik Čedomir Antić ovako ocenjuje budućnost položaja srpske manjine u Hrvatskoj.

Povod za razgovor sa Antićem jeste najnovija ocena Milorada Pupovca, saborskog poslanika i novog predsednika Samostalne demokratske srpske stranke, da radikalne hrvatske desničarske grupacije žele apsolutno da izoluju Srbe, čak i doslovno, i to nakon što su Srbi već isključeni iz vitalnih pitanja hrvatskog društva, počev od jezika, škola, pa sve do razvojnih programa.

„Kad je reč o Hrvatskoj ona je tu verovatno i ključna država, zato što je uopšte koncept antisrbizma i koncept negativnog odnosa prema Srbiji i Srbima tamo formulisan. Potom ga preuzimaju drugi. Neki milom, neki pod uticajem tog sukoba među velikim silama i potrebe da emancipuju svoje narode i steknu neka prava koja možda i ne bi imali nad drugima“, naglašava Antić za Sputnjik.

Da Vas podsetimo:  Karakteristika UDB-e

U Hrvatskoj je reč o identitetskom problemu, precizira predsednik Naprednog kluba, koji vodi ka tome da postoji konsenzus o neprihvatanju Srba kao političkog naroda u Hrvatskoj, u čemu se ne razlikuju mnogo tamošnje najveće političke stranke.

„Gospodin Pupovac je potpuno u pravu, s tim što on pokušava da napravi neku vrstu sporazuma sa hrvatskom Vladom, pa onda optužuje neke neimenovane desničare. Ko su ti ljudi? Pa naravno, vrh Hrvatske demokratske zajednice i vrh Socijaldemokratske partije koji se neprekidno dokazuju u patriotizmu i pokušavaju da dobiju bitku koja je unapred izgubljena, a to je da budu veći Hrvati od HDZ-a“, ukazuje Antić.

Zašto kažemo da Srbi danas žive na istorijskom minimumu u Hrvatskoj, pita on. Formalno, Srbi imaju visoka prava, međutim, to nije tačno.

Evropa žmuri nad rasizmom

„Erdutski sporazum i Zakon o ljudskim pravima i nacionalnim manjinama kojima je trebalo da bude omogućena reintegracija i zbog kojih su srpske vlasti navodno odustale od autonomije za Srbe i bezuslovno dozvolile reintegraciju sremsko-baranjske oblasti, nisu sprovedeni“, podseća Antić za Sputnjik.

Štaviše, podvlači on, Srbi su tokom proteklih 20 godina izloženi neprekidnoj diskriminaciji i asimilaciji. Najbolji dokaz za to jeste odnos prema povratnicima, stambenom stanarskom pravu, penzijama, staroj štednji.

„Ove godine na izborima Srbi su na političkom minimumu, verovatno od vremena Nezavisne države Hrvatske. Od vremena Osmanskog carstva oni nisu imali tako mali uticaj u Hrvatskoj. To je zato što je 65.000 ljudi lišeno prava da učestvuje na opštinskim izborima“, konstatuje Antić.

Sve bi to bilo drugačije, dodaje, da je Hrvatska ostala pri onome što je obećala, a to su autonomni kotar Knin i autonomni kotar u Glini.

„U ovom trenutku u Hrvatskoj, postepenom marginalizacijom i nestankom Srba kao političkog faktora, Srbija postaje pretnja zato što je hrvatski identitet nestabilan. To nije integrisano društvo. Ali postoji snažni antisrbizam i potreba da se u mržnji objedine pripadnici političke elite. Neprekidna mobilizacija naroda na navodnu ugroženost“, napominje predsednik Naprednog kluba.

Da Vas podsetimo:  Vasilije Mišković: Kako je Aida negirala „genocid“

Problem Srba u Hrvatskoj, podvlači Antić, u kojoj je skoro tri puta više napada na Srbe nego na Kosovu, nije samo srpski, nego evropski.

„Međutim, Evropska unija, koja je ipak prihvatila da njene granice budu katedrale, a ne da objedini sve evropske narode i čak evroazijski kontinent kao što je bila ideja, to toleriše i ne prihvata da je to rasizam“, kategoričan je Antić.

Setim se često serije, kaže na kraju Antić, gde detektiv koji je poreklom Irac kaže „gde su ona vremena kad je svako bio nevin, dok se ne dokaže da je Irac“.

Dakle, kad pomenete prava Srba u Hrvatskoj, Bosni, onda vam se, zaključuje Antić, neki evropski birokrata nasmeje i kaže: kakvi Srbi.

Nenad Zorić

www.rs.sputniknews.com

2 KOMENTARA

  1. Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. Могуће је да ће то бити Ирац, који је пре неког времена шкрабао по зиду јавног WC-а у САД „Flush twice, it’s long way to Ireland“, а могуће је и да ће бити Србин, који је у међувремену преузео испоруку…

  2. Problem je u činjenici da i u Srbiji zvaničnici na pitanje o Srbima u Hrvatskoj odgvaraju : kakvi Srbi.
    Srbi su žrtve jedne sumanute politike, koja se vodi još od početka Drugog svetskog rata, koja ih je naterala da se odreknu svih obeležja nacionalnog identiteta i načinila građanima drugog reda čak i u samoj Srbiji.
    Odbijanje preuzimanja odgovornosti za posledice prihvatanja i potčinjavanja takvoj politici samo nas još dublje, kao naciju, unižava.
    Onog momenta kada shvatimo da smo svojim grškama dozvolili da nas unize, unište i ugroze tog momenta ćemo korigovati stav i početi borbu za nacionalna prava svih Srba, kako u Srbiju tako van granica Srbije.
    Mislim da je osnovna potreba da se naciji vrati dostojanstvo kroz; negovanje tradicionalnih kulturnih, verskih i istorijskih obeležja, aktivnostima na širenju istine o posledicama tuđe šovinističke politike prema Srbima (pre svega Hrvata), popisu žrtve i genocida i democida i etničkog čišćenja i pokretanje zakonske procedure za utvrđivanje istog.
    Pri svemu tome treba izbaciti destruktivnu mržnju, odbaciti snishodljivost i baviti se činjenicama kojima ćemo poništiti sumanuta nastojanja Vatikana i međunarodne zajednice da se krivica tuđih zlodela pripiše Srbima.
    U okviru formiranja stava koji će povratiti dostojanstvo nacije bilo bi korisno pokrenuti i zahtev za odštetu koju je Nemačka isplatila za Prvi svetski rat ( kamate isplaćene do 2010) kao i odštetu za posledice bombardovanja 1999.godine
    Nije bitno šta ćemo od svega uspeti, bitno je pokrenuti istinu koja će Srbe učiniti nacijom vrednom pažnje i poštivanja.
    Ako se klanjamo pred svima i poginjemo glave zašto da nas neko ceni i uvažava? Kako da izborimo bilo kavku međunarodnu bitku ako smo sami sebe potčinili i ponizili?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime